Драган Огњановић

С Википедије, слободне енциклопедије

Драган Огњановић (Прокупље, 1972) српски је песник и прозни писац.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у Прокупљу 1972. године. Завршио је на Филолошком факултету у Београду студијску групу Српска књижевност и језик са општом књижевношћу. Ради у библиотеци у Прокупљу. Главни је уредник часописа за књижевност, уметност и друштвена питања ТОК и заменик главног и одговорног уредника годишњака "Топлички венац".

Објављивао је афоризме у периодици, у радио емисијама и бројним сатиричним сајтовима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима и панорамама, хумора и сатире. Добитник је више значајних награда за сатиру: Вибова награда (1998), Млади јеж (1998), 2. награда за афоризам - Златна Кацига Крушевац (2000), Победничка диплома фестивала хумора и сатире Смејада - Бања Лука (2009). Први је српски писац који је наступао после грађанског рата у СФРЈ у књижевном програму загребачког Студентског центра (2007) представивши још увек необјављени рукопис збирке хумористичког афоризма "Насмејана страна света". Афоризми су му превођени на више светских језика. Пише поезију, прозу, књижевно-критичке и књижевно-историјске текстове.

Дела[уреди | уреди извор]

  • "Афограф", Беографити: Београд (1999)
  • "Страдијанске хронике", Алма: Београд (2011)

Приредио: Раде Драинац "Бандит или песник" - изабране песме, Удружење српских издавача: Београд - Интелекта: Ваљево (2015)

  • "Насмејана страна света", Народна библиотека "Раде Драинац": Прокупље, 2016.
  • "Прекобројни годови", Ревнитељ: Ниш (2019) - (збирка поезије)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Огњановић, Огњановић. Насмејана страна света. Прокупље : Народна библиотека "Раде Драинац", 2016. стр. 111. ISBN 978-86-86781-11-6.