Живка Ђурић
 | новинарски стил можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
| Живка Ђурић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Живка Ђурић |
| Датум рођења | 1928. |
| Место рођења | Краљевина СХС |
| Датум смрти | 2002. (73/74 год.) |
| Занимање | певач |
| Музички рад | |
| Жанр | народна музика |
| Инструмент | вокал |
| Издавачка кућа | ПГП РТБ |
Живка Ђурић (1928—2002) била је српска певачица народне музике.
Биографија[уреди | уреди извор]
Педесетих година двадесетог века, музичким небом народне музике Србије, неприкосновено су владали Даница Обренић, Анђелија Милић, Радмила Димић, Вукашин Вуле Јевтић, Радојка Живковић...
Требало је бити храбар, талентован, радознао, упоран и истарајан да би се закуцало на врата Велике двери, које су водиле ка Трону српске народне музике, а она је имала све то: она - Живка Ђурић.
Њен долазак у ансамбл Коло, 1949. године, представља камен - темељац будуће блиставе умјетничке каријере. Живка Ђурић постаје солиста играч и солиста певач, обилази цео свет, постаје прва Српкиња са простора бивше Југославије која наступа у програму BBC-a, а њен фасцинантни глас као и бриљантну игру, френетично поздрављају гледаоци у палати Sajo у Паризу, Карнеги хола у Њујорку, у театру Fenice и Миланској скали у Италији, у Бољшој театру у Москви и другим дворанама широм света.
Поседовала је фасцинантну музикалност, невероватан осећај за ритам - чак и у његовим најкомпликованијим варијантама, танани осећај за аутентичну интерпретацију сваке песме, ерупцију експресије и музичког израза - али под увек рационалном музичком контролом.
И надасве - репертоар: Живки Ђурић није могао да прође кукољ кроз жито, она је непогрешиво знала шта је добро - и то је певала, а другима остављала да пре или касније, дођу до њеног сазнања.[1]
Дует Живка Ђурић и Гордана Руњајић[уреди | уреди извор]
Иако није имала музичку школу, била је драгоцени етно - музиколог - аматер, личност која је за фоно - архив Радио Београда трајно снимила десетине и десетине народних песама, као и бројне песме широких балканских простора, често и у непоновљивом дуету са сестром Горданом Руњајић. Незаборавне интерпретације обележиле су песмама: Чекала сам крај прозора, Тарапани, Голубице бела, што си невесела, Што се боре мисли моје, Где се оно, нано, песме чују... Сарађивале су са најеминентнијим композиторима: Бранимиром Ђокићем, Предрагом Живковићем Тозовцем, Будимиром Буцом Јовановићем, Радославом Граићем...
Многима од тих песама, управо је интерпретација Живке Ђурић поставила репер и стандард интерпретације, па је жеља певати као Живка Ђурић деценијама потом била чест слоган у музичком миљеу Србије. За многе - недостижан сан...[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Zivka Djuric Ivanovic (1928-2002)”. www.riznicasrpska.net (на језику: српски).
- ^ „Medaljon - Duet Đuruć - Runjajić” (на језику: српски).
