Ивон Фарел

С Википедије, слободне енциклопедије
Ивон Фарел
Ивон Фарел 2015. године
Датум рођења1951.
Место рођењаОфали

Ивон Фарел (енгл. Yvonne Farrell; 1951. године, Таламор, Ирска) је ирски архитекта и предавач. Основала је заједно са Шели Макнамара фирму Grafton Architects 1977. године, која је добила Награду за најбољу грађевину 2008. године за њихову зграду на Универзитету у Милану. [1]Тренутно предаје на Политехничком универзитету (EPFL) у Лозани.

Образовање[уреди | уреди извор]

Студирала је архитектуру на Даблинском универзитету. Дипломирала је 1974. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

Заједно са Шели МекНамара је основала фирму Grafton Architects 1977. године. Grafton Architects су освојили награду за најбољу грађевину 2008. године за њихову зграду на универзитету Бокони, у Милану, у Италији.[2] 2009. године њихова зграда Министарства финансија је освојила Награду грађанског поверења и Специјалну награду архитектонског друштва Ирске.

Ивон Фарел је предавала на Даблинском универзитету, а тренутно предаје на Политехничком универзитету (EPFL) у Лозани, у Швајцарској. Такође, предавала је на Америчкој школи архитектуре и широм Европе - у Ослу, Стокхолму... [3]Она је и критичар архитектонских школа.

Члан је Краљевског института архитекта у Ирској, почасни члан Краљевског института британских архитекта и Организације ирске уметности (Aosdána). Ивон Фарел и Шели МекНамара су примиле 2020. године Прицкерову награду за архитектуру, коју додељује фондација Hyatt.[4] To их чини четвртом и петом женом које су награђене овом наградом откад је она почела да се додељује. [5]Награђене су и Златном наградом за архитектуру - RIBA Royal Gold Medal 2016. године, коју додељује Краљевски институт британских архитекта за зграду универзитетског кампуса на Универзитету за технологију и инжењеринг у Лими, у Перуу.[6] Оне су добиле почасни докторат од Даблинског колеџа 2019. године.[7] 2018. године, Ивон и Шели су биле уметнички директори - кустоси 16. Венецијанског Бијенала под називом „Слободан простор” (Free space).[8][9][10][11]

Књига[уреди | уреди извор]

Фарел је заједно са МекНамара објавила књигу „Дијалог и превод: Grafton Architects“ 2014. године. Ова књига обухвата рад фирме, архитектонску музику и збирку предавања која су одржана на Универзитету Колумбија у школи за архитектуру, планирање и очување.[12]

Главни пројекти[уреди | уреди извор]

  • Зграда на Универзитету Бокони, 2008. године, Милано, Италија
  • Зграда Министарства финансија, 2009. године, Даблин, Ирска
  • Зграда на IMT-у (Institut Mines-Télécom), 2019. година, Париз, Француска
  • Тулуска школа економије, 2019. године, Тулуза, Француска

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Aosdána”. aosdana.artscouncil.ie. Приступљено 2020-04-18. 
  2. ^ „Universita Luigi Bocconi by Grafton Architects”. Dezeen (на језику: енглески). 2008-10-27. Приступљено 2020-04-18. 
  3. ^ „The American School - Christopher C. Gibbs College of Architecture”. architecture.ou.edu. Приступљено 2020-04-18. 
  4. ^ CNN, Oscar Holland. „Pritzker Prize 2020: Irish duo's win marks rare victory for women in the 'Nobel of architecture'”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-18. 
  5. ^ „KUĆA STIL - ARHITEKTURA - Inovativni arhitektonski projekti”. Kuca Stil (на језику: српски). Приступљено 2020-04-18. 
  6. ^ „RIBA International Awards”. www.architecture.com. Приступљено 2020-04-18. 
  7. ^ „Registrar: Trinity college Dublin, the University of Dublin, Ireland”. 
  8. ^ Editor, News (2017-01-19). „Yvonne Farrell and Shelley McNamara appointed curators of Venice Architecture Biennale”. Biennial Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-18. 
  9. ^ Blic. „Projekat "Slobodna škola je slobodan prostor" predstavlja Srbiju na Bijenalu arhitekture u Veneciji”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-04-18. 
  10. ^ „Događaj u KCB: Bijenale arhitekture u Veneciji / Slučaj SRBIJA”. Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet (на језику: српски). 2018-06-18. Приступљено 2020-04-18. 
  11. ^ „Venice Architecture Biennale to be curated by UCD adjunct professors”. www.ucd.ie. Приступљено 2020-04-18. 
  12. ^ Шели МекНамара (на језику: српски), 2020-04-10, Приступљено 2020-04-18 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ивон_Фарел&oldid=26888239”