Глигорије Барусковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Глигорије Барусковић
Глигорије Барусковић
Лични подаци
Датум рођења(1841-09-00)септембар 1841.
Место рођењаКисач,  Аустријско царство
Датум смрти5. септембар 1927.(1927-09-05) (85/86 год.)
Место смртиНови Сад,  Краљевина СХС

Потписpotpis_alt}}}

Глигорије Барусковић (Кисач, септембар 1841[1]Нови Сад, 5. септембар 1927) био је српски професор и филолог.

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

Потиче из трговачке породице. Основну школу завршио је у родном месту. Нижу гимназију похађао је у Новом Саду (1853—1857), пети разред у Сремским Карловцима а разреде од шестог до осмог (1859—1861) у Винковцима. Године 1862. одлази на студије права на Академију у Пожун, али је завршио само једну годину.[2]

Професор[уреди | уреди извор]

Након студија радио је као чиновник (1863—1866). Потом је био професор гимназије и Више девојачке школе (1875/76) у Новом Саду. Након тога прелази у Карловачку гимназију, где је радио до пензије. Предавао је латински језик. Био је добар педагог, а предавања је користио и за моралне поуке.

Члан Матице српске био је од 1868. године. Након пензионисања (1903) превео је и објавио књигу Латинске сентенције, пословице и цитати (Нови Сад, 1907). Непосредно пред смрт изашла му је књига прозе, Слике и приче из старе прошлости (Нови Сад, 1927).

Био је један од приложника фонда за изградњу нове зграде Српске новосадске гимназије[3], као и добротвор Српске књижевне задруге.[4]

Сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.[5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Глиша Барусковић, професор”. Летопис Матице српске. 314/1: 130. 1927. Архивирано из оригинала 22. 04. 2023. г. Приступљено 08. 11. 2019. 
  2. ^ Српски биографски речник књига 1, А-Б. Нови Сад: Матица српска. 2004. стр. 438. 
  3. ^ „Задужбинари”. jjzmaj.edu.rs. 
  4. ^ Stanojević, Đorđe (1895). Iz nauke o svetlosti. Beograd: Srpska književna zadruga. стр. X. 
  5. ^ „Гробна места са надгробним споменицима значајних личности из историје Новог Сада, Петроварадина, Сремских Карловаца, Сремске Каменице, на гробљима у Новом Саду”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. 
  6. ^ „Претрага покојника”. www.lisje.com.