Досије Косово

С Википедије, слободне енциклопедије

Досије Косово
Досије Косово
АуторСлађана Зарић
СценариоСлађана Зарић
Режија
  • Милан Јовановић
  • Слађана Зарић
КомпозиторВладимир Тошић
ЗемљаСрбија
Језик
Број епизода4
Време трајања94—98 минута
Продукција
Извршни продуцент
  • Снежана Родић Синђелић
  • Милица Дабић
Продуцент
  • Снежана Родић Синђелић
  • Јасна Поповић Ћосић
  • Надица Ненадовић
  • Љиљана Раковић
Монтажер
  • Милош Стојановић
  • Марко Вујовић
Директор
фотографије
  • Петар Вујанић
  • Милан Илић
  • Сима Димитрић
  • Петар Вујанић
  • Никола Ђуровић
Производња
ДистрибуцијаРадио-телевизија Србије
Емитовање
ЕмитерРТС 1
Премијерно
приказивање
24. март 2022 (2022-03-24) — данас

Досије Косово је српска играно-документарна мини-серија коју је створила Слађана Зарић за РТС 1. Производе је Министарство унутрашњих послова и Радио-телевизија Србије.[1] Бави се хронологијом дешавања и судбинама цивила и припадника снага безбедности на Kосову и Метохији током и након рата на Косову и Метохији.

Прва епизода, Досије Косово ’98, премијерно је приказана 15. марта 2022. у Југословенској кинотеци, а 24. марта на РТС-у 1 на годишњицу НАТО бомбардовања Југославије.[2] Друга епизода, Досије Косово — Рачак, приказана је 21. априла 2022. на РТС-у 1.[3] Трећа епизода, Досије Косово — Жута кућа, приказана је 23. марта 2023. на РТС-у 1, односно 24. марта у Палати Србије.[4] Четврта епизода, Досије Косово — Погром, премијерно је приказана 17. марта 2024. на РТС-у 1 на годишњицу мартовског погрома 2004.[5]

Радња[уреди | уреди извор]

Досије Косово ’98[уреди | уреди извор]

Досије Косово ’98 доноси потресна сведочења жртава и реконструкцију тих трагичних догађаја у Ретимљу, Оптеруши и Ораховцу јула 1998. године. Прати хронологију дешавања на Косову и Метохији у периоду од априла до септембра 1998. године када су се и по оцени Хашког трибунала дешавали оружани сукоби између терориста Ослободилачке војске Косова (ОВК) и снага безбедности тадашње СР Југославије.

Ауторка Слађана Зарић додала је да су у првој епизоди приче које до сада нису испричане о животу Срба на Косову и Метохији 1998. године када су биле отмице на путевима, а упади у српско село у Метохији били скоро свакодневница. Истакла је да је током 1998. године убијено око 400 припадника српске националности, цивила, припадника полиције и војске, да је око 200 људи отето и да је ово прича о њима.[6]

Досије Косово — Рачак[уреди | уреди извор]

Досије Косово — Рачак доноси одговоре на многа питања о најконтроверзнијем догађају у новијој српској историји — случају Рачак. Приказане су и ексклузивне фотографије припадника јединице ОВК у Рачку које демантују тезу да су у Рачку убијени, како се говорило, „недужни цивили”. Говоре и форензичари и адвокати који су учествовали у процесу суђења Слободану Милошевићу у Хашком трибуналу.

Рачак је био прва тачка оптужнице, једини догађај за који се теретио бивши председник Југославије а који се догодио пре почетка бомбардовања 1999. године. Крајњи епилог суђења у Хагу је да за Рачак нико није осуђен. Слободан Милошевић је преминуо, судија је у процесу против Шаиновића, Милутиновића и осталих одустао од Рачка. У оптужници против генерала полиције Властимира Ђорђевића нема Рачка, у његовој пресуди догађај у Рачку се наводи само у хронологији дешавања на Косову и Метохији а не као оптужујући догађај који је подложан доказивању.[7]

Досије Косово — Жута кућа[уреди | уреди извор]

Досије Косово — Жута кућа прати питање која је била судбина несталих Срба, како је, пред очима скоро 50.000 војника КФОР-а, ОВК могао да киднапује и убије више од 1.000 људи, као и каква је била атмосфера на Косову и Метохији након што су српске снаге после потписивања војно-техничког споразума у Куманову напустиле Косово и Метохију.

Темељи се на извештају Дика Мартија, који је усвојен на Парламентарној скупштини Савета Европе, као и на документу УНМИК-а из 2003. године који садржи изјаве сведока и бивших припадника ОВК који су учествовали у транспортима заробљених Срба и осталих неалбанаца са Косова и Метохије на територију Албаније. Према документу УНМИК-а, око 300 киднапованих Срба премештено је из логора са Косова и Метохије у импровизоване затворе у Албанији. Заробљени Срби транспортовани су комбијима, хладњачама а некада чак и вођени пешке у Албанију где су им потом вађени органи ради трговине.[8]

Досије Косово — Погром[уреди | уреди извор]

Досије Косово — Погром доноси причу о дешавањима на Косову и Метохији 17. марта 2004. године, када је осам Срба убијено на кућном прагу, око 4 000 људи трајно расељено, 900 кућа и станова разорено, 35 цркава и манастира Српске православне цркве оштећено и уништено, међу којима је 19 споменика културе првога реда. У дивљању и терору који су се на Косову и Метохији одвијали 17. и 18. марта, укупно је повређено 954-ро људи, 170 Срба је тада имало теже повреде. Повређен је током тих догађаја и 61 припадник КФОР-а и 65 међународних полицајаца. Због свог обима и начина спровођења етничког чишћења српског и осталог неалбанског становништва, овај догађај носи назив мартовски погром.

Ауторка Слађана Зарић изјавила је: „Чини ми се да смо претходних година највише причали о томе како су спаљене и уништене цркве, али када сам почела да истражујем схватила сам да је ширина тог терора била много већа. Мислим да је то један од трагичнијих дана у новијој српској историји”. Према њеним речима, тог дана је етнички очишћено шест градова и девет села, а бројни међународни аналитичари упоређују тај дан са Кристалном ноћи.[9]

Улоге[уреди | уреди извор]

Досије Косово ’98[уреди | уреди извор]

Глумац
Јован Живковић
Никола Стојковић
Стефан Ђорђевић
Сања Крстовић
Данило Петровић
Милош Паовић
Весна Јосиповић
Ивана Недовић
Јасминка Хоџић
Мариана Аранђеловић
Јован Петровић
Марко Цупић

Досије Косово — Рачак[уреди | уреди извор]

Глумац
Игор Дамњановић
Страхиња Бичанин
Микица Петронијевић

Досије Косово — Жута кућа[уреди | уреди извор]

Глумац
Златан Видовић
Страхиња Бичанин
Предраг Васић
Немања Јовановић
Дејан Максимовић
Бранислав Љубичић
Горан Шмакић
Момчило Мурић
Јанко Радишић
Никола Пенезић
Душан Радојичић
Никола Поповић
Слободан Љубичић
Вања Ковачевић
Тијана Караичић Радојичић
Даница Љубичић
Биљана Здравковић
Марко Мутавџић
Ратомир Јовановић
Марија Маричић
Анђела Церовић
Мирко Марковић
Петар Миљуш
Бојан Стојчетовић
Небојша Ђорђевић
Сандра Дамјановић
Ненад Доганџић

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „"Досије Kосово" - серијал РТС-а и МУП-а заснован на сведочењима жртава”. Радио-телевизија Србије. 15. 11. 2021. Приступљено 20. 7. 2022. 
  2. ^ „Премијерно приказан филм "Досије Косово - деведесет осма". Радио-телевизија Србије. 15. 3. 2022. Приступљено 20. 7. 2022. 
  3. ^ „Слађана Зарић о филму „Досије Косово – Рачак": Први пут отворено причамо о Рачку”. Радио-телевизија Србије. 19. 4. 2022. Приступљено 20. 7. 2022. 
  4. ^ „Снимање филма „Жута кућа“ улази у завршну фазу”. Радио-телевизија Србије. 27. 9. 2022. Приступљено 28. 9. 2022. 
  5. ^ „Филм о косовској Кристалној ноћи, Досије Косово – у 21 час, 17. марта на Првом програму РТС-а”. Радио-телевизија Србије. 16. 3. 2024. Приступљено 16. 3. 2024. 
  6. ^ „Слађана Зарић: „Досије Косово `98" доноси приче које до сада нису испричане”. Радио-телевизија Србије. 20. 3. 2022. Приступљено 20. 7. 2022. 
  7. ^ „Досије Косово - Рачак”. Радио-телевизија Србије. 21. 4. 2022. Приступљено 20. 7. 2022. 
  8. ^ „Досије Косово - Жута кућа”. Радио-телевизија Србије. 23. 3. 2023. Приступљено 29. 3. 2023. 
  9. ^ „Досије Косово – Погром”. Радио-телевизија Србије. 17. 3. 2024. Приступљено 17. 3. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]