Забавник (алманах) (1815-1821)
 Прве две стране Забавника из 1816. године | |
| Тип | алманах |
|---|---|
| Уредник | Димитрије Давидовић |
| Оснивање | 1815. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1821. |
| Град | Беч, Будим |
Забавник (алманах) је излазио од 1815. до 1821. године (осим 1817) у Бечу, осим 1818. у Будиму. Пун назив прве свеске је гласио Забавник за годину 1815. Димитријем Давидовићем, сауредником Новина Сербских, сочињен у Вијени.
Издавач[уреди | уреди извор]
Уредник и издавач Забавника био је Димитрије Давидовић, српски лекар, политичар, новинар и дипломата. Уређивао је и Новине Сербске.
Основне информације[уреди | уреди извор]
Забавник Димитрија Давидовића је био први алманах у српској књижевности и као такав је постао образац ове врсте публикација које ће у наредних 30-так година представљати главни облик српске књижевне периодике. Карактер публикације је забавно-поучни, са тенденцијом трансформације од забавног периодичног зборника у периодично књижевно гласило. Свеске имају по 150-250 страна.[1]
Садржај[уреди | уреди извор]
Прва свеска, после календара, нуди пет приповедака, а у осталима су додате и смесице. Свих пет свезака Забавника садржи укупно 26 морално-сентименталних приповедака и неколико алегоријских прича, басни, легенди и анегдота. Најбројније приповетке су преведене, вероватно од стране Давидивића, а "српске" су смештене у средњи век или ближу прошлост српског народа, сличне барокно-сентименталним романима Милована Видаковића, и најчешће су називане моралним приповеткама. Чине их: приповетке о награђеној врлини - Болесна удовица, Љубав и благодет, Љубав и дужност; љубавне - Бјанка, Викторина Олмондка, Браћа, Избор; приповетке на тему хришћана у муслиманском ропству - Робови, Албрехт Лори; источњачке - Ибрахим, Адемај илити нужно и излишно, Лукави рођаци; и "српске" - укупно осам, Шупљи храст, Два путника, Ружица, Младен и Милица и др.
Поред приповедака, објављене су и краће прозне врсте: басне, параболе, сновиђења, легенде, од којих је већина из средњовековне књижевности, али ту су и басне шпанског аутора Сале, источњачке алегорије и др. Објављене су и три алегоричне визије: 'Ќалигенија, мати лепоте, Привиђење Салино и Антеноров сан.
Прилози историјске садржине су главна врста поучног дела алманаха, а тичу се српске или словенске историје. Најважнији прилог је Давидовићева кратка историја Срба Дјејанија за историју српског народа, која је обухватила целу последњу књигу алманаха за 1821. годину.
Објављене анегдоте су углавном кратке, личе на шаљиве народне приче, а везане су за историјске личности, занимања, народе, покрајине и сл.
Поезија практично не постоји у Забавнику; објављене су само три песме Лукијана Мушицког и три Михаила Витковића у књизи за 1819. годину.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Забавникъ : за годину 1815”. digitalna.nb.rs. Приступљено 1. 6. 2022.
- ^ Деретић, Јован (2016). Алманаси Буковог доба. Зрењанин: Sezam Book. стр. 53-59.