Град књижевности

С Википедије, слободне енциклопедије
Portico Library у Манчастеру
State Library Victoria у Мелбурну

Једна од улога Унеска је да одржава листу места светске природне и културне баштине. Та места се сматрају важним природним или историјским местима или објектима чије очување је важно за целокупну светску заједницу.

УНЕСЦО-ов програм Град књижевности део је шире мреже креативних градова.

Мрежа је покренута 2004. године и сада има градове чланице у седам креативних области. Остале креативне области су: занати и народна уметност, дизајн, филм, гастрономија, медијска уметност и музика. [1]

Критеријуми за градове књижевности[уреди | уреди извор]

Да би били одобрени за град књижевности, градови морају да испуне низ критеријума које је поставио УНЕСКО. [2]

Унеско проглашени градови књижевности деле сличне карактеристике:

  • Квалитет, квантитет и разноврсност издаваштва у граду
  • Квалитет и квантитет образовних програма који се фокусирају на домаћу или страну литературу на основном, средњем и терцијарном нивоу
  • Књижевност, драма и/или поезија играју важну улогу у граду
  • Одржавање књижевних манифестација и фестивала на којима се промовише домаћа и страна књижевност
  • Постојање библиотека, књижара и јавних или приватних културних центара који чувају, промовишу и шире домаћу и страну литературу
  • Укључивање издавачког сектора у превођење књижевних дела са различитих националних језика и стране књижевности
  • Активно укључивање традиционалних и нових медија у промоцију књижевности и јачање тржишта књижевних производа

Градови подносе понуде УНЕСКО-у да буду проглашени за Град књижевности. Унеско прати и ревидира именовања сваке четири године.

О градовима[уреди | уреди извор]

Heidelberg University Library и Braidense National Library у Милану

2004. Единбург је постао први књижевни град. Она је домаћин годишњег Међународног фестивала књиге и има свог песника лауреата — Макара. [3] [4]

Љубљана води своју Библиотека под крошњама на различитим локацијама широм града, укључујући градски парк Тиволи и парк Звезда. Ови сајтови нуде избор жанрова књига и неколико домаћих и страних новина и часописа. [5] [6]

Манчестер је дом Централне библиотеке „светске класе“ и „историјских драгуља“ The Portico Library, John Rylands Research Institute and Library и Chetham's Library. [7]

"Жива књижевна сцена" Мелбурна обухвата преко 300 књижара, Државну библиотеку Викторије међу многим другим библиотекама, базу за Penguin Random House и Лонли планет, Wheeler Centre и Мелбурнски фестивал писаца. [8] [9] [10]

Прашки „велики интелектуални и креативни ресурси“ обухватају области дизајна књига, илустрација, типографије и графичког дизајна. Такође има Националну библиотеку Чешке са међу преко 200 библиотека, једну од највећих концентрација књижара у Европи и Прашки фестивал писаца. [11] [12]

Библиотеке у другим књижевним градовима укључују: Националну библиотеку Braidense у Милану, Универзитетску библиотеку Хајделберга и Националну библиотеку Ирске у Даблину. [13] [14] [15]

Данедин је „Единбург југа“ и дом најстаријег универзитета на Новом Зеланду. Дурбан је „забава“. [16] [17]

Монтевидео је „живо, еклектично место“, а град Квебек је „прелепо, заводљиво место“. [18] [19]

Градови књижевности[уреди | уреди извор]

National Library of the Czech Republic у Прагу, National Library of Ireland у Даблину, и John Rylands Library у Манчастеру

Постоје четрдесет два града књижевности, који се простиру на двадесет осам земаља и шест континената.

Двадесет четири од представљених градова су европска, седам азијска, а три северноамеричка. Океанију и Јужну Америку представљају по два града, док ће Африка имати један одређени град.

Железничка станица Аракатака, у Колумбији, једна од књижевних средина романа Габријела Гарсије Маркеса.

Осам земаља има два одређена града, док Велика Британија има пет.

Градови књижевности су:

Град Држава Година натписа
Ангулем  Француска 2019[20]
Багдад  Ирак 2015[21]
Барселона  Шпанија 2015[22]
Бејрут  Либан 2019[23]
Бучон  Јужна Кореја 2017[24]
Даблин  Ирска 2010[25]
Данидин  Нови Зеланд 2014[26]
Дурбан  Јужноафричка Република 2017[27]
Единбург  Уједињено Краљевство 2004[4]
Ексетер  Уједињено Краљевство 2019[28][29]
Гетеборг  Шведска 2021[30]
Гранада  Шпанија 2014[31]
Хајделберг  Немачка 2014[32]
Ајова Сити  Сједињене Америчке Државе 2008[33]
Џакарта  Индонезија 2021[34]
Краков  Пољска 2013[35]
Кухмо  Финска 2019[36]
Лахор  Пакистан 2019[37]
Леуварден  Холандија 2019[38]
Лилехамер  Норвешка 2017[39]
Љубљана  Словенија 2015[40]
Лавов  Украјина 2015[41]
Манчестер  Уједињено Краљевство 2017[42]
Мелбурн  Аустралија 2008[43]
Милано  Италија 2017[44]
Монтевидео  Уругвај 2015[45]
Нанкинг  Кина 2019[46]
Норич  Уједињено Краљевство 2012[47]
Нотингем  Уједињено Краљевство 2015[48]
Обидос  Португал 2015[49]
Одеса  Украјина 2019[50]
Праг  Чешка Република 2014[11]
Квебек  Canada 2017[51]
Рејкјавик  Ирска 2011[52]
Сијетл  Сједињене Америчке Државе 2017[53]
Сулејманија  Ирак 2019[54]
Тарту  Естонија 2015[55]
Уљановск  Русија 2015[56]
Утрехт  Холандија 2017[57]
Вилњус  Литванија 2021[58]
Вонџу  Јужна Кореја 2019[59]
Вроцлав  Пољска 2019[60]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „64 Cities Join the UNESCO Creative Cities Network”. 
  2. ^ Do you have what it takes to be a City of Literature?
  3. ^ „Edinburgh Crowned the Capital of Literature”. TheGuardian.com. 
  4. ^ а б „Edinburgh”. 
  5. ^ „Ljubljana”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2019. г. Приступљено 21. 10. 2023. 
  6. ^ „Library Under the Treetops”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2019. г. Приступљено 21. 10. 2023. 
  7. ^ „Manchester Named as a UNESCO City of Literature”. 
  8. ^ „Melbourne”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступљено 21. 10. 2023. 
  9. ^ „Penguin Random House”. 
  10. ^ „Lonely Planet”. 
  11. ^ а б „Prague”. 
  12. ^ „Prague”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2019. г. Приступљено 21. 10. 2023. 
  13. ^ „Ten Stunning Italian Libraries”. 
  14. ^ „Eight Most Beautiful Libraries in Germany”. 
  15. ^ „Five Libraries in Dublin Every Bibliophile Should Visit”. 
  16. ^ „Dunedin”. 
  17. ^ „Durban”. 
  18. ^ „Montevideo”. 
  19. ^ „Québec City”. 
  20. ^ „Angoulême”. 
  21. ^ „Baghdad”. 
  22. ^ „Barcelona”. 
  23. ^ „Beirut”. 
  24. ^ „Bucheon”. 
  25. ^ „Dublin”. 
  26. ^ „Dunedin”. 
  27. ^ „Durban”. 
  28. ^ „Exeter”. 
  29. ^ „Exeter”. 
  30. ^ „Gothenburg”. 
  31. ^ „Granada”. 
  32. ^ „Heidelberg”. 
  33. ^ „Iowa City”. 
  34. ^ „Jakarta”. 
  35. ^ „Kraków”. 
  36. ^ „Kuhmo”. 
  37. ^ „Lahore”. 
  38. ^ „Leeuwarden”. 
  39. ^ „Lillehammer”. 
  40. ^ „Ljubljana”. 
  41. ^ „Lviv”. 
  42. ^ „Manchester”. 
  43. ^ „Melbourne”. 
  44. ^ „Milan”. 
  45. ^ „Montevideo”. 
  46. ^ „Nanjing”. 
  47. ^ „Norwich”. 
  48. ^ „Nottingham”. 
  49. ^ „Óbidos”. 
  50. ^ „Odesa”. 
  51. ^ „Québec City”. 
  52. ^ „Reykjavík”. 
  53. ^ „Seattle”. 
  54. ^ „Slemani”. 
  55. ^ „Tartu”. 
  56. ^ „Ulyanovsk”. 
  57. ^ „Utrecht”. 
  58. ^ „Vilnius”. 
  59. ^ „Wonju”. 
  60. ^ „Wrocław”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_књижевности&oldid=27720121”