Пређи на садржај

Европско првенство у атлетици на отвореном 2016 — 400 метара препоне за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије

Такмичење у трци на 400 метара са препонама у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2016. у Амстердаму одржано је 6., 7. и 8. јула[1] на Олимпијском стадиону.

Титулу освојену у Цириху 2014, бранио је Карим Хусејин из Швајцарске.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовала је 21 земља са 39 такмичарем.[2]

Рекорди[уреди | уреди извор]

[3]

Рекорди пре почетка Европског првенства 2016.
Светски рекорд Кевин Јанг  Сједињене Државе 46,78 Барселона, Шпанија 6. август 1992.
Европски рекорд Стефан Дијагана  Француска 47,37 Лозана, Швајцарска 5. јул 1995.
Рекорди Европских првенстава Харалд Шмид  Западна Немачка 47,48 Атина, Грчка 8. септембар 1982.
Светски рекорд сезоне Џони Дач  Сједињене Државе 48,10 Кингстон, Јамајка 11. јун 2016.
Европски рекорд сезоне Јасмани Копељо Ескобар  Турска 48,70 Осло, Норвешка 9. јун 2016.
Рекорди после завршетка Европског првенства 2016.

Најбољи европски резултати у 2016. години[уреди | уреди извор]

Десет најбољих европских тркача на 400 метара са препонама 2016. године до почетка такмичења (6. јула 2016), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[4][5]

1. Јасмани Копељо Ескобар  Турска 48,70 9. јун 6. СРЛ
2. Карим Хусејин  Швајцарска 48,98 6. јун 15. СРЛ
3. Патрик Добек  Пољска 49,01 15. мај 19. СРЛ
4. Серхио Фернансез  Шпанија 49,02 23. јун 20. СРЛ
5. Расмус Меги  Естонија 49,03 23. јун =22. СРЛ
6. Џек Грин  Велика Британија 49,05 11. јун 25. СРЛ
7. Мамаду Касе Ан  Француска 49,15 14. јун 29. СРЛ
8. Рис Вилијамс  Велика Британија 49,22 28. мај 32. СРЛ
9. Себасијан РоџерТом Бартон  Велика Британија 49,45 11. јун =48. СРЛ
10. Карстен Вархолм  Норвешка 49,45 НР 1. јул =48. СРЛ

Такмичари чија су имена подебљана учествују на ЕП.

Квалификациона норма[уреди | уреди извор]

51,00

Сатница[уреди | уреди извор]

Датум Време Коло
6. јул 2016. 17,05 Квалификације
7. јул 2016. 16,15 Полуфинале
8. јул 2016. 19,40 Финале

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Јасмани Копељо Ескобар
Турска Турска
Серхио Фернандез
Шпанија Шпанија
Карим Хусејин
Швајцарска Швајцарска

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

Према пропозицијама такмичења у квалификацијама не учествују тркачи који су 27.6.2016 били на Европској ранг листи пласирани до 12 места, него се директно пласирају у полуфинале.[6]

У квалификацијама је учествовало 27 такмичара подељених у 4 групе. У полуфинале су се квалификовала прва 2. такмичара сваке од 4 групе (КВ) и 4 такмичара на основу постигнуто резултата (кв).[7][8]

Место Група Стаза Атлетичар Земља ЛР ЛРС Резултат Белешка
1. 4 7 Мартин Кучера Словачка Словачка 49,79 50,17 49,56 КВ, ЛР
2. 1 8 Томас Бар Република Ирска Ирска 48,65 50,28 50,17 КВ, ЛРС
3. 2 2 Тобијас Гил Њемачка Немачка 49,75 49,93 50,30 КВ
4. 4 6 Оскари Мере Финска Финска 49,08 49,97 50,37 КВ
5. 1 4 Јак-Хајнрих Јагор Естонија Естонија 40,37 50,02 50.54 КВ
6. 4 8 Станислав Мељников Украјина Украјина 49,09 50,85 50,57 кв, ЛРС
7. 1 7 Роберт Брилињски Пољска Пољска 49,88 49,88 50,74 кв
8. 1 5 Вит Мулер Чешка Чешка 50,45 50,45 50,80 кв
9. 4 5 Михал Брож Чешка Чешка 49,78 50,88 50,83 кв, ЛРС
10. 3 6 Патрик Адамчик Пољска Пољска 50,47 50,47 51,00 КВ
11. 1 6 Ејвинд Кјерпест Норвешка Норвешка 49,95 50,39 51,05
12. 3 7 Марио Ламбруги Италија Италија 50,02 50,02 51,06 КВ
13. 3 5 Феликс Франц Њемачка Немачка 48,96 50,42 51,21
14. 2 6 Матија Контини Италија Италија 49,94 49,94 51,26 КВ
14. 4 3 Јанис Балтуш Летонија Летонија 50,49 50,49 51,26
16. 3 8 Тибор Корокнаи Мађарска Мађарска 50,25 50,80 51,32
17. 2 3 Николај Хартлинг Данска Данска 50,02 50,41 51,40
18. 1 2 Денис Нечипоренко Украјина Украјина 50,08 50,73 51,53
19. 1 3 Дени Бранд Швајцарска Швајцарска 51,32 51,32 51,60
20. 3 4 Домник Хуфнагл Аустрија Аустрија 51,26 51,26 51,88
21. 3 1 Хавијер Делгадо Шпанија Шпанија 50,27 50,27 52,15
22. 3 3 Јуси Канерво Финска Финска 49,66 49,87 52,35
23. 4 2 Maor Szeged Израел Израел 51,02 51,02 52,52
24. 2 5 Паул Бирне Република Ирска Ирска 50,72 50,73 53,12
25. 4 4 Јакуб Смолињски Пољска Пољска 50,11 50,11 53,27
26. 2 7 Арно Гисле Белгија Белгија 50,17 50,28 53,65
2 4 Анатолиј Сињанскиј Украјина Украјина 50,34 50,34 НЗ
Такмичари који су директно ушли у полуфинале

Према пропозиција ако међу првих 12 на ранг листи буде више такмичара из једне земље, могу учествовати само тројица.

Место Атлетичар Земља ЛР ЛРС ЕРЛ
1. Јасмани Копељо Ескобар Турска Турска 48,46 48,79 1.
2. Карим Хусејин Швајцарска Швајцарска 48,45 48,98 2.
3. Серхио Фернандез Шпанија Шпанија 49,02 49.02 4.
4. Расмус Меги Естонија Естонија 48,54 49,04 5.
5. Џек Грин Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 48,60 40,05 6.
6. Мамаду Касе Ан Француска Француска 48,50 49,15 7.
7. Рис Вилијамс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 48,84 49,22 8.
8. Себастијан Роџер Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,19 49,45 9.
9. Карстен Варнхолм Норвешка Норвешка 49,45 49,62 11.
9. Том Бартон Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,35 49,62 11.
11. Марк Ујакпор Шпанија Шпанија 49,65 49,65 12.
12. Michaël Bultheel Белгија Белгија 49,72 49,76 12.
12. José Reynaldo Bencosme Италија Италија 49,33 49,76 12.

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичарка представља

Полуфинале[уреди | уреди извор]

У полуфиналу су учетвовала 24 такмичара у 3 групе. За финале су се квалификовала прва 2. такмичара сваке од 3 групе (КВ) и 2 такмичара на основу постигнуто резултата (кв).[9][10]

Место Група Стаза Атлетичар Земља Резултат Белешка
1. 2 5 Јасмани Копељо Ескобар Турска Турска 48,42 КВ, НР
2. 1 3 Карстен Вархолм Норвешка Норвешка 48,84 КВ, НР
3. 1 5 Карим Хусејин Швајцарска Швајцарска 48,87 КВ, ЛРС
4. 1 6 Џек Грин Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 48,98 кв, ЛРС
5. 1 4 Мартин Кучера Словачка Словачка 49,08 кв, ЛР
6. 3 5 Серхио Фернандез Шпанија Шпанија 49,20 КВ
7. 2 3 Рис Вилијамс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,22 КВ, =ЛРС
8. 2 4 Мамаду Касе Ан Француска Француска 49,28
9 3 3 Оскари Мере Финска Финска 49,37 КВ, ЛРС
10. 1 8 Тобијас Гил Њемачка Немачка 49,50 ЛР
10. 3 6 Расмус Меги Естонија Естонија 49,50
12. 2 2 Марио Ламбруги Италија Италија 49,60 ЛР
13. 2 7 Јак-Хајнрих Јагор Естонија Естонија 49,65 ЛРС
14. 3 4 Том Бартон Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,71
15. 2 8 Michaël Bultheel Белгија Белгија 49,72
16. 1 7 José Reynaldo Bencosme Италија Италија 49.77
17. 3 2 Томас Бар Република Ирска Ирска 50,09 ЛРС
18. 1 1 Патрик Адамчик Пољска Пољска 50,12 ЛР
19. 3 7 Роберт Брилињски Пољска Пољска 50,42
20. 1 2 Вит Мулер Чешка Чешка 50,70
21. 3 8 Матија Контини Италија Италија 50,78
22. 3 1 Михал Брож Чешка Чешка 50,85
23. 2 1 Станислав Мељников Украјина Украјина 51,06
2 6 Марк Ујакпор Шпанија Шпанија НЗ

Финале[уреди | уреди извор]

[11]

Место Стаза Атлетичар Земља Резултат Белешка
6 Јасмани Копељо Ескобар Турска Турска 48,98
5 Серхио Фернандез Шпанија Шпанија 49,06
3 Карим Хусејин Швајцарска Швајцарска 49,10
4. 7 Оскари Мере Финска Финска 49,24 ЛРС
5. 8 Рис Вилијамс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,63
6. 4 Карстен Вархолм Норвешка Норвешка 49,82
7. 1 Мартин Кучера Словачка Словачка 49,82
2 Џек Грин Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство НЗ

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сатница такмичења на сајту ЕАА Прибављено 24.6.2016.
  2. ^ Спискови учесника по дисциплинама стр.10 Прибављено 4.7.2016.
  3. ^ Рекорди трке на 400 метара препоне на сајту ИААФ Прибављено 25.6.2016.
  4. ^ „Европска ранг листа тркача на 400 метара са препонама за 2016.”. Архивирано из оригинала 15. 08. 2016. г. Приступљено 25. 06. 2016. 
  5. ^ Светска ранг листа тркача на 400 метара са препонама за 2016.
  6. ^ Списак директно кавалификовалих у полуфинале сат ИААФ Прибављено 5.7.2016.
  7. ^ „Резултати квалификација по групама трке на 400 м препоне на ЕП 2016.”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2016. г. Приступљено 08. 07. 2016. 
  8. ^ „Збирни резултати квалификација трке на 400 м препоне на ЕП 2016”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2016. г. Приступљено 08. 07. 2016. 
  9. ^ „Резултати полуфиналних трка по групама на 400 м препоне на ЕП 2016.”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2016. г. Приступљено 08. 07. 2016. 
  10. ^ „Збирни резултати полуфиналних трка на 400 м препоне на ЕП 2016”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2016. г. Приступљено 08. 07. 2016. 
  11. ^ „Резултати финала на 400 м препоне” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 11. 2016. г. Приступљено 10. 07. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]