Дубље (Богатић)

Дубље
Дубље;
	Дом културе
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Богатић
Становништво
— 2011.	2900
Географске карактеристике
Координате	44° 48′ 01″ С; 19° 30′ 17″ И / 44.800333° С; 19.504833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	74 m
	Дубље Дубље на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15359
Позивни број	015
Регистарска ознака	BĆ

Дубље је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Дубље је друго по величини село у Мачви.^[1]^[2]

Према попису из 2011. било је 2900 становника.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

У Дубљу се 14/26. јула 1815. године одиграо Бој на Дубљу, којим је завршен оружани део Другог српског устанка и где су погинуле српске војводе Милић Дринчић и Сима Ненадовић.^[3]

Споменички комплекс пређашњих ратова
Споменик Сими Ненадовићу
Споменик Милићу Дринчићу

Дубље је познато и по томе што су тамо у истој цркви - спомен костурници Вазнесења Христовог сахрањени и српски и аустроугарски (тј. чешки)^[4] војници погинули у Првом светском рату. Комплекс споменика посвећених ранијим ратовима се налази југоисточно од цркве подигнуте 1936. године, а састоји се од постамента са споменицима учесницима ратова од 1912—1918. године и од 1941—1945. године, као и спомен бисте војвода Милића Дринчића и Симе Ненадовића.^[1]

Први светски рат[уреди | уреди извор]

Радисав Симић из Ропочева код Београда, припадник 18. пука Дунавске дивизије један је од сведока дивљања аустроугарских војника 1914. године у Мачви. Под заклетвом, Симић је изјавио следеће:

“У селу Дубље код Шапца, у једној кући наишли смо на шесторо заклане деце. Под снажним утицајем тог грозног злочина неколико дана нисам могао ништа да једем… У другој кући није било никога. У трећој смо наишли на човека од око педесет година старости и питамо га какви су то људи били овде што су направили ове страшне злочине. “Не знам ко су, али говоре српски (хрватски – прим. аут.)” – одговори он. У следећој кући наишли смо на четворо деце са одсеченим главама стављеним поред њих а на петом остала глава да виси… Деца су била поређана на столовима. У селима смо наилазили на људе обешене изнад кућног прага, или повешане о стабла воћака и то старци, жене и деца, или су пак поклани у кућама и двориштима…”^[5]

Мада је у Загребу било добро познато какве су све злочине у Србији учиниле хрватске јединице, преко свега се ћутке прелазило. Један посланик Хрватског сабора усудио се да каже како су се „Хрватски пукови повратили из Србије као пионири народног јединства“. Јер куд год су пролазили „свуд су налазили народ који говори истим језиком и долазили до увјерења: то је наш народ, против тога народа немамо ништа непријатељскога него, дапаче, осјећај братства, симпатије и љубави“.

У Подравини и Колубарском округу током 1914. године Аустро-Угари убили педесет хиљада српских цивила - жена, деце и стараца. Те злочине су углавном починили Хрвати, који су били у Аустро-Угарској војсци. Убијање српских цивила било је у западној Србији највише и то: у Јадарском срезу (центар Лозница), Рађенском срезу (центар Крупањ), Азбуковачком срезу (центар Љубовија), Поцерском срезу (центар Шабац), Мачванском срезу (центар Богатић) и Колубарском срезу (центар Ваљево).

Галерија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Дубље живи 2636 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,5 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 932 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	4.004
1953.	4.213
1961.	4.123
1971.	3.793
1981.	3.558
1991.	3.532	3.408
2002.	3.317	3.467

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	3.274	98,70%
Роми	24	0,72%
Румуни	5	0,15%
Муслимани	3	0,09%
Украјинци	2	0,06%
Југословени	2	0,06%
Црногорци	1	0,03%
Хрвати	1	0,03%
Словенци	1	0,03%
Бошњаци	1	0,03%
непознато	2	0,06%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	5	4
80+	26	36
75—79	54	82
70—74	92	129
65—69	102	130
60—64	101	75
55—59	72	68
50—54	119	90
45—49	144	129
40—44	118	101
35—39	104	119
30—34	98	87
25—29	118	117
20—24	105	117
15—19	106	121
10—14	110	105
5—9	100	88
0—4	85	60
Просек :	39,5	41,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	754	826	944	970	939	980	932

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	169	166	133	161	130	114	40	15	2	2	3,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.364	389	846	82	44	3
Женски	1.405	253	842	277	27	6
УКУПНО	2.769	642	1.688	359	71	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	963	723	1	3	108
Женски	543	438	0	0	13
УКУПНО	1.506	1.161	1	3	121
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	28	25	7	16
Женски	1	1	23	1	4
УКУПНО	10	29	48	8	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	8	7	9
Женски	1	1	6	19	26
УКУПНО	1	2	14	26	35
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	14
Женски	2	0	0	7
УКУПНО	6	0	0	21

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Дубље - О селу”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2012. г. Приступљено 19. 07. 2012.
^ Преглед културних добара - Црква, спомен костурница и комплекс ранијих ратова у Дубљу
^ Момчило Павловић (2013). „Савремена историја Србије - Радни материјал из истоименог предмета” (PDF). Београд: Факултет Безбедности. стр. 29, 35. Архивирано из оригинала (пдф) 04. 03. 2016. г. Приступљено 8. 10. 2013.
^ „Текст о војним гробљима (на сајту амбасаде Чешке Републике у Београду)”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2019. г. Приступљено 13. 11. 2019.
^ одломак из текста Васе Казимировића “Нема платна за црне барјаке”
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[село-1] а ^б „Дубље - О селу”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2012. г. Приступљено 19. 07. 2012.

[2] Преглед културних добара - Црква, спомен костурница и комплекс ранијих ратова у Дубљу

[3] Момчило Павловић (2013). „Савремена историја Србије - Радни материјал из истоименог предмета” (PDF). Београд: Факултет Безбедности. стр. 29, 35. Архивирано из оригинала (пдф) 04. 03. 2016. г. Приступљено 8. 10. 2013.

[4] „Текст о војним гробљима (на сајту амбасаде Чешке Републике у Београду)”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2019. г. Приступљено 13. 11. 2019.

[5] одломак из текста Васе Казимировића “Нема платна за црне барјаке”

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]