Заим Топчић
Заим Топчић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. фебруар 1920. |
Место рођења | Гламоч, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца |
Датум смрти | 15. јул 1990.70 год.) ( |
Место смрти | Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија |
Универзитет | Универзитет у Београду |
Занимање | књижевник |
Породица | |
Супружник | Наила Селимић |
Деца | 2; укључујући Златка |
Награде | Награда Друштва писаца Босне и Херцеговине Грумен сунца (1958) Црни снегови (1962) |
Потпис |
Заим Топчић (Гламоч, 28. фебруар 1920 — Сарајево, 15. јул 1990) био је југословенски романописац. Двоструки је добитник награде Друштва писаца Босне и Херцеговине за романе Грумен сунца и Црни снегови (његов син Златко Топчић такође је двоструки добитник ове награде).[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 28. фебруара 1920. у бошњачкој породици у Гламочу.[2] Већину живота провео је у Сарајеву. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду.[2]
Активно је учествовао у Другом светском рату на страни партизана. Након ослобођења, био је уредник сарајевске радио-станице.[2] Био је генерални секретар Удружења књижевника Босне и Херцеговине (данас Друштво писаца Босне и Херцеговине).
Живео је у Сарајеву са супругом Наилом Селимић, као и сином Златком и ћерком Весном. Као комуниста током Другог светског рата, године 1943. био је заробљен у логору Јасеновац.[3] Улица у Илиџи носи назив по њему.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „SLOŽNA UREDNIČKA BRATIJA”. idoconline.info. 13. 10. 1989. Приступљено 31. 7. 2015.
- ^ а б в Draško Ređep (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon]. Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia: Matica srpska. стр. 540.
- ^ „Kako sam izbjegao metke”. infobiro.ba. 10. 2. 2007. Приступљено 15. 12. 2021.