Каменица (Албанија)
Каменица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Албанија |
| Округ | Скадарски |
| Становништво | |
| — (2001) | 957 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 13′ 49″ С; 19° 22′ 48″ И / 42.23027778° С; 19.38000000° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Каменица Каменица на карти Албаније | |
Каменица је насељено мјесто у Албанији, у Скадрском округу, у српском селу Врака. Припада области Велика Малесија. Насељено је са 957 становника.
Становништво[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак или један његов део није преведен на српски језик. |
Јован Цвијић је у свом раду забиљежио да у Каменици живе Срби православци.[1] Данас је село још увијек насељено Србима.[2][3]
У раду на терену, лингвисти Клаус Штајнке и Џелал Или утврдили су да се у селу говори српски језик, црногорског говора.[4] Kamicë in the Shkodër area is one of a number of villages with a Slavophone population that speak a Montenegrin dialect.[4] The village of Kamicë is almost deserted, with five or six minority Orthodox Montenegrin families left, alongside the few Albanian families.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Cvijić 1987, стр. 130
- ^ Stanovčić, Vojislav (2005). Položaj i identitet srpske manjine u jugoistočnoj i centralnoj Evropi: zbornik radova sa naučnog skupa održanog 26-29. novembra 2003. godine. Srpska Akad. Nauka i Umetnosti. „Уосталом, српскоцрногорског живља и сада има у северној Албанији, код Скадра, у насељима: Бродица, Бардош, Грижа, Врака, Коплик, Пука, Вафа, Камени- ца, Омара, Велики Барич, Мали Барич, Грил, Раш, Стари Штој, Нови Штој, Добрач, Голем, Мушан, Бушат итд. Такође, живе и у окрузима Лежа, Драч, Тирана, Елбасан, Либражд...”
- ^ „Дуготрајна асимилација”. Jedinstvo. Архивирано из оригинала 22. 12. 2017. г. Приступљено 06. 04. 2018. „У Албанији, по проценама Удружења српскоцрногорске заједнице „Морача-Розафа“, живи око 30.000 припадника српске националности. Сконцентрисани су углавном у градовима Скадар и Коплик, пре свега у селима комуне Груемира: Врака, Омара, Грил, Велики Борич, Мали Борич, Каменица, Стари Штој, Нови Штој, Добрач, Голем, Мушан, Бушат итд.”
- ^ а б Steinke, Klaus; Ylli, Xhelal (2013). Die slavischen Minderheiten in Albanien (SMA). 4. Teil: Vraka - Borakaj. Munich: Verlag Otto Sagner. ISBN 9783866883635. pp. 9. "Am östlichen Ufer des Shkodrasees gibt es heute auf dem Gebiet von Vraka vier Dörfer, in denen ein Teil der Bewohner eine montenegrinische Mundart spricht. Es handelt sich dabei um die Ortschaften Boriçi i Madh (Borić Veli), Boriçi i Vogël (Borić Mali/Borić Stari/Borić Vezirov), Gril (Grilj) und Omaraj (Omara), die verwaltungstechnisch Teil der Gemeinde Gruemira in der Region Malësia e Madhe sind. Ferner zählen zu dieser Gruppe noch die Dörfer Shtoji i Ri und Shtoji i Vjetër in der Gemeinde Rrethinat und weiter nordwestlich von Koplik das Dorf Kamica (Kamenica), das zur Gemeinde Qendër in der Region Malësia e Madhe gehört. Desgleichen wohnen vereinzelt in der Stadt sowie im Kreis Shkodra weitere Sprecher der montenegrinischen Mundart. Nach ihrer Konfession unterscheidet man zwei Gruppen, d.h. orthodoxe mid muslimische Slavophone. Die erste, kleinere Gruppe wohnt in Boriçi i Vogël, Gril, Omaraj und Kamica, die zweite, größere Gruppe in Boriçi i Madh und in Shtoj."
- ^ Steinke & Ylli 2013, стр. 117. "Kamica - Kamenica. Das Dorf ist fast verlassen, und heute wohnen dort nur noch fünf bis sechs orthodoxe Familien der Minderheit und einige hinzugekommene albanische Familien."
Литература[уреди | уреди извор]
- Stanovčić, Vojislav (2005). Položaj i identitet srpske manjine u jugoistočnoj i centralnoj Evropi: zbornik radova sa naučnog skupa održanog 26-29. novembra 2003. godine. Srpska Akad. Nauka i Umetnosti. „Уосталом, српскоцрногорског живља и сада има у северној Албанији, код Скадра, у насељима: Бродица, Бардош, Грижа, Врака, Коплик, Пука, Вафа, Камени- ца, Омара, Велики Барич, Мали Барич, Грил, Раш, Стари Штој, Нови Штој, Добрач, Голем, Мушан, Бушат итд. Такође, живе и у окрузима Лежа, Драч, Тирана, Елбасан, Либражд...”
- Cvijić, Jovan (1987). Sabrana dela: pt. 1. Govori i c̆lanci. Srpska akademija nauka i umetnosti. стр. 130. Приступљено 9. 5. 2013. „У најновије време сам сазнао од мог ученика Ј. Мајића да у арбанашком племену Кастрати, у селу Каменици, превлаћују православни Срби.”