Галапагос синдром

С Википедије, слободне енциклопедије

Галапагос синдром (Галапагос ефекат) је израз јапанског порекла који се користи у пословним студијама за означавање развоја изоловане гране глобално доступног производа. Израз се користи као аналогија делу О пореклу врста Чарлса Дарвина. Дарвин је на острвима Галапагос наишао на изоловану флору и фауну, која је претрпела еволутивне промене независно од копна. Ова појава је била кључна за развој еволуционе теорије[1]. Дарвин је изјавио да су због разлике у окружењу од једног до другог острва, врсте прилагођене тако да опстанак постане одрживији у локалном окружењу сваког острва. Слично томе, развој робе „у релативној изолацији од остатка света због усредсређености на локално тржиште“[2] може довести до сличних производа.

Израз „Галапагос синдром“ коришћен је као метафора изван поља пословног жаргона. Израз "Галапагосизација" односи се на процес изолације јапанског „Галапагос - размишљања", повезујући овај процес са јапанским острвским менталитетом.[3][4][5]

Примери у Јапану[уреди | уреди извор]

Технологија[уреди | уреди извор]

Мобилни телефони[уреди | уреди извор]

Израз „Галапагос синдром" првобитно се односио на јапанске мобилне телефоне треће генерације, који су развили велики број специјализованих функција широко усвојених на јапанском тржишту, али нису биле успешни у иностранству. [6][7] Иако је првотна употреба термина била да се опишу високо напредни телефони који су неспојиви изван јапанских мрежа, јер је индустрија мобилних телефона доживела драстичне промене на глобалном нивоу, овај термин се користио да нагласи забринутост због различитих развојних путева јапанских мобилног телефона и оних у светској економији. Изведени израз је Гара-телефон (カ ラ ケ ー, гара-кеи), који се помешан са „мобилним телефоном“ (携 帯, кеитаи), користи за означавање јапанских карактеристичних телефона, за разлику од новијих паметних телефона

  • Јапански мобилни телефони су попут ендемске врсте с којом се Дарвин сусрео на острвима Галапагос - фантастично су еволуирали и одвајали се од својих рођака на копну - објашњава Такесхи Натсуно, професор са токијског Универзитета Кеио. Јапански телефони пате од „Галапагосовог синдрома" - превише су комплексни за опстанак у иностранству.
  • Oвај термин се од тада користи за сличне појаве на другим тржиштима.

Банкомати[уреди | уреди извор]

Широм Јапана, већина од yкупно 190 000 банкомата не прихвата банкарске и кредитне картице које су издате ван земље. Тренутно само око 20.000 пошта и робних кућа дозвољава преузимање готовине помоћу не-јапанских банковних картица. Због притиска јапанске владе који се тиче овог питања, до 2020. године процењује се да ће број банкомата који прихватају картице издате ван Јапана порасти са 48.000 на 80.000.[8] Упркос све већем броју међународних туриста у Јапану, земља и даље привлачи релативно мало туриста према Светској туристичкој организацији Уједињених нација, на којој је Јапан заузео 27. место на листи најпосећенијих земаља у 2013.[9]

Wallet phone[уреди | уреди извор]

2004. године у Јапану је представљен wallet phone као средство koje омогућава мобилно плаћање уз бројне друге апликације. На неки начин се wallet phone може посматрати као претходник мобилних алата за плаћање који су касније објављени на глобалном тржишту, као што су Apple Pay или Google Wallet.[10] Комплетна интеграција више алата који служе да се класични новчаник учини сувишним, јер телефон омогућава да се на њему организују све врсте плаћања, карте за воз или друге свакодневне потребе. На многе начине јапанска бесконтактна инфраструктура била је супериорна у односу на тренутно стање у остатку света.[11]

Јапанско тржиште аутомобила[уреди | уреди извор]

Кеи аутомобили[уреди | уреди извор]

Кеи аутомобили („лаки аутомобили") су мали четвороточкаши / аутомобили који имају мотор мањи од 660 кубних центиметара и уживају повлаштени третман у виду пореских погодности и нижих трошкова осигурања. Првобитно је јапанска влада подстакла употребу тих „лаких аутомобила“. У овој категорији аутомобила налази се више различитих типова аутомобила укључујући спортске аутомобиле, миниванове и комерцијална возила. Међутим, аутомобили Кеи не сматрају се профитабилним на извозним тржиштима и зато су део само јапанског аутомобилског тржишта.[12] Упркос безначајном глобалном успеху, главни јапански произвођачи аутомобила као што су Сузуки, Мицубиши, Даихатсу и Хонда, још увек производе моделе који припадају категорији Кеи аутомобила.[13] Пошто аутомобил Кеи има значајан удео на јапанском тржишту аутомобила, јапански произвођачи аутомобила их не могу игнорисати. Иако су регулаторне разлике између Кеи аутомобила и аутомобила од 1 литра прилично мале, пореска корист од Кеи аутомобила је знатна. До порезне реформе у 2013. години, стопа пореза на возила Кеи била је четвртина од једнолитарских аутомобила (¥ 7200 према ¥ 29500). Ова значајно нижа пореска стопа скупила је много критика од европских и америчких произвођача аутомобила, па због тога ЕУ, САД и Тојота не праве аутомобиле Кеи. Јапанска влада је 2013. године ревидирала закон о порезу на возила. Нови закон о порезу на возила ступио је на снагу 2015. Са новим законом о порезу на возила, стопа пореза на возила за Кеи је око 36% од оне на аутомобиле од 1 литра (¥ 10800 према ¥ 29500).

Руковање јапанским Галапагос синдромом[уреди | уреди извор]

Постоје многа повезана питања са могућношћу надметања на међународном извозном тржишту. Да би оживели делове јапанске економије који су претрпели "галапагонизацију", погођена предузећа морала су да пронађу разлоге који су одговорни за развој.

Галапагонизација Јапана се наставља. Према истраживању објављеном данас, шокантне две трећине радника белих оковратника у земљи рекло је да не желе да раде у иностранству ... икад.[14]

Разлози за проблем и с тим повезане последице за предузећа[уреди | уреди извор]

Штавише, ово је навело бројне јапанске компаније да прилагоде своје пословне стратегије. Хироши Микитани, генерални директор компаније за е-трговину Ракутен, у средишту проблема види искључиво коришћење Јапанаца на радним местима. Пратећи своје уверење да ће „језик отворити очи за„ глобално “, и ви ћете се ослободити ове конвенционалне мудрости чистог Јапана“[15], суоснивач и извршни директор Ракутена поставио је енглески језик главним језиком у компанији. Др Џерард Фасол, једини европски члан „Галапагосове истраживачке групе“ Еуро Технолоџи Јапан, изјавио је да је још један разлог неуспеха неких иновативних јапанских производа конзервативно уверење Европе када је реч о одређеним стандардима.[3] У уверењу да ће побољшати међународну конкурентност Тадаши Јанаи, оснивач и председник компаније Фест Ритејлинг, одлучио је да промени начин рада компаније насупрот класичним јапанским пословним методама. Прелазак производње неких текстила из Јапана у југоисточну Азију био је прелазак на тржиште радне снаге са ниским платама које је имало за циљ да омогући конкурентност цена на међународном тржишту текстила.[16] Други фактор који МекКинзи и Компани истиче је потреба да се јапанске компаније прилагоде јачој конкуренцији приликом уласка на глобална тржишта. То би требало да се догоди прихватањем размишљања на „нове и непознате начине о организацији, маркетингу и стратегији“, док ће традиционалне праксе које су помогле компанијама да постану велики играч на јапанском тржишту бити прекинуте.[17] Упркос чињеници да су компаније почеле да се баве овим проблемом, који би могао бити повезан са повећањем укупне вредности извоза у последњих пет година, постоје забринутости због будуће галапагосизације Јапана.[18]

Будуће претње[уреди | уреди извор]

Са старењем и смањивањем јапанске популације, чињеница да све мање и мање студената студира у иностранству како би стекли међународно оријентисано универзитетско образовање разлог је забринутости за будућност јапанске економије. Поред тога, постоји претпоставка да би млађа генерација могла појачати Галапагос ефекат због недостатка интересовања за међународно образовање и радна места.[19] Кијоши Такеучи, професор социологије на универзитету Софија, каже да млада генерација има мање „амбиција и мотивације" као резултат страха да би погрешан потез могао имати негативне ефекте.[20]

Употреба израза који се односе на случајеве изван Јапана[уреди | уреди извор]

Кина[уреди | уреди извор]

  • Стивен Езел и Роберт Д. Аткинсон описују сличан феномен истичући повезане претње које би могле постојати за кинеску економију. Продаја неког производа у Кини могла би постати скупља за стране произвођача због чињенице да сада у своју фирму морају да уграде кинеске технолошке стандарде. Теоретски би то могло бити од користи домаћим произвођачима. Међутим, ово би такође могло довести до изолације одговарајућих домаћих произвођача због мање међународне конкурентности. „Кина је развила стандарде аутохтоне технологије ... основну компоненту своје стратегије индустријског развоја ... Али, користећи аутохтоне, а не глобалне технолошке стандарде за ИКТ производе, Кина ризикује да створи ефекат "острва Галапагос " који изолује Кинеске ИКТ производе, технологије и тржишта."[21][22]

Европа[уреди | уреди извор]

  • Марк Леонард описује претње како се, насупрот предвиђањима која је изнео 2005. године, у својој књизи Зашто ће Европа покренути 21. век, политички развој Европске уније догодио изоловано и другачије него у било ком другом политичком систему у свету. „Европа се можда сада суочава са својим „Галапагос тренутком “. ... Можда је европски постмодерни поредак постао толико напредан и посебан свом окружењу да га други не могу пратити. Развио се у заштићеном екосистему, заштићеном од мишићавијег, "модернијег" света у којем живи већина људи.[23]

САД[уреди | уреди извор]

  • Сједињене Државе су полако усвајале ЕМВ стандард за кредитне и дебитне картице (за разлику од картица са магнетним пругама), које су широко усвојене на другим местима, а трговци су навели трошкове унапређења хардвера и других система који ће га подржати. Рад на подстицању транзиције почео је 2015. године након низа значајних кршења података о малопродаји која су укључивала податке са кредитних картица. Пружаоци плаћања имплементирали су рокове под којима би се одговорност за превару пребацила на трговце уколико не би почели да прихватају ЕМВ плаћања до одређеног датума. Од априла 2016. године, 70% америчких потрошача имало је ЕМВ картице, а половина трговаца се усагласила од децембра 2016. Међутим, ово представљање суочило се са изазовима, укључујући трговце ЕМВ-ом компатибилним хардвером који не подржава ЕМВ трансакције због недостатак сертификата или софтверске подршке, и приговоре да обрада заснована на чиповима захтева више времена него превлачење картица.[24][25][26][27]
  • „Тврди се да је аутохтона америчка аутомобилска индустрија патила од синдрома Галапагос - њени производи су се развијали одвојено од остатка света." [28]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tabuchi, Hiroko (2009-07-19). „Why Japan’s Cellphones Haven’t Gone Global”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-05-13. 
  2. ^ Mollman, Steve. „Because of “Galapagos syndrome,” most of Japan’s cash machines are useless to foreigners”. Quartz (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  3. ^ а б „Japan’s Galapagos Effect”. Why should business in Japan be more difficult than elsewhere? eurotechnology.com (на језику: енглески). 2013-10-07. Приступљено 2020-05-13. 
  4. ^ Pulvers, Roger (2011-01-23). „Is 'Galapagos-thinking' Japan back at its evolutionary dead end?”. The Japan Times (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  5. ^ „island mentality”. The Japan Times (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  6. ^ Brita (2009-10-19). „Jargon Watch: Dark Flash, Galápagos Syndrome, Saser, EATR”. Wired. 17 (11). ISSN 1059-1028. Приступљено 2020-05-13. 
  7. ^ Stewart, Devin; Fellow, ContributorSenior; Council, Carnegie (2010-06-12). „Slowing Japan's Galapagos Syndrome”. HuffPost (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  8. ^ „ATMs in Japan”. www.japan-guide.com. Приступљено 2020-05-13. 
  9. ^ Fukase, Atsuko (2015-03-13). „Japanese Banks to Ease Tourists’ ATM Frustrations”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2020-05-13. 
  10. ^ „Wallet phone Japan (Version 16)”. Why should business in Japan be more difficult than elsewhere? eurotechnology.com (на језику: енглески). 2014-05-18. Приступљено 2020-05-13. 
  11. ^ Sunday, 14 Sep 2014 11:40 AM MYT. „Apple Pay? No big deal in Japan where mobile payment is years ahead | Malay Mail”. www.malaymail.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  12. ^ Rees, Chris (1995). Microcar Mania. Oxfordshire, UK: Minster Lovell & New Yatt. ISBN 1-870519-18-3. 
  13. ^ „Galapagos effect: how can Japan capture global value from Japan’s technologies and new business models?”. Why should business in Japan be more difficult than elsewhere? eurotechnology.com (на језику: енглески). 2013-07-14. Приступљено 2020-05-13. 
  14. ^ Sanchanta, Mariko (2010-09-16). „Japan’s Workers: Please Don’t Send Me Abroad. Ever.”. WSJ (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  15. ^ „Subscribe to read | Financial Times”. www.ft.com. Приступљено 2020-05-13. 
  16. ^ Fritz, Martin. „Globalisierung: Junge Wilde revolutionieren Japans Wirtschaft”. www.wiwo.de (на језику: немачки). Приступљено 2020-05-13. 
  17. ^ „Japan’s globalization imperative | McKinsey”. www.mckinsey.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  18. ^ „Total Value of Exports and Imports (1950-) - Trade Statistics of Japan : Trade Statistics of Japan Ministry of Finance”. www.customs.go.jp. Приступљено 2020-05-13. 
  19. ^ Oi, Mariko (2015-03-16). „Who will look after Japan's elderly?”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  20. ^ „Children fear that in a society with a widening gap between the rich and the poor, making a big mistake will prevent them from moving up in the world, which diminishes their ambition and motivation.”. Japan Today (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  21. ^ Ezell, Stephen; Atkinson, Robert D. (2014-12-15). „The Middle Kingdom Galapagos Island Syndrome: The Cul-De-Sac of Chinese Technology Standards” (на језику: енглески). 
  22. ^ „Chinese tech firms can avoid the Galapagos effect that got Japan|Chris Davis|chinadaily.com.cn”. usa.chinadaily.com.cn. Приступљено 2020-05-13. 
  23. ^ „Europe’s Galápagos moment”. ECFR (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  24. ^ Goldman, Sharon (2017-03-20). „Is the rocky road to EMV retail adoption getting smoother?”. CIO (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 02. 2020. г. Приступљено 2020-05-13. 
  25. ^ Geuss, Megan (2018-02-24). „What happened after the US moved to chip-embedded payment cards?”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  26. ^ Kar, Ian. „The chip card transition in the US has been a disaster”. Quartz (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-13. 
  27. ^ „Bloomberg - Are you a robot?”. www.bloomberg.com. Приступљено 2020-05-13. 
  28. ^ „Subscribe to read | Financial Times”. www.ft.com. Приступљено 2020-05-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Галапагос_синдром&oldid=26847010”