Демографска историја Срба у Хрватској
 | Овај чланак је недовршен. |
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Срби |
|---|
 |
Срби у Хрватској су највећа национална мањина у Републици Хрватској. По попису становништва из 2001. Срба је 201.631 и чине 4,5% становништва Хрватске.[1] У односу на претходне пописе становништва дошло је до смањења удела Срба у укупној популацији Хрватске.
Попис становништва 1948.[уреди | уреди извор]
Први послератни попис становништва из 1948. године, показао је да се у Хрватској од 3,7 милиона житеља 543.739 или 15 одсто изјаснило као Срби.
Попис становништва 1953.[уреди | уреди извор]
Попис становништва из 1953. године показао је да у Хрватској живи 588.411 Срба.[2]
Попис становништва 1961.[уреди | уреди извор]
Попис становништва из 1961. године показао је да у Хрватској живи 624,985 Срба.[2]
Попис становништва 1971.[уреди | уреди извор]
Попис становништва из 1961. године показао је да у Хрватској живи 626.789 Срба.[2]
Попис становништва 1981.[уреди | уреди извор]
Према попису из 1981. године, у Хрватској се 531.502 становника или 11,6 одсто изјаснило као Срби.[2] Пад удела Срба у укупном становништву се догодио услед ниског наталитета, исељавања у Србију, Београд и Војводину (укупно 22.284 Срба,[2] те зато што се велики број Срба од 1961. године изјашњавао као Југословени. Из Србије се у Хрватску доселио 9.287 Срба.[2]
Попис становништва 1991.[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2001.[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2011.[уреди | уреди извор]
Територијална распрострањеност[уреди | уреди извор]
Највећи удео Срба, 1991. године, је био у општини Доњи Лапац и то преко 95%. Поред тога Срби су 1991. године чинили велику већину, између 80 и 90 одсто у општинама Војнић, Кореница, Двор, Книн и Грачац, са осамдесет и Вргинмост, Глина, Костајница, Бенковац и Обровац са 50 до 70 одсто. Половину су имали у Петрињи и Пакрацу. Трећину становништва чинили су у општинама Огулин, Карловац, Новска, Бели Манастир, Вуковар, Ораховица, Дарувар, Грубишно Поље, Подравска Слатина. Преко 20 одсто било их је у Осијеку, Сиску, Новој Градишки, а имеђу 15 и 20 одсто у Нашицама, Доњем Михољцу, Славонској Пожеги. Значајне српске заједнице постојале су и у Винковцима, Славонском Броду, Ђакову, Бјеловару, Копривници, Кутини, Гарешници, Врбовском, Шибенику, Задру, Сињу, Имотском. Већину су дакле имали у Западној Славонији, деловима Барање и источне Славоније, затим на Банији, Кордуну, Лици, Крбави, те деловима Далматинске Загоре и Билогоре. У Загребу је 1991. године, живело 44.384 Срба, односно, чинили су 6,27% становништва главног града Хрватске. У неких двадесетак општина од око 115 тада, Срба је било испод 1 одсто.
Изузев великих градова, где су Срби, углавном, живели у центру, остала подручја припадала су најнеразвијенијим деловима Хрватске, са најнижим републичким дохотком по глави становника. Друштвени план развоја Хрватске од 1966. до 1970. године означио је 15 општина као неразвијене, а међу њима једанаест са већинским српским становништвом, али хрватска влада никада није обезбедила довољно средстава за развој тих крајева. Нарочито је жалосно стање било у Лици. Та економска заосталост је неминовно утицала на исељавање становништва и уопште Срба из Хрватске. Према статистичким анализама др Руже Петровић између 1971. и 1981. године, иселило се из Хрватске 157.530 Срба.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Становништво према народности, попис 2001, Државни завод за статистику Републике Хрватске Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2008), Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ а б в г д ђ Roksandić 1991, стр. 151-152.
Литература[уреди | уреди извор]
- Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
- Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013a). „Попис нахије Косово из 1574. године”. Мешовита грађа (Miscellanea). 34: 25—70.
- Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013b). „Попис нахије Петрово поље из 1574. године”. Иницијал: Часопис за средњовековне студије. 1: 255—290.
- Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.
- Novak, Ante, ур. (1954). Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine. 9. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
- Пецињачки, Срета (1976). „Статистички подаци о Србима Горњокарловачке дијецезе у 1844-1846. години”. Историјски часопис. 23: 243—247.
- Roksandić, Drago (1991). Srbi u Hrvatskoj od 15. stoljeća do naših dana. Zagreb: Vjesnik.