Дрежница (Огулин)

Координате: 45° 08′ 10″ С; 15° 05′ 25″ И / 45.136236° С; 15.090409° И / 45.136236; 15.090409
С Википедије, слободне енциклопедије

Дрежница
Црква Рождества Пресвете Богородице и Споменик палим борцима НОБ
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаКарловачка
ГрадОгулин
ОбластГорски котар
Становништво
 — 2011.Пад 516
Географске карактеристике
Координате45° 08′ 10″ С; 15° 05′ 25″ И / 45.136236° С; 15.090409° И / 45.136236; 15.090409
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина510 m
Дрежница на карти Хрватске
Дрежница
Дрежница
Дрежница на карти Хрватске
Дрежница на карти Карловачке жупаније
Дрежница
Дрежница
Дрежница на карти Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47313 Дрежница
Позивни број+385 47

Дрежница је насеље у Горском котару, у Републици Хрватској. Припада граду Огулину, односно Карловачкој жупанији. Насељена је скоро искључиво Србима. У време СФРЈ се звала Партизанска Дрежница, јер је током Другог светског рата била јако партизанско упориште.

Географија[уреди | уреди извор]

Дрежница се налази око 36 км југозападно од Огулина.

Историја[уреди | уреди извор]

Срби су се у Дрежници населили у 17. веку. Ту је 1827. године била парохија манастира Гомирје, у којој је службовао као парох Симеон Радуловић.[1] Године 1842, изграђена је православна Црква Рождества Пресвете Богородице, која је у Другом светском рату спаљена, а данас је обновљена. Мијат Стојановић је записао да је предјео доста каменит, али има доста лиепе шуме и њешто плодна земљишта, само мањка умно обдјелавање.[2]

Током Другог светског рата, у Дрежници је био јак Народноослободилачки покрет са седиштем Главног штаба Хрватске и Партизанска болница бр. 7, основана 1942. године. У њој су лечени рањеници са Кордуна, Баније, Лике, Жумберка и Словеније. Тамо се данас налази спомен-костурница. Током рата, Дрежница је имала преко 1.000 жртава.[3][4]

Делови насеља[уреди | уреди извор]

Дрежници припадају засеоци: Таталовићи,Зрнићи, Вукелићи, Радловићи, Николићи, Кракар, Радојчићи, Палице, Локва, Томићи, Трбовићи, Маравићи, Селиште, Понорац и Брезно. Неки од њих су били самостална насеља. Последњи пут су се појавили на попису становништва из 1991. године.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2011. године, насеље Дрежница је имало 516 становника.[5]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 69 79 89 116
Хрвати 1 3 7 16
Југословени 4 12 2
остали и непознато 4 1 1 2
Укупно 78 95 99 134
Демографија[6]
Година Становника
1961. 134
1971. 99
1981. 95
1991. 78
2001. 729
2011. 516

Попис становништва 1991. године[уреди | уреди извор]

Насеље Срби Хрвати Југословени остали Укупно
Дрежница 69 1 4 4 78
Зрнићи 80 0 0 0 80
Вукелић 34 0 0 0 34
Томићи 60 1 0 3 64
Трбовићи 103 0 4 0 107
Кракар 106 1 7 0 114
Николићи 69 0 0 0 69
Радојчићи 52 1 0 1 54

Напомена: Ова насеља су постојала на свим пописима становништва, од 1890. до 1991. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
  2. ^ Стојановић 2015, стр. 226.
  3. ^ Partizanska Drežnica (Historijski arhiv u Karlovcu, Zbornik 12, Karlovac, 1982)
  4. ^ Novossti. com, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013. 
  6. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Стојановић, Мијат (2015). Сгоде и несгоде мога живота. Хрватски институт за повијест, Славонски Брод. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]