Зарандска жупанија

С Википедије, слободне енциклопедије
Зарандска жупанија
Comitatus Zarandiensis
Zaránd vármegye
11. век—1876

Зарандска жупанија међу угарским жупанијама, према стању из 1862. године
Главни градЗаранд, Бања на Кришу
РегијаСредња Европа
ЗемљаКраљевина Угарска
Површина1.291 (1876) км2
Становништво63.382 (1870)
густина: 49.1/km²
Догађаји
СтатусБивша жупанија
Историја 
• Успостављено
11. век
• Укинуто
1876

Зарандска жупанија (лат. Comitatus Zarandiensis, мађ. Zaránd vármegye) је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске. Основана је у 11. веку, са седиштем у граду Заранду, а обухватала је области дуж тока реке Бели Криш. Током 16. века, постала је поприште супротстављених интереса између Османског царства и Кнежевине Трансилваније. Крајем 17. века, целокупно подручје потпало је под хабзбуршку власт. Приликом спровођења административне реформе, жупанија је 1744. године изгубила југозападну половину територије, са градовима Зарандом и Вилагошом, а седиште жупанијске управе је потом премештено у Бању на Кришу. Укинута је 1876. године, а њено подручје је раздељено између суседних жупанија.[1]

Срби у Зарандској жупанији[уреди | уреди извор]

Зарандска жупанија и суседне јужноугарске жупаније у 14. веку

Иако су велику већину становника ове жупаније чинили Мађари и Румуни, њена историја бележи и присуство Срба. Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1387-1437) је око 1404. године поставио избеглог српског краљевића Дмитра Мрњавчевића (син краља Вукашина и брат краља Марка) за кастелана града Вилагоша и великог жупана Зарандске жупаније. На том положају, Дмитар се задржао до око 1407. године.[2][3]

У наредним вековима, током раздобља османске и хабзбуршке власти, у појединим местима на подручју ове жупаније живеле су и српске православне заједнице, које су се скупа са тамошњим румунским православним становништвом налазиле под црквеном јурисдикцијом Карловачке митрополије.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kristó 1988, стр. 471-476.
  2. ^ Фостиков 2002, стр. 47-65.
  3. ^ Фостиков & Крстић 2023, стр. 215-236.
  4. ^ Гавриловић 1994, стр. 63-79.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]