Едвард Бернајз

С Википедије, слободне енциклопедије
Едвард Бернајз
Бернајз 1917. године.
Лични подаци
Пуно имеЕдвард Луиз Бернајз
Датум рођења22 новембар, 1891.(1891-11-22)
Место рођењаБеч, Аустроугарска
Датум смрти9. март 1995.(1995-03-09) (103 год.)
Место смртиКембриџ, Масачусетс, САД
ОбразовањеУниверзитет Корнел
Породица
СупружникДорис Флајшман(в. 1922 —  с. 1980)
Научни рад
ПољеПсихологија, социологија
Познат по

Потписpotpis_alt}}}

Едвард Луиз Бернајз (енгл. Edward Louis Bernays; 22. новембар 1891 − 9. март 1995) је био амерички пионир у области односа са јавношћу и пропаганде, а у својој читуљи назван „отцем односа с јавношћу“.[1] Његове најпознатије кампање укључују покушаје из 1929. да промовише пушење жена брендирањем цигарета као феминистичких „Бакља слободе“, и његов рад за United Fruit Company 1950-их, повезан са рушењем демократски изабране владе Гватемале под дириговањем ЦИА-е. 1954. Радио је за десетине великих америчких корпорација, укључујући Procter & Gamble и General Electric, и за владине агенције, политичаре и непрофитне организације. Његов ујак је био психоаналитичар Сигмунд Фројд.

Од многих његових књига, Crystallizing Public Opinion (1923) и Propaganda (1928) привукле су посебну пажњу као рани напори да се дефинише и теоретизира област односа с јавношћу. Позивајући се на дела писаца као што су Гистав ле Бон, Вилфред Тротер, Волтер Липман и Сигмунд Фројд (ујак), описао је масе као ирационалне и подложне инстинкту стада — и навео како вешти практичари могу да користе психологију гомиле и психоанализу да их контролише на жељене начине.[2][3] Бернајз је касније синтетизовао многе од ових идеја у својој послератној књизи Односи са јавношћу (1945), која описује науку о управљању информацијама које организација даје јавности, на начин који је најповољнији за организацију. Он то чини тако што прво даје преглед историје односа с јавношћу, а затим даје увид у његову примену.

Бернајза је Life прогласио за једног од 100 најутицајнијих Американаца двадесетог века.[4] Био је предмет целе биографије Ларија Таја под насловом The Father of Spin (1999), а касније и награђиваног документарног филма Адама Кертиса из 2002. за ББЦ под насловом The Century of the Self.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Edward Bernays, 'Father of Public Relations' And Leader in Opinion Making, Dies at 103”. The New York Times. 10. 3. 1995. Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2017. 
  2. ^ Bernays, Edward (1923). Crystallizing Public OpinionНеопходна слободна регистрација. Ig Publishing. ISBN 1-935439-26-X. 
  3. ^ Bernays, Edward (1928). Propaganda. Ig Publishing. ISBN 0-9703125-9-8. 
  4. ^ Ewen, Stuart (1996). „Visiting Edward Bernays”. PR! A Social History Of Spin. Basic Books. Архивирано из оригинала 5. 9. 2008. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]