Драгутин Ђурђев
| драгутин ђурђев | |
|---|---|
 Драгутин Ђурђев | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. март 1913. |
| Место рођења | Црвена Црква,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 27. март 2008. (95 год.) |
| Место смрти | Београд,  Србија |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Шпански грађански рат |
| Служба | Интернационалне бригаде |
Драгутин Ђурђев (Црвена Црква (Бела Црква), 11. март 1913 — Београд, 27. март 2008) је био добровољац из Војводине у Шпанском грађанском рату.
Биографија[уреди | уреди извор]
Био симпатизер Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и активан сарадник у културно-просветном покрету Уједињене омладине Војводине. У Шпанију дошао из Југославије 25. јула 1937, и ступио у 3. батаљон 129. Интернационалне бригаде. Борио се и у батаљонима Димитров и Ђуро Ђаковић, а затим је био шеф опсервативне службе у бригади. Два пута тешко рањен на Арагонском фронту — септембра 1937. и 14. јула 1938. У КПЈ примљен 1937. године. Након евакуације Шпанске републиканске армије у Француску 1939. био интерниран у логор Сан Сиприен, па Гирс. Одатле одлази у Совјетски савез по наређењу КПЈ. Током Другог светског рата ангажован у редакцији радио станице Слободна Југославија у Москви. Након завршетка рата вратио се у земљу и радио у Јавном тужилаштву ФНРЈ, па у Министарству иностраних послова.[1]
Умро у Београду 27. марта 2008.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Картон личних података члана Удружења шпанских бораца Југославије.
- ^ „Списак шпанских бораца”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г.
