Жељко Митровић

С Википедије, слободне енциклопедије
За глумца погледајте страницу Жељко Митровић (глумац).
Жељко Митровић
Датум рођења(1967-05-31)31. мај 1967. (56 год.)
Место рођењаЗемун, СР Србија, СФР Југославија
ОбразовањеЗемунска гимназија
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимање
  • предузетник
  • музичар
Политичка странкаЈугословенска левица (1996—2000)
Супружник
Деца
Награде

Жељко Митровић (Београд, 31. мај 1967) српски је предузетник и музичар. Оснивач је, председник и генерални директор предузећа Pink Media Group и бивши члан музичке групе Октобар 1864. Један је од најбогатијих људи у Србији и на Балкану.

У оквиру Pink Media Group основао је авио-компанију Air Pink, прву српску стриминг-платформу Apollon и PR-DC који се бави производњом дронова. Тренутно ради на оснивању театра Одеон, првог српског позоришта специјализованог за мјузикле које ће бити смештено у простору некадашњег истоименог биоскопа.

Добитник је специјалне плакете Најплеменитији подвиг године коју додељује лист Вечерње новости, као и награде „Браћа Карић”. Његова ћерка је српска и америчка редитељка Сандра Митровић.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост, образовање и музичка каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 31. маја 1967. године у Земуну.Основну школу је завршио у родном Земуну, а затим је завршио и Земунску гимназију. Студирао је на Правном факултету Универзитета у Београду.[1] Желео је да се упише да студије на Калифорнијском џез конзерваторијуму, али до тога није дошло пошто није имао довољно новца за школарину.[2] Касније је студирао енглески језик у области менаџмента у оквиру програма Berlitz Corporation.

Заједно са Гораном Томановићем, Зораном Карапанџом и Деаном Крмпотићем је 1984. године у Земуну основао џез-рок групу Октобар 1864.[3] Касније им се придружила и Тања Јовићевић. Митровић је у бенду свирао бас-гитару, а први албум под називом Октобар 1864 објавили су 1987. године за дискографску кућу Југодиск. Наредне 1988. године је у издању ПГП РТБ објављен албум Игра бојама, а исте године Митровић је основао музички студио у којем је, између осталог, бенд Римтутитуки снимио познату антиратну песму Мир, брате, мир. Године 1990. група је снимила последњи албум Црни плес на ком Митровић није учествовао.

Свирао је бас-гитару и као део пратећег ансамбла групе Рокери с Мораву.[4] Четири године је био део ансамбла и свирао је на четири албума. Оснивач групе Борис Бизетић је био Митровићев кум на венчању са првом супругом, након чега му је крстио прво и друго дете.[5] Касније је Бизетић имао своју емисију ББ шоу која се приказивала на Пинку.

Оснивање Пинка[уреди | уреди извор]

Митровић је 24. децембра 1993. покренуо радио-станицу Пинк и постао један од првих комерцијалних радио-емитера на простору бивше Југославије. Касније је купио и београдску радио-станицу Пингвин.[1] Дана 16. септембра 1994. у 20.00 часова је на 57. каналу почело емитовање програма телевизије Пинк коју је Митровић основао. Пинк је 1998. године постао водећа комерцијална телевизија у бившој Југославији. Дискографску кућу City Records, Митровић је основао 1997.

Политички ангажман (1996—2000)[уреди | уреди извор]

Од 1996. године био је политички ангажован у Југословенској левици. У једном мандату је био и савезни посланик, као и кандидат за председника градске општине Земун. На крају ангажмана у странци био је на дужности шефа сектора за маркетинг.[1] Из странке је искључен 2002. године, иако дуже време није био активан.[6]

Пословна каријера[уреди | уреди извор]

Због повећаног обима потреба телевизијске продукције је 2006. године основан PFI Studios, највећи комплекс филмских студија у југоисточној Европи.

Од 2018. године у етру су канали Пинк М који се емитује у Црној Гори и Пинк БХ који се емитује у Босни и Херцеговини. Такође, компанија Pink International Company прозводи и програм и емитује око 40 специјализованих телевизијских канала.

Митровић и Pink Media Group су 2021. покренули прву домаћу стриминг-платформу Apollon која пружа могућност гледања домаћег и страног филмског и серијског програма. Покренуо је 2016. године и мобилни виртуелни мрежни оператор Глобалтел, а 2023. године га је продао Телекому Србија. Током 2020. године почели су са радом Ред ТВ, Ред радио и Ред портал.

Основао је и Пинков развојно-истраживачки центар (PR-DC) који се бави производњом дронова.

Каснији музички наступи[уреди | уреди извор]

Средином 2012. Митровић је са групом Беркли грув радио на свом првом солистичком албуму. Снимили су три сингла: „ТВ”, „Причај ми гадости” и „Мајмуне” коју је Митровић компоновао.[7] Са Тањом Јовићевић, сарадницом из групе Октобар 1864, снимио је баладу „Дур и мол” за коју је урађен спот.[8] У августу 2012. наступили су на београдском Бир-фесту,[9] а у децембру су били предгрупа групи Смак на концерту у београдској Арени.[10] У октобру 2016. Митровић и његова група су промовисали нову песму чији је назив „Марина”.[11]

Театар Одеон[уреди | уреди извор]

У априлу 2022. Митровић је потврдио куповину простора некадашњег биоскопа Одеон у Улици краљице Наталије у Београду. Том приликом је изјавио да годинама покушава да пронађе адекватан простор за позориште специјализовано за мјузикле и захтевне рок концерте.[12] Најавио је и да ће театар бити отворен његовим ауторским мјузиклом Луцифер. Јануара наредне године, потврдио је и куповину некадашњег биоскопа 20. октобар у Балканској улици у Београду.[13] Тада је изјавио:

Почетком двехиљадитих, приватизацијом су нам узели своро све мале сцене из области културе да би их претворили у самопослуге и магације. У својеврсном рату са самопослугашима, после Театра Одеон успео сам да купим и 20. октобар и да га вратим у финцију објеката за културне намене!

Хуманитарни рад и филантропија[уреди | уреди извор]

Од 2007. Митровић о свом трошку организује летовање и зимовање за незбринуту децу из Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици у Београду. Поред плаћеног смештаја, деца добијају и џепарац. Такође, сваке године приреди и дочек Нове године за децу без родитеља, на којем им свира у костиму Деда Мраза и дели новогодишње поклоне.[14]

У време побуне у Тунису и протеста у Египту, почетком 2011. године, Митровић је авионе Ер Пинка ставио на располагање Министарству спољних послова ради превоза држављана Србије из подручја захваћених сукобом.[15] Такође, контактирао је са амбасадорима Србије у Тунису и Египту, те их обавестио да његова компанија стоји на располагању у том погледу.

Новембра 2017. дошло је до инцидента на аеродрому у Ларнаки на Кипру, јер је тринаесторо деце из Србије било заглављена на аеродрому услед одбијања цариника да их пусте на Северни Кипар, где је требало да учествују на једном културно-уметничком фестивалу. Митровић је предложио слање два авиона Ер Пинка по децу из Србије, уз сагласност њихових родитеља и Министарства спољних послова, како би деца била безбедно враћена у земљу. Ер Пинк је по децу летео бесплатно.[16]

Априла 2022. породица из Крњаче је добила четворке, а принове су довеле до великог увећања трошкова живота породице, због чега се на интернету проширио позив да се породици помогне. Међу онима који су се одазвали био је и Митровић, који је посетио родитеље, поклонио им пакете пелена, колица, храну за бебе, играчке и остале потрепштине, као и милион динара.[17]

Након што су му преко друштвених мрежа јавили да је Центар за социјални рад предложио незапосленој самохраној мајци са петоро деце у Панчеву да децу да у хранитељску породицу, Митровић ју је посетио и однео помоћ, а затим је запослио у својој фирми без обавезе да долази на посао, чиме јој је обезбедио континуиране приходе и омогућило да не дође до раздвајања породице.[18] Затим је купио плац који је поклонио породици и почео је са градњом куће.[19]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Саобраћајна несрећа сина[уреди | уреди извор]

Дана 18. јула 2013. године, нешто пре поноћи, у Устаничкој улици, код окретнице аутобуса 31 и 17, Митровићев син Александар је возећи џип BMW X6 неприлагођеном брзином и усмртио пешака Андреу Бојанић (17), ученицу Четрнаесте београдске гимназије.[20] После инцидента није пружио помоћ настрадалој, већ се одвезао с места несреће, али се два сата касније јавио полицији у коју га је довео отац.[21]

Одређен му је притвор до месец дана због опасности да би могао да утиче на сведоке и покренута је истрага због сумње да је извршио кривично дело.[22] Притвор му је касније два пута продужен по 30 дана,[23] тако да је у притвору провео готово три месеца, што је у пракси необично дуг период притвора за случај овог типа. На слободу је пуштен почетком октобра 2013.[24]

Суђење Александру је почело у октобру 2015. и он се изјаснио да није крив за кривично дело које му се ставља на терет. Тужилац је тражио казну од најмање две године и забрану управљањем моторним возилом Б категорије.[25] Тужилац је тврдио и да је Александар возио брзином већом од 81,28 километара на сат.[21] Без обзира на ове наводе тужиоца, читав случај је изазвао велику пажњу јавности и довео до бројних теорија. Саво Бојанић, отац настрадале Андрее, рекао је новинарима после једног суђења[21]:

Испада да се суди Жељку Митровићу, а не његовом сину.

Александар Митровић је 2. јула 2019. осуђен на годину дана кућног притвора уз електронски надзор (наногицу) због ове саобраћајне несреће. Истом пресудом изречена му је и мера безбедности забране управљања моторним возилом од годину дана. Њему се у казну урачунава време које је провео у притвору од 19. јула 2013. до 4. октобра исте године, тако да му је остало да одслужи мање од 10 месеци.[21]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Жељко Митровић се 1990. венчао певачицом Соњом Митровић Хани, а 1991. године су добили кћерку Сандру. Две године касније постали су родитељи и сина Александра. Развели су се 1994. Њухова ћерка Сандра је филмска редитељка.

Митровић се 1995. венчао директорком програма и музичким уредником Милицом Митровић (рођеном Пашић). С њом има ћерке Кристину и Андреу.[26]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награда „Браћа Карић” у области економије и привреде, за изванредна достигнућа у медијској сфери, телевизијској и филмској продукцији у читавој Европи (2014).[27]
  • Специјална плакета Најплеменитији подвиг године, додељује компанија Вечерње новости (2023);[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Željko Mitrović”. vreme.com. Приступљено 28. 2. 2002. 
  2. ^ „ISTINA O POREKLU ŽELJKA MITROVIĆA: Ostaćete ZATEČENI detaljima...”. Espreso. 17. 08. 2022. 
  3. ^ „OKTOBAR 1864: Zašto je za ime benda uzeta baš ta godina?”. adriadaily.com. Архивирано из оригинала 29. 01. 2018. г. Приступљено 2. 10. 2015. 
  4. ^ „VESELJAK Naš Žeks "roker s Moravu"”. direktno.rs. Приступљено 9. 3. 2020. 
  5. ^ „Kumstvo sa rokom trajanja”. vesti-online.com. Приступљено 6. 2. 2013. 
  6. ^ „Zeljko Mitrović isključen iz JUL”. b92.net. Приступљено 3. 9. 2002. 
  7. ^ „Željko Mitrović sa Majmunom na Bir festu”. vesti-online.com. Приступљено 6. 7. 2012. 
  8. ^ „Kao nekad: Željko Mitrović i Tanja Jovićević snimili spot za baladu “Dur i mol”!”. svet.rs. Приступљено 14. 9. 2012. 
  9. ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” večeras na Bir Festu”. blic.rs. Приступљено 17. 8. 2012. 
  10. ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” predgrupa “Smaku”!”. svet.rs. Приступљено 22. 9. 2014. 
  11. ^ „Željko proslavio rođendan uz Marinu”. novosti.rs. Приступљено 1. 10. 2016. 
  12. ^ „Željko Mitrović: Da, kupio sam bioskop „Odeon“”. NIN. 28. 4. 2022. 
  13. ^ „Željko Mitrović: Posle bioskopa Odeon, kupio sam i 20. oktobar”. Danas. 21. 01. 2023. 
  14. ^ „"Dečiji osmesi i radost kada sam sa njima za mene su najveći poklon!" Željko Mitrović priredio prelepu novogodišnju žurku za klince iz svih sedam domova pod okriljem Zvečanske!”. Informer. 27. 12. 2023. 
  15. ^ „Air Pink ponudio svoje "cesne" za prevoz građana Srbije iz Tunisa i Egipta”. Blic. 31. 01. 2011. 
  16. ^ „Kraj drame na Kipru: Air Pink šalje dva aviona po decu iz Srbije, koja su "zarobljena" u Larnaki”. Telegraf. 17. 04. 2017. 
  17. ^ „МИЛИОН ДИНАРА ЗА ЧЕТВОРКЕ ИЗ КРЊАЧЕ! Жељко Митровић обрадовао породицу Гаћеша (ВИДЕО)”. Вечерње новости. 18. 08. 2022. 
  18. ^ „KUĆA, STALNI POSAO I POLA MILIONA DINARA! Željko Mitrović POTPUNO PROMENIO ŽIVOT porodici iz Pančeva - rešio sve probleme samohrane majke Nade!”. Blic. 26. 08. 2022. 
  19. ^ „Željko Mitrović posetio Nadu Mitrović i saopštio srećne vesti: Evo kada se useljavaju u novi dom!”. Alo. 12. 12. 2023. 
  20. ^ „Mitrovićev sin usmrtio devojku”. novosti.rs. Приступљено 19. 7. 2013. 
  21. ^ а б в г „Aleksandar Mitrović osuđen na godinu dana kućnog zatvora”. blic.rs. Приступљено 2. 7. 2019. 
  22. ^ „Mitroviću pritvor od mesec dana”. novosti.rs. Приступљено 20. 7. 2013. 
  23. ^ „Aleksandru Mitroviću još 30 dana pritvora”. novosti.rs. Приступљено 19. 9. 2013. 
  24. ^ „Sinu Željka Mitrovića ukinut pritvor”. novosti.rs. Приступљено 4. 10. 2013. 
  25. ^ „Aleksandar Mitrović: Nisam kriv za Andreinu smrt”. novosti.rs. Приступљено 23. 10. 2015. 
  26. ^ „ŽELJKO MITROVIĆ PODELIO LEPE VESTI: Za dva meseca postaću deda!”. kurir.rs. Приступљено 11. 5. 2020. 
  27. ^ „Добитници Награде "Браћа Карић" у 2014. години”. Карић фондација. 
  28. ^ „ДОБРА ДЕЛА У СЛАВУ ЖИВОТА: Поводом 60. годишњице Најплеменитијег подвига, “Вечерње новости” ће доделити специјалне плакете”. Вечерње новости. 10. 03. 2023. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жељко_Митровић&oldid=27808294”