Ениса Успенски

С Википедије, слободне енциклопедије
Ениса Успенски
Ениса Успенски, професор Факултета драмских уметности у Београду и преводилац са руског језика
Датум рођења1955.
Место рођењаНови Пазар

Ениса Успенски (Нови Пазар, 1955) је редовни професор за ужу научну област Русистика, на Факултету драмских уметности у Београду. Веома је плодан преводилац са руског језика како књижевних дела тако и стручне литературе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ениса Успенски је рођена у Новом Пазару, где је стекла основно и средње образовање. Руски језик и књижевност је завршила на Филолошком факултету у Београду, а магистрирала на одсеку за књижевност. Звање доктора књижевних наука стекла је на Филозофском факултету у Новом Саду.

Стручно се усавршавала у Русији, у Санкт Петербургу и сарађивала је са представницима руске друге културе, као и са предавачима и студентима Тартуског универзитета.

Радила је као професор руског језика у гимназијама, у Србији и Босни и Херцеговини. Од 1991. ради на Факултету драмских уметности где је прошла кроз сва звања од вишег предавача, доцента, до редовног професора.

Као почасни професор предавала је Руску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, у периоду 2008-2016.[1]

Члан је Славистичког друштва Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.

Књиге и уредништво[уреди | уреди извор]

Написала је или уредила следеће књиге:

  • Драма Фјодора Сологуба "Победа смрти" и прва руска револуција, 2005.
  • Мајаковски и Достојевски, 2018.
  • Јуриј Љвович Ракитин - живот, дело, сећања : зборник радова међународног научног скупа [Јуриј Љвович Ракитин - живот, дело, сећања], Београд - Нови Сад, 17-20. априлa 2003. - приредили Ениса Успенски, Алексеј Арсењев, Зоран Максимовић
  • У трагању за уметничком формом, између књижевности, филма, позоришта и других медија; Зборник радова са међународне научне конференције, Београд, 26-28. април 2012. - уредници Ениса Успенски, Владимир Коларић и друге.[2]

Преводилаштво[уреди | уреди извор]

Ениса Успенски је преводила: Павела Флоренског, Данила Хармса, Виктора Кривуљина, Пушкина, Данила Андрејева, Николаја Берђајева, Вјечеслава Иванова, Светлану Алексијевич, Јелену Гуро итд.[1]

Чланци и студије[уреди | уреди извор]

Пише чланке за разне часописе и зборнике радова: Књижевна критика, Савременик, Источник, Зборник Матице српске, Зборник радова ФДУ, Руски алманах, Књижевна историја, Славистика итд.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „dr Enisa Uspenski | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-29. 
  2. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања Ениса Успенски :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-11-29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. “Černobiljska molitva” nobelovke Svetlane Aleksijevič Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2022)
  2. Održana tribina o „Černobiljskoj molitvi“ nobelovke Svetlane Aleksijevič