Војни губитак
Губитак или жртва (енгл. casualty), у војној терминологији, појам је који се односи на сва лица у војној служби,[1][2][3] били они комбатанти[4][5] или некомбатанти,[6][7][8] која су постала онеспособљена за вршење дужности услед различитих околности (смрт, повреда, болест, заробљавање, дезертерство[9][10] и сл.).
Треба узети у обзир да појмови „губитак” и „жртва” не означавају само смртне случајеве, већ и оне које нису имале фаталан исход.
Војна употреба[уреди | уреди извор]
У војној употреби, жртва је особа у служби која је убијена у акцији,[11][12][13] усмрћена болешћу, онеспособљена повредама, онеспособљена психолошком траумом, заробљена, дезертирала или нестала, али не неко ко задобије повреде које га не спречавају да се бори.[14] Жртва више није доступна за непосредну битку или кампању, што је од центраног значаја за борбу; број жртава је једноставно број припадника јединице који нису на располагању за обављање дужности. Овај термин се у војном контексту користи бар од 1513.[15]
Цивилне жртве су цивили које су убили или ранили војно особље или борци. Понекад се уместо тог термина користи еуфемистини израз „колатерална штета”.[16].[17][18][19][20]
Учесталост[уреди | уреди извор]
Војне и цивилне жртве[уреди | уреди извор]
Према извештају Светске здравствене организације за 2004. годину, смртни случајеви од намерних повреда (укључујући рат, насиље и самоубиства) процењени су на 2,8% свих смртних случајева.[21] У истом извештају процењено је да су ненамерне повреде[22][23][24] биле одговорне за 6,2% свих смртних случајева.[21]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „4 Countries With Mandatory Military Service for Men and Women Politics - Entity”. Entity. 2016-09-19. Приступљено 2018-10-19.
- ^ Persson, Alma; Sundevall, Fia (2019-12-17). „Conscripting women: gender, soldiering, and military service in Sweden 1965–2018”. Women's History Review. 28 (7): 1039—1056. ISSN 0961-2025. doi:10.1080/09612025.2019.1596542
.
- ^ Child Soldiers International (2012). „Louder than words: An agenda for action to end state use of child soldiers”. Архивирано из оригинала 6. 12. 2017. г. Приступљено 2017-12-08.
- ^ „Protocol Additional to the Geneva Conventions of 12 August 1949, and relating to the Protection of Victims of International Armed Conflicts (Protocol I), 8 June 1977”. International Committee of the Red Cross.
- ^ Under Article 47 of Protocol I (Additional to the Geneva Conventions) it is stated in the first sentence "A mercenary shall not have the right to be a combatant or a prisoner of war." On 4 December 1989 the United Nations passed resolution 44/34 the International Convention against the Recruitment, Use, Financing and Training of Mercenaries. It entered into force on 20 October 2001 and is usually known as the UN Mercenary Convention– International Convention against the Recruitment, Use, Financing and Training of Mercenaries A/RES/44/34 72nd plenary meeting 4 December 1989 (UN Mercenary Convention). Article 2 makes it an offence to employ a mercenary and Article 3.1 states that "A mercenary, as defined in article 1 of the present Convention, who participates directly in hostilities or in a concerted act of violence, as the case may be, commits an offence for the purposes of the Convention." – International Convention against the Recruitment, Use, Financing and Training of Mercenaries Архивирано мај 8, 2012 на сајту Wayback Machine
- ^ Article 51.3 of Protocol I to the Geneva Conventions states, "Civilians shall enjoy the protection afforded by this section, unless and for such time as they take a direct part in hostilities".
- ^ „Hague Peace Conference 1899” (PDF). Oxford University Press. Приступљено 30. 4. 2019.
- ^ „The Avalon Project - Laws of War : Laws and Customs of War on Land (Hague IV); October 18, 1907”. avalon.law.yale.edu. Приступљено 2019-04-30.
- ^ Anderson, Wayne (1989). „Unauthorized Absences” (PDF). Ур.: Winter, Matthew E. The Army Lawyer (Department of the Army Pamphlet 27-50-198). The Army Lawyer. Charlottesville, Virginia: The Judge Advocate General's Legal Center & School (JAGS), U.S. Army. стр. 3. ISSN 0364-1287. Приступљено 2014-06-10.
- ^ „Vienna to honour Austria's Nazi army deserters”. BBCNews Europe. 23. 4. 2011. Приступљено 12. 1. 2013.
- ^ „U.S. Department of Defense Dictionary: killed in action”. Архивирано из оригинала 2012-09-27. г. Приступљено 2007-02-04.
- ^ „USS Milius — Named in honor of Navy pilot Captain Paul L. Milius”. public.navy.mil. US Navy. Приступљено 10. 1. 2018.
- ^ Brown, Jonathan (28. 8. 2006). „The Great War and its aftermath: The son who haunted Kipling”. The Independent. Приступљено 3. 5. 2018.
- ^ AAP-06, NATO Glossary of terms and definitions (PDF), NATO, 2013, стр. 123, Архивирано из оригинала (PDF) 2012-03-03. г.
- ^ Oxford English Dictionary, 2nd ed gives a 1513 reference for military casualty, and an 1844 reference for civilian use
- ^ Holland, Joseph (2007). „Military Objective and Collateral Damage: Their Relationship and Dynamics”. Yearbook of International Humanitarian Law. 7: 35—78. ISSN 1389-1359. doi:10.1017/S1389135904000352.
- ^ „Collateral Damage”. Merriam-Webster Dictionary. Merriam Webster. Приступљено 17. 2. 2021.
- ^ „The meaning and origin of the expression: Collateral Damage”. Phrase Finder UK. Приступљено 17. 2. 2021.
- ^ „Defense.gov News Article: U.S. Military Works to Avoid Civilian Deaths, Collateral Damage”. Defenselink.mil. Приступљено 25. 2. 2010.
- ^ „The Political Psychology of Collateral Damage”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г.
- ^ а б World Health Organization (2004). „Annex Table 2: Deaths by cause, sex and mortality stratum in WHO regions, estimates for 2002” (PDF). The world health report 2004 - changing history. Приступљено 1. 11. 2008.
- ^ Olsthoorn, Peter (21. 9. 2010). Military Ethics and Virtues: An Interdisciplinary Approach for the 21st Century. Routledge. стр. 125. ISBN 978-1-136-89429-9.
- ^ Shabo, Magedah (2008). Techniques of Propaganda and Persuasion. Prestwick House Inc. стр. 134. ISBN 978-1-58049-874-6.
- ^ Monbiot, George (22. 10. 2014). „'Cleansing the stock' and other ways governments talk about human beings”. Comment is Free.
Литература[уреди | уреди извор]
- America's Wars: U.S. Casualties and Veterans [1]. Infoplease.
- Online text [2]: War Casualties (1931), by Albert G. Love, Lt. Colonel, Medical Corps, U.S.A.. Medical Field Service School, Carlisle Barracks, Pennsylvania. The Army Medical Bulletin Number 24.
- Selected Death Tolls for Wars, Massacres and Atrocities Before the 20th Century [3].
- Statistical Summary: America's Major Wars [4]. U.S. Civil War Center.
- The world's worst massacres [5]. By Greg Brecht. Fall, 1987. Whole Earth Review.
- Twentieth Century Atlas – Death Tolls [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14].
- Gifford, Brian. "Combat Casualties and Race: What Can We Learn from the 2003–2004 Iraq Conflict?" [15] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2006). Gifford, Brian (јануар 2005). „Combat Casualties and Race: What Can We Learn from the 2003–2004 Iraq Conflict?”. Armed Forces & Society. 31 (2): 201—225. S2CID 145711153. doi:10.1177/0095327X0503100203.
- Kummel, Gerhard and Nina Leonhard"Casualties and Civil-Military Relations: The German Polity between Learning and Indifference." [16].Armed Forces & Society. . 31. 2005 Jul. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ); Недостаје или је празан параметар|title=(помоћ): pp. 513–535. - Smith, Hugh. "What Costs Will Democracies Bear? A Review of Popular Theories of Casualty Aversion." [17]. „Armed Forces & Society”. Jul. 31. 2005.: pp. 487–512
- Van Der Meulen, Jan and Joseph Soeters."Considering Casualties: Risk and Loss during Peacekeeping and Warmaking." [18]. „Armed Forces & Society”. Jul. 31. 2005.: pp. 483–486.
- Bennett, Stephen Earl; Flickinger, Richard S. (април 2009). „Americans' Knowledge of U.S. Military Deaths in Iraq, April 2004 to April 2008”. Armed Forces & Society. 35 (3): 587—604. S2CID 71561909. doi:10.1177/0095327X08324764.
- Varoglu, A. Kadir; Bicaksiz, Adnan (2005). „Volunteering for Risk: The Culture of the Turkish Armed Forces”. Armed Forces & Society. 31 (4): 583—598. S2CID 145523277. doi:10.1177/0095327X0503100407.
- Ben-Ari, Eyal (јул 2005). „Epilogue: A "Good" Military Death”. Armed Forces & Society. 31 (4): 651—664. S2CID 144227575. doi:10.1177/0095327X0503100410.
- Douglas P. Lackey (1. 1. 1984). Moral Principles and Nuclear Weapons. Rowman & Littlefield. стр. 213. ISBN 978-0-8476-7116-8.
- „Protocol Additional to the Geneva Conventions of 1 August 1949, and relating to the Protection of Victims of International Armed Conflicts (Protocol I), 8 June 1977”. The American National Red Cross.
- „Protocol Additional to the Geneva Conventions of 12 August 1949, and relating to the Protection of Victims of International Armed Conflicts (Protocol I), 8 June 1977”. International Committee of the Red Cross.
- Garbett, Claire (9. 1. 2015). The Concept of the Civilian: Legal Recognition, Adjudication and the Trials of International Criminal Justice. Routledge. ISBN 978-1-136-00624-1.
- Hunter, Helen-Louise (2008). „The Society and Its Environment”. Ур.: Worden, Robert L. North Korea: A Country Study (Fifth изд.). Washington: Government Printing Office. стр. 59–134. ISBN 978-0-16-088278-4. LCCN 2008028547.
- Minnich, James M. (2008). „National Security”. Ур.: Worden, Robert L. North Korea: A Country Study (Fifth изд.). Washington: Government Printing Office. стр. 237–282. ISBN 978-0-16-088278-4. LCCN 2008028547.
- Eighmey, John (2006 Jan). „"Why Do Youth Enlist?: Identification of Underlying Themes."”. Armed Forces & Society. 32: 307—328. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ); Спољашња веза у|title=(помоћ) - Woodruff, Todd, Ryan Kelty, and David R. Segal. (2006 Apr). „"Propensity to Serve and Motivation to Enlist Among American Combat Soldiers."”. Armed Forces & Society. 32: 353—366. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ); Спољашња веза у|title=(помоћ)
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Roberts, Adam (2010). „Lives and Statistics: Are 90% of War Victims Civilians?”. Survival. 52 (3): 115—136. S2CID 153458692. doi:10.1080/00396338.2010.494880. Архивирано из оригинала 31. 01. 2016. г. Приступљено 07. 07. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Counting Civilian Casualties: An Introduction to Recording and Estimating Non-military Deaths in Conflict.
- Twentieth Century Atlas - Death Tolls [19] [20] [21] [22] [23] [24] [25] [26]
- Selected Death Tolls for Wars, Massacres and Atrocities Before the 20th Century
- The world's worst massacres, by Greg Brecht. Fall, 1987. Whole Earth Review.
- „Nagel - War and Massacre”. ucdavis.edu.
- „Manifesto against Conscription and the Military System”. themanifesto.info. Архивирано из оригинала 20. 2. 2006. г.