Војни логор на Медијани

С Википедије, слободне енциклопедије
Војни логор на Медијани
Археолошки парк Медијана
МестоНиш Србија
Саграђен3. век - 4. век
ГрадитељКонстантин Велики
Тип структуревојни логор

Војни логор на Медијани данас део археолошког парка у источном делу Ниша, на пола пута за Нишку Бању, у време владавине цара Константина Великог, био је део одбрамбеног система римског насеље или комплекс летњих резиденција типа урбаних вила и велико пољопривредно газдинство, отвореног типа, покрај пута, који је од Наиса водио ка истоку, према Сердици и даље према Константинополису. Настао је највероватније као и само насеље на самом крају 3. или почетком 4. века, у доба Константина I, међутим, покретни налази који би поткрепили ову претпоставку, недостају.[1][2][3][4]

Положај[уреди | уреди извор]

Војни логор се на лазио на благој падини Влашког брда, око 350 метар јужно од Виле са перистилом, у кругу данашње Електронске индустрије, на месту старог општинског гробља.

У централном делу смештена је вила са перистилом (1), термама (2) и нимфејем (3). Западно од ње налази се житница (4), а северно грађевина са кружном и октогоналном просторијом. Јужно од виле налазиосе водоторањ (5). Неколико других мањих вила и привредних грађевина откривено је на простору између поменутих објеката: војни логор (6), вила са конхама (7), вила са оградним зидом (8), вила (9), вила са централним коридором (10), житница II (11), сакрални објекти (12,13), вицус (14), некропола (15)[5]

Опис грађевине[уреди | уреди извор]

Остаци војничког логара, које су описали Ф. Каниц и А. Оршић-Славетић,[6][7] а некада су чинили утврђење су облика неправилног трапеза димензија:

  • 87 m северно
  • 70 m jужно
  • 110 m западно
  • 60 m источно.
  • дебљине бедема је 1,50 m.

Логор је био са „великим зградама на источној страни“.[6] У једној од тих зграда 1980. године констатовани су „остаци једне грађевине са уништеним мозаичким подом“.[8]

Према утврђеној шеми, распоред просторија се смењују у по два низа мањих просторија за боравак, исте величине. Зидови објекта очувани су у приближно истој висини. После рушења виле око 378. године, ове бараке користили су новонасељени становници Медијане као простор за становање и друге делатности.

На више места константовани су и остаци радних површина различитих размера и конструкције.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Група аутора (1983): Историја Ниша I - од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, Градина и Просвета, Ниш
  2. ^ Đorđe S. Kostić: Balkanbilder von Felix Kanitz = Slike sa Balkana Feliksa Kanica. Narodni Muzey, Belgrad. 2011. ISBN 978-86-7269-116-0.
  3. ^ К. Јиречек, Војна цеста, Зборник Константина Јиречека I, 91­92.
  4. ^ Зиројевић О. 1970 Цариградски друм од Београда до Софије, Зборник Историјског музеја Србије 7, Београд, 3-196.
  5. ^ Петровић П., Медијана – резиденција римских царева, Београд (1994). стр. 22.
  6. ^ а б А. Оршић Славетић, Археолошка истраживања у Нишу и околини, Старинар VIII–IX (1933–34), стр. 305
  7. ^ Ф. Каниц, Србија. Земља и становништво, Београд 1985, 174
  8. ^ Љ. Зотовић, Дневник истраживања 1980. године, документација Археолошког института.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Љ. Зотовић, Дневник истраживања 1980-1981 године, Документација археолошког института Београд, необјављено.
  • Zotović, Medijana – Niš – zaštitni radovi na trasi puta, Arheološki pregled 17, 1975, 75–77.