Жене и миграција

С Википедије, слободне енциклопедије

Готово половина међународних миграната су жене, које углавном путују или као радници мигранти или као избеглице. Раднице мигранти се селе из земаља у развоју у земље с високим дохотком ради плаћеног запослења, обично у родно издвојеним (сегрегираним) занимањима као што је кућни рад. Будући да се њихови послови увелико одвијају у приватним кућама, жене су подложне искоришћавању (експлоатацији) и злостављању. Зарађене плате се великим делом шаљу кући у матичну земљу да би се издржавали трошкови живота породице.

Жене избеглице наилазе на многе тешкоће, попут ограниченог приступа здравственој заштити, дискриминације, сексуалног насиља и опасности од трговине људима. Стога је неретко нарушено њихово душевно и телесно здравље.

Међународне миграције[уреди | уреди извор]

Према подацима Уједињених нација из 2013. жене сачињавају 48% од укупног броја међународних миграната. Удео жена је био највећи у Европи (51,9%), а затим следе Латинска Америка и Кариби (51,6%) те Северна Америка (51,2%). Океанија је домаћин готово једнаког удела жена и мушкараца миграната. Насупрот томе, мушкарци мигранти знатно надмашују жене мигранте у Азији (58,4%) и Африци (54,1%).[1]

Жене мигрирају саме или са члановима породице и припадницима заједнице. Ипак, миграција жена се већином посматра као колективна, а не као индивидуална. Нове студије наводе сложене и многоструке узроке тога.[2]

Радници мигранти[уреди | уреди извор]

Филипинске раднице мигранти у Хонгконгу

Раднице мигранти из земаља у развоју ангажују се у плаћеним пословима у земљама чији нису држављани.[3] Премда су жене традиционално сматране мужевљевим сапутницима у процесу миграције, већина одраслих жена миграната данас је запослена сама по себи.[4] Године 2017. од сто шездесет осам милиона радника миграната више од шездесет осам милиона су биле жене. Повећање удела радница миграната од почетка 20. века често се назива „феминизација миграције”.[5][6]

Већина мигрантских радница се сели из земаља у развоју у земље с високим дохотком,[7] што остварује знатан утицај и на изворну и на одредишну земљу. Раднице мигранти годишње пошаљу више од триста милијарди долара у дознакама у матичне земље,[8][9] неретко се користећи тим новцем за издржавање основних здравствених, стамбених и образовних потреба својих породица.[10] На макроекономском нивоу дознаке радника емиграната могу чинити до 25% националног бруто домаћег производа и могу помоћи тим земљама у развоју да се изборе с трговинским дефицитима и спољним дуговима.[11][12] Раднице мигранти напуштају матичне земље и одвајају се од властитих породица да би их финансијски обезбедиле, што је довело до неравномерне глобалне расподеле репродуктивног рада. У одредишним земљама жене имигранти помажу у решавању недостатка неговатеља и омогућавају да више локалних жена уђе у радну снагу.[13][14] С друге стране, у матичним земљама емиграција великог броја жена приморава остале припаднике заједнице да преузму веће терете кућног рада.[15]

Раднице мигранти се обично баве родно сегрегираним професијама као што су кућни послови и већином раде у приватним кућама. Стога су релативно скривене од друштва и рањивије на експлоатацију и злостављање.[16] Штавише, разне владине политике су такође повећале рањивост ових група на злостављање. На пример, у арапским државама кућни радници мигранти зависе од својих послодаваца у погледу правног статуса, што доводи до тога да радници подносе различите облике злостављања због страха од депортације.[17] У неким државама је забрањено радницама мигрантима да имају секс или да затрудне.[18]

Платна дискриминација је врста дискриминације где послодавац исплаћује различите своте новца двојици сличних радника, обично на основу пола или расе. Кампелман и Рикс (2016) износе два различита објашњења за разлике уочене у платама.[19] Објашњавају да се укуси и склоности послодаваца према страним радницима или купцима могу преобразити у то да имају мању потражњу за њима у целини и да им стога понуде ниже плате те друкчију динамику каријере; постоје ли велике разлике између радника имиграната и домаћих радника, то би могло довести до дискриминације у висини плата за имигрантске раднике.[19] У оквиру дискриминације страних радника егзистира и дискриминација на основу пола.[19] Раднице мигранти су суочене с „троструком дискриминацијом”.[20] Тај појам означава да су стране раднице под већим ризиком да доживе дискриминацију јер су: жене, незаштићени радници и радници мигранти.[20]

Избеглице[уреди | уреди извор]

Жене избеглице у Чаду

Жене избеглице се суочавају с родно специфичним потешкоћама у свакодневном животу, у било ком стадијуму свог миграционог стажа.[21] Заједничке тешкоће свим женама избеглицама, независно од других демографских података, јесу отежан приступ здравственој заштити и физичко злостављање. Најчешћи примери таквог злостављања су: дискриминација, сексуално насиље и трговина људима.[11] Међутим, чак и када жене не постану жртве тих појава, често се сусрећу са злостављањем и занемаривањем властитих потреба. То доводи до комплексних последица, попут деморализације, стигматизације те нарушавања менталног и физичког здравља.[22] Недостатак приступа одговарајућим ресурсима међународних организација за хуманитарну помоћ отежан је преовлађујућим родно специфичним уверењима широм света. Недавне тенденције у увођењу родне равноправности у главне токове (родни мејнстриминг) настоје да се боре против споменутих стереотипа.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „International Migration 2013 (wall chart)”. UNFPA. 2013. 
  2. ^ Thapan, M. (2008). Series Introduction in Palriwala and Uberoi (Eds.), Women and Migration in Asia (p. 359). New Delhi: Sage Publications. ISBN 978-0-7619-3675-6 (Pb)
  3. ^ Medarevic, A (новембар 2016). „Health status amongst migrants in Serbia during European migrant crisis”. European Journal of Public Health. 26 (suppl_1). ISSN 1101-1262. doi:10.1093/eurpub/ckw170.032 Слободан приступ. 
  4. ^ Marinucci, Roberto (2007). „Feminization of migration?” (PDF). Revista Interdisciplinar da Mobilidade Humana. 15: 5—22. 
  5. ^ Gabaccia, Donna R. (2016-04-21). „Feminization of Migration”. The Wiley Blackwell Encyclopedia of Gender and Sexuality Studies. John Wiley & Sons, Ltd. стр. 1—3. ISBN 9781405196949. doi:10.1002/9781118663219.wbegss732. 
  6. ^ Taran, Patrick (2016). „Migrant Women, Women Migrant Workers: Crucial Challenges for Rights-Based Action and Advocacy” (PDF). Geneva: Global Migration Policy Associets. 3. 
  7. ^ „United Nations Population Division | Department of Economic and Social Affairs”. www.un.org. Приступљено 2019-11-20. 
  8. ^ „A migrant centred approach to remittances (Labour migration)”. www.ilo.org. Приступљено 2019-10-24. 
  9. ^ „World”, Migration and Remittances Factbook 2016: Third Edition, The World Bank, 2016-04-08, стр. 20—21, ISBN 9781464803192, doi:10.1596/978-1-4648-0319-2_world 
  10. ^ Lowell, Briant (2006). „Gender-Specific Determinants of Remittances: Differences in Structure and Motivation”. Приступљено 2019-10-24. 
  11. ^ а б в Indra, Doreen (1987). „Gender: a key dimension of the refugee experience”. Canada's Journal on Refugees. 6. 
  12. ^ „Migration: a world on the move." United Nations Population Fund”. 
  13. ^ Browne, C. V.; Braun, K. L. (2008-02-01). „Globalization, Women's Migration, and the Long-Term-Care Workforce”. The Gerontologist. 48 (1): 16—24. ISSN 0016-9013. PMID 18381828. doi:10.1093/geront/48.1.16 Слободан приступ. 
  14. ^ Yeoh, Brenda S. A.; Huang, Shirlena; Gonzalez, Joaquin (1999). „Migrant Female Domestic Workers: Debating the Economic, Social and Political Impacts in Singapore”. The International Migration Review. 33 (1): 114—136. ISSN 0197-9183. JSTOR 2547324. PMID 12294976. doi:10.2307/2547324. 
  15. ^ PARREÑAS, RHACEL SALAZAR (2016-06-30). „Migrant Filipina Domestic Workers and the International Division of Reproductive Labor”. Gender & Society. 14 (4): 560—580. doi:10.1177/089124300014004005. 
  16. ^ Alcalá, Maria Jose (2015-10-05). Meghani, Zahra, ур. Women Migrant Workers. Routledge. ISBN 9781315677262. doi:10.4324/9781315677262. 
  17. ^ Pande, Amrita (2013). „"The Paper that You Have in Your Hand is My Freedom": Migrant Domestic Work and the Sponsorship (Kafala) System in Lebanon”. The International Migration Review. 47 (2): 414—441. ISSN 0197-9183. JSTOR 24542827. doi:10.1111/imre.12025. 
  18. ^ Mahdavi, Pardis (2014-01-01). „Love, Motherhood and Migration: Regulating Migrant Women's Sexualities in the Persian Gulf”. Anthropology of the Middle East. 9 (2). ISSN 1746-0719. doi:10.3167/ame.2014.090203. 
  19. ^ а б в Kampelmann, Stephan; Rycx, François (2016-08-11). „Wage discrimination against immigrants: measurement with firm-level productivity data”. IZA Journal of Migration. 5 (1). ISSN 2193-9039. doi:10.1186/s40176-016-0063-1 Слободан приступ. 
  20. ^ а б Taran, Patrick A. (2009), „The need for a rights-based approach to migration in the age of globalization”, Ур.: Cholewinski, Ryszard; De Guchteneire, Paul; Pecoud, Antoine, Migration and Human Rights, Cambridge University Press, стр. 150—168, ISBN 978-0-511-81127-2, doi:10.1017/cbo9780511811272.006 
  21. ^ The United Nations Refugee Agency. Women’s Concerns. Retrieved 14 November 2010.
  22. ^ International Rescue Committee. The Forgotten Frontline: The Effects of War on Women. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јул 2010) Retrieved 14 November 2010.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Knörr, Jacqueline. Women and Migration. Anthropological Perspectives, Frankfurt & New York: Campus Verlag & St. Martin's Press, 2000.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жене_и_миграција&oldid=27438901”