Горан Комар

С Википедије, слободне енциклопедије
Горан Комар
Датум рођења(1962-06-21)21. јун 1962.(61 год.)
Место рођењаСарајево

Горан Комар (Сарајево, 21. јун 1962) српски је љекар, историчар и публициста. Бока которска и Херцеговина су у фокусу његовог научног рада. Почасни је професор Филолошког факултета у Бањој Луци.

Живот[уреди | уреди извор]

Син је Жарка и Браниславе (Бронзић). Отац му је родом из Берковића, између Мостара и Требиња, а мајка из села Камено, изнад Херцег Новог. Основну и средњу школу је завршио у Херцег Новом, а студије медицине у Новом Саду. Специјализирао је општу медицину у Београду 2000. године. Живи у Херцег Новом.[1]

Научни рад[уреди | уреди извор]

Рад на пољу историјских тема одвија се у више праваца: Рад на обради и објављивању изворних ћириличних докумената Боке которске, Дубровника и залеђа. Стварање специјалног ћириличног фонта, који доноси аутентични облик словних знакова старог система писма. Изучавање ћириличних натписа старе Херцеговине и Босне. Рад на сабирању података за политичку и нарочито црквену историју Херцеговине и херцегновског краја. Објављује монографска дјела посвећена изучавању историјског хода херцегновских села, као и радове из историје Српске православне цркве у Боки и Херцеговини. Велики број радова посветио је рушењу тезе о измјени етничке слике Боке которске након млетачко–савезничког заузећа Херцег Новог 1687. године. Често је говорник на разним предавањима и гост у радио емисијама у организацији Митрополије црногорско-приморске.[2] Научним радом се бори и против покушаја фалсификовања историје Срба у Боки и Црној Гори.[3]

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је Октобарске награде града Херцег Новог, оредена деспота Стефана Лазаревића, повеље општина Берковићи и Билећа. [4]

Дјела[уреди | уреди извор]

  • Планинска села Драчевице под влашћу Венеције, 1997.
  • Ћирилска документа Млетачког архива у Херцег Новоме – политичко – управни списи ићирилска документа манастира Савина – 18. вијек, 1998.
  • Сушћепан. Село у Боки которској, 1999.
  • Кртољске исправе – архива породице Костић из Кртола у Боки которској. Ћирилична докумената из XVIII и XIX вијека, 2000.
  • Поменик луштички, збирку читуља луштичких фамилија, 2000.
  • Либро от Гербља, збирку грбаљских читуља, 2000.
  • Светоуспенски манастир Савина у Мељинама код Херцег Новог, 2001.
  • Писма, збирка писама научника, историчара и српског родољуба Младена Црногорчевића, 2001.
  • Духовност Боке. На српској морској граници, 2001.
  • Бока которска. Културно – историјски водич, 2002.
  • Нови, два рукописа сјећања бившег градоначелника Херцег Новог Јова Шпировог Секуловића и каменског кнеза Јокана Радовића, 2002.
  • Кути, преглед историје овог бокешког села, са преведеним докуменатима овога краја из времена млетачке и аустријске доминације, 2002.
  • Црква Рождество Св. Јована Крститеља на Лоберу (Суторина, Херцег – Нови), 2002.
  • Савинске читуље новских фамилија, 2002. и 2003. (два издања)
  • Драчевица, часопис који је од 2003. излазио једном годишње. Изашло је 6 бројева.
  • Црква Полагање Ризе Пресвете Богородице у Бијелој (Бока которска), 2004.
  • Херцег Нови. Историја новска од искона до пада Венеције, 2004.
  • Фалсификовање херцегновске историје о Морејском рату (1684 – 1699), 2005.
  • Херцегновске знаменитости, у три књиге са овим називом објављен је велики број староћириличних исправа Херцег Новог, 2006.
  • Српска православна црква у Херцег – Новоме, 2007.
  • Луштица. Земља маслина, земља гомила, земља православља, коаутор, 2007.
  • Камено код Херцег – Новог. 672 године помињања села – хроника, 2007.
  • Херцеговина у Боки. Темељи модерног Херцег – Новог, 2008.
  • Митрополити Саватије и Стефан Љубибратићи – прилози биографијама, 2008.
  • Архиви и реликвије града Новог. Крађе и разношења, 2009.
  • Бока которска. Ћирилични споменици 17, 18. и 19. вијек, 1608 – 1917, Мјешовита грађа – acta serbica, 2009.
  • Прва књига Топаљске општине, 2009.
  • Митрополити Саватије и Стефан Љубибратићи и њихово доба. Приморска епископија и митрополиja (1653–1762), 2009.
  • Савински игуман јеромонах Арсеније (Милутиновић) 1684 – 1754. Прилози животопису, 2010.
  • Ћирилична документа Дубровачког архива. Прилози историји свакодневногживота на тромеђи Дубровника, Требиња и Новог (1504—1785), 2010. и 2011. - 2., допуњено издање. 3. допуњено и измијењено издање, 2012.
  • Писма Миха Кувељића. Кандијски рат (1664—1662), 2010.
  • Херцегновски ћирилични пописи 1750-1826, транскрипти староћириличних пописа становништва Херцег Новог, 2011.
  • Књиге од вијерности и доброте Топаљске комунитади (1751—1806), 2011.
  • Значајни родови Херцег Новог. Архивска истраживања, књига I, 2011.
  • Даниловићи, зубачки и новски прваци, 2012.
  • Бијељанске ћирилични архив 1706-1855 (Збирка Предрага Петровог Шеровића), 2012.
  • Херцегновска Саборна црква Светог Вазнесења Господњег на Топлој и њена општина, коаутор са Небојшом Рашом, 2013.
  • Ћирилична документа Перашког архива 1633-1851, 2013.
  • Манастир Успења Пресвете Богородице на Савини код Херцег Новог, 2013.
  • Стари ћирилични натписи источне Херцеговине, 2014.
  • Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова), 2. допуњено и измјењено издање, 2015.
  • Стари ћирилични натписи и крстови љубињског подручја, 2015.
  • Управна тијела Топаљске (Херцегновске) општине 1718-1944. година, 2016.
  • Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова), 3. допуњено и измјењено издање, 2016.
  • Средњовјековни ћирилички споменици Дабра, 2017.
  • Ћирилички споменици Гламочког поља. Пола вијека ћириличке писмености Гламоча, коаутор, 2017.
  • Српске општине под Венецијом, 2017.
  • Збирке породичних читуља Кртола у Боки которској, 2017.
  • Ћирилички натписи у селу Придворица (Гатачки Борач), 2017.
  • Ћирилички натписи на стећцима, 2018.
  • Рускова књига, средњовјековни дубровачки кодекс. Преписи докумената 14. и 15. вијека, 2019.
  • Дробњачка ћириличка документа. Прилози историји Дробњака у Морејском рату, 2019.
  • Књига о стећку, 2019.
  • Повијест о Вишњем Јерусалиму, 2020.
  • Споменици српски, повеље, писма, натписи, 2020.
  • Мокрине, бокешки град у селу, 2021.
  • Прва књига Топаљске општине, 2022.

Извори[уреди | уреди извор]