Зорица Хаџић

С Википедије, слободне енциклопедије
Зорица Хаџић
Зорица Хаџић
Лични подаци
Пуно имеЗорица Хаџић
Датум рођења23. 11. 1977.
Место рођењаНови Сад, СФРЈ
Научни рад
ПољеКњижевност
ИнституцијаФилозофски факултет у Новом Саду

Зорица Хаџић (Нови Сад, 23. новембар 1977) редовни је професор српске књижевности на Универзитету у Новом Саду,[1] књижевни историчар, критичар и научни сарадник Матице српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу и гимназију завршила је у Новом Саду и дипломирала на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у овом граду, 2002. године. На истом oдсеку завршила је постдипломске студије. Магистарски рад „Песнички и прозни опус Данице Марковић“ одбранила је 2006. године, а докторску дисертацију „Књижевно дело Милете Јакшића“ 2012. године. Редовна је професорица српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Управница је Рукописног одељења Матице српске. Члан је Управног одбора Матице српске, Одељења за књижевност и језик Матице српске и Лексикографског одељења. Уређује едиције „Новосадски манускрипт“ Градске библиотеке у Новом Саду (од 2015) и „Документ“ Матице српске (од 2020). Проучава српску књижевност 19. и 20. века. Уже области њеног интересовања су: заборављени писци, стваралаштво српских књижевница, аутобиографије, мемоари и дневници у српској књижевности, проучавање архивске грађе – преписка српских писаца, рукописне оставине писаца; књижевна периодика...

Објављује текстове у књижевним часописима, научним и стручним публикацијама.

Научно-истраживачки рад[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Приређене књиге[уреди | уреди извор]

  • Судари Милете Јакшића. Преписка. (у сарадњи са М. Ненином), Нови Сад 2005.
  • Тодор Манојловић: Песме, (у сарадњи са М. Ненином), Зрењанин 2005.
  • Даница Марковић: Историја једног осећања - сабране песме, (у сарадњи са М. Ненином), Београд - Чачак 2006.
  • Душан Срезојевић, Златни даси и друге песме, (у сарадњи са М. Ненином), Београд 2008.
  • Милан Савић, Прилике из мога живота, (у сарадњи са М. Ненином), Нови Сад 2009.
  • Отворена писма Јована Јовановића Змаја (Невен 1880 - 1904), Нови Сад 2009.
  • Милета Јакшић, Урок. Фантастична драма, (у сарадњи са С. Радаковићем), Београд 2010.
  • Милета Јакшић, Из моје бележнице, Нови Сад 2010.
  • Милан Савић, Лаза Костић (у сарадњи са М. Ненином), Београд 2010.
  • Милан Савић, Наши стари (у сарадњи са М. Ненином), Нови Сад 2010.
  • Светозар Петровић, О индијској књижевности (у сарадњи са Р. Гикић Петровић), Нови Сад 2011.
  • Милан Шевић, О нашим људима великим и малим - анегдоте и сећања, Нови Сад 2011.
  • Анђелија Л. Лазаревић, Говор ствари. Сабрани списи, Београд 2011.
  • Војислав Илић, Антологијска едиција десет векова српске књижевности, Нови Сад 2013.
  • Милан Шевић, Дневници, књига прва, Нови Сад 2013.
  • Милан Шевић, Дневници, књига друга, Нови Сад 2014.
  • Милан Шевић, Дневници, књига трећа, Нови Сад 2017.
  • Милан Шевић, Од Кишјаноша до Змаја, Нови Сад 2014.
  • Јелена Скерлић Ћоровић, Живот међу људима, мемоарске белешке, Нови Сад, 2014.
  • Илија Огњановић Абуказем, Шетње по Новом Саду. Први део (1878—1881), Нови Сад 2015.
  • Илија Огњановић Абуказем, Шетње по Новом Саду. Други део (1882—1884), Нови Сад 2015.
  • Илија Огњановић Абуказем, Ђачки дневник (1862—1863), (у сарадњи са М. Ненином), Нови Сад 2016.
  • Васа Стајић, Прилози за аутобиографију, Нови Сад 2017.
  • Милета Јакшић, Аз јесам (Ка Сабраним песмама), Ново Милошево 2017.
  • Савка Суботић, Ручни радови,умни радови, Нови Сад 2018.
  • Милан Кашанин, Писма, сусрети, трагови, трилогија у пет књига, Нови Сад, 2020.
  • Милан Кашанин, Антологијска едиција Десет векова српске књижевности, Нови Сад 2020.
  • Књижевни jуг (фототипско издање часописа у четири књиге), у сарадњи са М. Ненином, Нови Сад 2020.
  • Милета Јакшић, Парохијски дневник (у сарадњи са С. Миљковићем), Нови Сад 2021.
  • Илија Вучетић, Дневници (Сегедин, Нови Сад, Пешта) 1861-1864, Нови Сад 2021.
  • Милан Кашанин, Дневник (Канада, Америка, Француска), Нови Сад 2021.
  • Милета Јакшић, Антологијска едиција Десет векова српске књижевности, Нови Сад 2021.
  • Сто година Душка Радовића[2], [3]Београд, 2022.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Миливој Ненин, Ка новом лику Милете Јакшића, Летопис Матица српске, јун 2013, стр. 926-930;
  • Горана Раичевић, Заноси и пркоси Милете Јакшића, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 61, св. 2, 2013, стр. 570-572;
  • Милица Томовић, Књижевна биографија Милете Јакшића, Књижевна историја, бр. 149, 2013, стр. 341-345
  • Милица Ћуковић, Белешка о белешкама: унутрашње везе и „спас од заборава“, Липар бр. 60, 2016, стр. 337-341;
  • Јован Љуштановић, Моћ биографског метода, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Књ. 66, св. 1, 2018, стр. 334-339;
  • Светлана Милашиновић, Милан Шевић први пут на тлу књижевне историје, Летопис Матице српске, април 2018, стр. 504-508;
  • Миливој Ненин, Горњи и доњи текст, Летопис Матице српске, април 2018, стр. 508-512;

Спољашње везе[уреди | уреди извор]