Глигорије Зајечарановић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Глигорије Зјечарановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. фебруар 1930. |
| Место рођења | Велики Јасеновац, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 28. децембар 2008. (78 год.) |
| Место смрти | Ниш, Србија |
| Књижевни рад | |
| Период | Марксизам и Савремена филозофија |
| Утицаји од | Имануел Кант, Хегел, Карл Маркс |
| Најважнија дела | Дијалектика немачке класичне филозофије |
Глигорије Зајечарановић, (Велики Јасеновац, 12. фебруар 1930 – Ниш, 28. децембар 2008) био је српски филозоф, марксиста.
Биографија[уреди | уреди извор]
Студије филозофије завршио је 1960. године. Од 1961. радио је као асистент на предмету Историја филозофије на Филозофском факултету у Београду до 31. октобра 1963. Од самог формирања па до одласка у пензију радио је као професор на Филозофском факултету у Нишу где је обављао јавне функције: декана Филозофског факултета, ректора Универзитета у Нишу, управника Студијске групе за социологију, Центра за марксизам, уредника часописа. Докторирао је на проблему класичне немачке филозофије, објавио је преко 250 научних радова у домаћим и иностраним часописима („Facta Universitatis“, Ниш, бр.2/ (1999). pp. 167–176) и више самосталних књига.[1] Проф. др Глигорије Зајечарановић предавао је бројне дисциплине на Филозофском факултету у Нишу и другим факултетима у земљи: филозофију, логику, методологију наука, марксизам, савремену филозофију. Био је ментор многим дипломцима на социологији, магистрантима и докторантима; члан комисије и председник. Бавио се и превођењем филозофске литературе са немачког језика.
Библиографија[уреди | уреди извор]
Филозофске студије[уреди | уреди извор]
- Анализа и синтеза у оквиру дијалектике Хегела и Маркса, 1966.
- Дијалектика људског света, 1969.
- Општа социолошка библиографија, 1971.
- Дијалектика немачке класичне филозофије, докторска дисертација, 1971.
- Филозофија марксизма: увод у марксизам, 1973., 1990.
- Шта је либерализам?, Зборник, 1973.
- Основи методологије науке, 1974., 1987.
- Друштвено-историјске и теоријске претпоставке формирања марксизма, 1978.
- Марксизам и марксистичко образовање, 1979.
- Историја марксизма: систематско-историјски увод у марксистичку филозофију, 1984.
- Филозофија: увод у основне појмове, 1991.
- Увод у филозофију, 1992.
- Савремена филозофија, Део 1, 1992.
- Савремена филозофија, Други део, 1995.
Збирке песама[уреди | уреди извор]
- Софијин поглед, Ниш, 2001.
- Чежња за мудрошћу, Ниш, 2002.
- Румунско- Српски/ Српско- Румунски речник, 2005.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Зајечарановић 2001, стр. 115–116
Литература[уреди | уреди извор]
- Зајечарановић, Глигорије (2001). Софијин поглед. Ниш : Просвета. стр. 115—116. ISBN 978-86-7455-469-2.
