Иван Паунић

С Википедије, слободне енциклопедије



Иван Паунић
Иван Паунић
Лични подаци
Пуно име Иван Паунић
Датум рођења (1987-01-27)27. јануар 1987. (37 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 1,95 m
Информације о каријери
НБА драфт 2009. / није изабран
Про каријера 2004—2023.
Позиција бек
Сениорска каријера
Године Клуб
2004—2006. Партизан
2005—2006. → Мега исхрана
2006. → Морнар Бар
2006—2008. Војводина Србијагас
2008—2009. Остенде
2009—2010. Арис
2010—2012. Нижњи Новгород
2012. Виртус Болоња
2012. Азовмаш
2013. Лагун Аро
2013—2014. Фуенлабрада
2014. Астана
2014—2015. Будућност
2015—2017. Фуенлабрада
2017—2018. Тофаш
2019. Шемидор Техеран
2020. Мега Бемакс
2020—2023. Локомотива Кубањ
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2009—2018. Србија
Медаље
Кошарка
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2009. Пољска Србија
Универзијада
Сребрна медаља — друго место 2007. Бангкок Србија
Златна медаља — прво место 2009. Београд Србија

Иван Паунић (Београд, 27. јануар 1987) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији бека.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Паунић је професионалну каријеру почео у Партизану у сезони 2004/05. Из Партизана је ишао на позајмице у Мегу и Морнар да би током 2006. прешао у Војводину Србијагас као део трансфера у замену за Миленка Тепића. Провео је две сезоне у Војводини, а затим је 2008. отишао у Остенде. После споразумног раскида уговора са белгијским тимом крајем 2009. године, преселио се у Солун где је бранио боје Ариса.[1][2]

Средином августа 2010. потписао је уговор са новим руским прволигашем Нижњијем из Новгорода, којег је са клупе предводио Зоран Лукић. Пре њега у овај тим је стигао још један Србин, Вукашин Алексић из крагујевачког Радничког.[3][4][5] Паунић је у руском шампионату бележио у просеку 11,2 поена и 5,4 скокова, док је у Еврочеленџ купу био још успешнији са 15,6 поена и 6 скокова по мечу.[6]

У априлу 2012. потписао је за Виртус из Болоње до краја сезоне.[7] Сезону 2012/13. је почео у Азовмаша,[8] да би 29. децембра 2012. раскинуо уговор са украјинским тимом.[9] У јануару 2013. потписао је уговор са Лагун Аром из Сан Себастијана до краја сезоне.[10] У септембру 2013. потписао је једногодишњи уговор са Фуенлабрадом.[11] Крајем октобра 2014. потписао је уговор са казахстанском Астаном.[12] У децембру исте године напустио је Астану и прешао у Будућности из Подгорице.[13] У подгоричком клубу је провео остатак сезоне 2014/15. и освојио је национално првенство и куп.

У августу 2015. поново је постао члан Фуенлабраде.[14] Након две сезоне у Фуенлабради преселио се у Турску где је током сезоне 2017/18. наступао за Тофаш. Почетком априла 2019. потписао је за Шемидор из Техерана.[15] У новембру 2019. објављено је да је по трећи пут у каријери потписао за Фуенлабраду,[16] али је уговор неколико дана касније поништен.[17] У фебруару 2020. потписао је уговор са Мега Бемаксом.[18] У дресу Меге је наступио на само две утакмице, након чега су сва кошаркашка такмичења прекинута због пандемије корона вируса. У октобру 2020. потписао је Локомотиву Кубањ.[19] Провео је наредне три сезоне у руском клубу.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Са репрезентацијом Србије и Црне Горе до 18. година освојио је Европско првенство 2005. у Београду.[20] Наредне године је са селекцијом СЦГ до 20 година освојио такође златну медаљу на Европском првенству у Турској.[21] Са универзитетском репрезентацијом Србије освојио је сребрну медаљу на Универзијади 2007. године у Бангкоку. Две године касније је са истом селекцијом освојио златну медаљу на Универзијади у Београду.[22]

Са сениорском репрезентацијом Србије освојио је сребрну медаљу на Европском првенству 2009. године у Пољској. Такође је био члан тима на Светском првенству 2010. у Турској и на Европском првенству 2011. године у Литванији.

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Србија и Црна Гора
Србија

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ivan Paunic signs for Aris” (на језику: енглески). ArisBC.gr. 31. 12. 2009. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2012. „Иван Паунић у грчком Арису 2009.” 
  2. ^ „Ivan Paunić prešao u Aris”. Blic Sport. 31. 12. 2009. Приступљено 6. 1. 2012. 
  3. ^ „Ivan Paunić potpisao za Nižnji Novgorod”. Blic Sport. 12. 8. 2010. Приступљено 6. 1. 2012. 
  4. ^ „Српска колонија у Нижњем Новгороду”. Спортски журнал. 11. 5. 2011. Архивирано из оригинала 06. 07. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2012. 
  5. ^ „Иван Паунић потписао једногодишњи уговор са Нижњијем”. Sport Servis. 11. 8. 2010. Архивирано из оригинала 16. 07. 2012. г. Приступљено 6. 1. 2012. 
  6. ^ „Иван Паунић се челичио на -17 у Русији!”. Спортски журнал. 19. 6. 2011. Архивирано из оригинала 06. 07. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2018. 
  7. ^ V. P. „Paunić u Virtusu iz Bolonje”. Novosti.rs. Приступљено 16. 9. 2015. 
  8. ^ „Paunić u Azovmašu”. Archive.today. Архивирано из оригинала 03. 07. 2013. г. Приступљено 16. 9. 2015. 
  9. ^ online, Novosti. „Paunić definitivno napustio Azovmaš”. Novosti.rs. Приступљено 16. 9. 2015. 
  10. ^ „Paunić prešao u Lagun Aro”. B92.net. 4. 1. 2013. Приступљено 16. 9. 2015. 
  11. ^ „Ivan Paunić u Fuenlabradi”. b92.net. 25. 9. 2013. Приступљено 4. 10. 2013. 
  12. ^ „Ivan Paunić prešao u Astanu”. B92.net. 30. 10. 2014. Приступљено 16. 9. 2015. 
  13. ^ Autor: mondo.me (18. 12. 2014). „Paunić u Budućnosti, debituje protiv Partizana!”. Mondo.rs. Приступљено 16. 9. 2015. 
  14. ^ „Paunić se vratio u Španiju”. mondo.rs. 25. 8. 2015. Приступљено 26. 8. 2015. 
  15. ^ „Иван Паунић се опоравио и отишао у Иран”. Спортски журнал. 5. 4. 2019. Приступљено 6. 4. 2019. 
  16. ^ „Paunić ponovo u Fuenlabradi: Da ponovim partije od pre”. sportklub.rs. 10. 11. 2019. Приступљено 13. 11. 2019. 
  17. ^ „Veleobrt – Paunić se ne vraća u Španiju”. b92.net. 14. 11. 2019. Приступљено 14. 11. 2019. 
  18. ^ „Иван Паунић нови играч Меге”. zurnal.rs. 13. 2. 2020. Приступљено 13. 2. 2020. 
  19. ^ „Ivan Paunić potpisao za Lokomotivu”. mozzartsport.com. 14. 10. 2020. Приступљено 15. 10. 2020. 
  20. ^ „ЕП за јуниоре: СЦГ шампион Европе!”. Б92. 26. 7. 2005. Приступљено 28. 10. 2018. 
  21. ^ „Из Измира злато сија”. Вечерње новости. 23. 7. 2006. Приступљено 28. 10. 2018. 
  22. ^ „Кошаркаши Србије освојили злато!”. Б92. 11. 7. 2009. Приступљено 28. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Паунић&oldid=27813633”