Гребен (Грчка)
Гребен Γρεβενά | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Западна Македонија |
Округ | Гревена |
Становништво | |
Становништво | |
— 2001. | 15.481 |
— густина | 33,55 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 05′ С; 21° 25′ И / 40.08° С; 21.42° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 530 m |
Површина | 461,4 km2 |
Поштански број | 511 00 |
Регистарска ознака | ΡΝ |
Гребен (грч. Γρεβενά [Grevená] — Гревена) је главни град округа Гребен на југозападу периферије Западна Македонија, у Грчкој.
Природни услови[уреди | уреди извор]
Гребен се налази у југозападном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на знатној надморској висини (530 м н. в.). Град се налази на ушћу Гребенске реке (Гревенитикос) у реку Бистрицу (Алиакмонас). Са свих страна град окружују брда и планине. Град лежи на траси новог ауто-пута дуж старог пута Игњација.
Клима у Гребену је због надморске висине града и затворености овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са честим снегом.
Историја[уреди | уреди извор]
Околина Гребена је била насељена током праисторије, антике, средњег века. Подручје је пало под отоманску власт крајем 14. века и остало следећих 5 векова. Тек 1912. године град припада савременој Грчкој. Током Другог светског рата и Грчког грађанског рата град и околина су тешко страдали. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.
Становништво[уреди | уреди извор]
Гребен данас има око 15.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци. Кретање становништва по годинама било је следеће:
1981. | 1991. | 2003. |
---|---|---|
7.739 | 9.345 | 10.177 |
Кретање броја становника у општини по пописима:
1991. | 2003. |
---|---|
14.986 | 14.481 |
Привреда[уреди | уреди извор]
Гребенска привреда се највише ослања на природна богатства околине (сточарство, воћарство, шумарство), па су развијени дрвопрерада, планински туризам, прехрамбена индустрија. Савремена привреда је новијег датума. Пре тога подручје је било јако неразвијено, а током 50их и 60их година много месног становништва се иселило у веће градове Грчке или иностранство.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Панорама Гребена, 1900. година