Забија

Забија (1370-тих - после 1403) је била византијска принцеза, ванбрачна ћерка Манојла II Палеолога.

Биографија

Забија је била удата за Ђеновљанина Илариона Дорију. Помиње се у путопису кастиљанског посланика Руја Гонзалеса Клавиха који је 1403. године посетио Цариград. О свом боравку оставио је сведочанство. Цар му је обезбедио водича, Илариона Дорију, кога Клавихо описује као зета цара Манојла, односно мужа његове ванбрачне ћерке. Дорија је био значајна личност у византијској дипломатији; у преговорима са Западом. Документ из 1392. године сведочи о његовом преласку у православну веру. Ово је вероватно везано за његову женидбу. Забија се, дакле, удала око 1390. године. Вероватно је рођена седамдесетих година 14. века. Доналд Никол је сматрао да је љубавница Манојла, Забијина мајка, припадала роду Дермокаитеса. Мавгоржата Донбровска је претпоставила да је Манојло упознао Забијину мајку у Венецији 1370. године. Карл Хопф пише да је Забија имала три кћери: Изабелу, удату за османског принца Мустафу, Манфредину, удату за Јована Хрисолороса и неименовану ћерку удату за Георгија Саула. Такође даје податак и о Манфрединој кћери Теодори удатој за Франческа Филелфа. Халкокондил пише о браку Доријине ћерке чије име не наводи и Сулејмана, турског принца. Постоје изворна сведочанства и о браку њихове ћерке и Мустафе, сина Мехмеда I. Георгије Сфрагнец пише о Георгију Изаулу, зету Илариона Дорије.

Извори

• Милош Цветковић; Ванбрачна деца царева династије Палеолог; Зборник радова византолошког института 42/2 (2012), 397-412