Киријакос Питакис

Фотографија Питакиса

Киријакос С. Питакис (грч. Κυριακός Σ. Πιττάκης; Атина, 1798 – Атина, 4. новембар 1863) био је грчки археолог.

Биографија

Он је извршио конзервацију и рестаурацију неколико споменика на Атинском акропољу. Описан је као „доминантна личност у грчкој археологији 27 година“, и као „један од најважнијих епиграфа деветнаестог века“.

Питакис је углавном био самоук као археолог, и један од ретких Грка активних у археологији током касног османског периода и раних година Краљевине Грчке. Био је одговоран за већи део раног ископавања и рестаурације Акропоља, укључујући напоре да се обнове Ерехтејон, Партенон, Храм Атине Нике и Пропилеји. Као ефор Централног јавног музеја антиквитета из 1836. године, а касније као генерални ефор, био је у великој мери одговоран за конзервацију и заштиту многих тада познатих споменика и артефаката из периода античке Грчке.

Питакис је описан као последњи представник „херојског периода“ грчких археолога. Био је успешан и у раду на терену и у научном и теоријском раду у струци.

Гробна стела Фенипа (око 390-400 пре нове ере), коју је пронашао Питакис на Егини почетком 1829.

Хвваљен је за опсежне напоре да открије и заштити класично наслеђе Грчке, посебно у Атини и суседним острвима, али је критикован због несистематичног и неопрезног приступа у раду. Његове реконструкције античких споменика често су давале приоритет естетици над верној рестаурицији изворног изгледа и спомеинци су углавном враћани у изворно стање након његове смрти. Такође је оптужен да је дозволио да његова снажна националистичка уверења утичу на реконструкцију античких споменика као и да је искривио археолошке доказе како би одговарали његовим личним уверењима.

Наводи се да је Питакис упознао и спријатељио се са енглеским аристократом, песником и фихеленом Џорџом Гордоном Бајроном. Тереза Макри, сестра Питакисове жене Аикатерини, се генерално сматра инспирацијом за Бајронове песму објављену 1811.

Наслеђе

Рецепција Питакисовог дела и утицаја на грчку археологију је поларизована. За живота био је одликован од стране Француске академије лепих уметности, која му је доделила титулу дописног члана 1853. Хваљен је као први грчки научник који је значајно користио епиграфику у реконструкцији класичне прошлости због својих напора у очувању предмета и текстова натписа који би иначе били изгубљени и због његовог енергичног приступа на ископавање и конзервацију античких споменика Грчке. Његов научни рад остаје важан извор за проучавање атинске историје и епиграфике. Папазаркадас је сугерисао да је Питакис можда објавио више натписа него било који други епиграф у историји, док га је Петрак сматрао једним од само три Грка из средине деветнаестог века који су разумели ову дисциплину археологије у њеном савременом смислу. Његово именовање је такође идентификовано као главни фактор у стављању контроле над пољем грчке археологије у руке Грка, а не северноевропских научника који су доминирали научном облашћу пре 1836.

Истовремено, Питакисов епиграфски рад је критикован због недостатка научне строгости, због Питакисових грешака у познавању историјских и књижевних извора и због нетачности са којима је реконструисао или тумачио одређене текстове. Његове реконструкције атинских споменика критиковане су због својих насумичних метода. Такође су се појавиле сумње у Питакисов научни интегритет, посебно око питања која се односе на грчки национализам.

Питакисов сарадник, Александрос Ризос Рангавис, касније је описао његов приступ рестаурацији као „неметодичан и насумичан“, и овај аспект његово рада је углавном био лоше прихваћен и од стране грчких и страних посматрача. Критикован је због тога што је предузео рестаураторске радове са мало претходног проучавања или документације.

Литература

• Archaeological Society of Athens (2005). Ίδρυση [Establishment] (на језику: грчки). Архивирано из оригинала 24. 4. 2023. г. Приступљено 24. 4. 2023. 
• Archaeological Society of Athens (2019). „'Archaiologike Ephemeris' (ΑΕ)”. Архивирано из оригинала 13. 5. 2023. г. Приступљено 13. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Archaeological Society of Athens (2020a). Γραμματειες Σκαρλατου Βυζαντιου (1851–1852) και Κυριακου Πιττακη (1852–1859) [Secretariat of Skarlatos Byzantios (1851–1852) and Kyriakos Pittakis (1852–1859)] (PDF) (на језику: грчки). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 7. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2023. 
• Archaeological Society of Athens (2020b). Πιττάκης Kυριακός (1798–1863) [Pittakis Kyriakos (1798–1863)] (PDF) (на језику: грчки). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 11. 2021. г. Приступљено 22. 4. 2023. 
• Arnaoutoglou, Ilias (2008). „Διὰ δόξαν ἐκείνων καὶ κλέος του ἔθνους: The Philomousos Society of Athens and Antiquities”. The Province Strikes Back: Imperial Dynamics in the Eastern Mediterranean. Helsinki: Finnish Institute at Athens. стр. 201—214. ISBN 978-951-98806-8-6. 
• Athanassoglou-Kallmyer, Nina (2008). „Excavating Greece: Classicism between Empire and Nation in Nineteenth-Century Europe”. Nineteenth-Century Art Worldwide. 7 (2). ISSN 1543-1002. Архивирано из оригинала 17. 8. 2022. г. Приступљено 22. 12. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Athanassopoulou, Effie F. (2002). „An 'Ancient' Landscape: European Ideals, Archaeology, and Nation Building in Early Modern Greece”. Journal of Modern Greek Studies. 20 (2): 273—305. ISSN 1086-3265. S2CID 143979066. doi:10.1353/mgs.2002.0018. 
• Auernheimer, Gustav (1998). „Fallmerayer, Huntington und die Diskussion um die neugriechische Identität”. Comparative Southeast European Studies. 47 (1–2): 1—17. ISSN 2701-8202. doi:10.1515/soeu-1998-471-203 . 
• Baelen, Jean (1958). „La porte Beulé et le prix de poésie de 1854” [The Beulé Gate and the 1854 Poetry Prize]. Bulletin de l'Association Guillaume Budé (на језику: француски). 1 (2): 92—116. ISSN 2275-5160. doi:10.3406/bude.1958.3823. Приступљено 10. 6. 2022. 
• Beard, Mary (2010). The Parthenon. London: Profile Books. ISBN 978-1-84668-349-7. 
• Beresford, James (2016). „'Alchemy on the Acropolis: Turning Ancient Lead into Restitutionist Gold”. The Historical Journal. 59 (3): 903—926. ISSN 1469-5103. S2CID 163841256. doi:10.1017/S0018246X15000242. 
• Bikelas, Demetrius (1868). „Statistics of the Kingdom of Greece”. Journal of the Statistical Society of London. 31 (3): 265—298. ISSN 0959-5341. JSTOR 2338853. doi:10.2307/2338853. 
• Buxton Whalley (1851). „A Visit to the 'Maid of Athens'”. Bentley's Miscellany. св. 30. London. стр. 67—68. ISSN 1751-8466. 
• Camp, John M. (2001). The Archaeology of Athens. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-13815-3. 
• Casanaki, Maria; Mallouchou, Fani (1985). „Interventions on the Acropolis: 1833–1975”. The Acropolis at Athens: Conservation, Restoration and Research 1975–1983. Athens: ESMA. стр. 12—20. OL OL13958685M. 
• Chaniotis, Angelos (1. 11. 2021). Ο άνθρωπος που έδωσε όνομα στην Οδό Πιττάκη [The person who gave his name to Pittakis Street] (на језику: грчки). Lifo. Приступљено 24. 4. 2023. 
• Cohen, Elizabeth (2018). „Explosions and Expulsions in Ottoman Athens: A Heritage Perspective on the Temple of Olympian Zeus”. International Journal of Islamic Architecture. 7 (1): 85—106. ISSN 2045-5909. doi:10.1386/ijia.7.1.85_1. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2022. г. Приступљено 23. 12. 2022. 
• Costaki, Lena (2021). „Urban Archaeology: Discovering the Ancient City”. Ур.: Neils, Jenifer; Rogers, Dylan K. The Cambridge Companion to Ancient Athens. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 462—481. ISBN 978-1-108-61405-4. S2CID 243691800. doi:10.1017/9781108614054. 
• Constantakopoulou, Christy (2008). „Reviewed Work(s): Ludwig Ross und Griechenland. Akten des Internationalen Kolloquiums, Athen, 2.–3. Oktober 2002 = Ludwig Ross και η Ελλάδα. Πρακτικά του Διεθνούς συνεδρίου, Αθήνα, 2–3 Οκτοβρίου 2002 by H.R. GOETTE and O. PALAGIA”. The Journal of Hellenic Studies. 128: 297. ISSN 2041-4099. JSTOR 40651866. doi:10.1017/S0075426900001488. 
• Curta, Florin (2011). The Edinburgh History of the Greeks, c. 500 to 1050. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-4489-6. 
• Dickins, Guy (2014). Catalogue of the Acropolis Museum: Volume 1, Archaic Sculpture. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-41801-1. 
• Dumont, Sylvie (2020). Vrysaki: A Neighborhood Lost in the Search for the Athenian Agora. Athens: American School of Classical Studies at Athens. ISBN 978-1-62139-037-4. 
• Dyer, Thomas Henry (1873). Ancient Athens: Its History, Topography, and Remains. London: Bell and Daldy. OCLC 910991294. Приступљено 23. 12. 2022. 
• Dyson, Stephen L. (2008). In Pursuit of Ancient Pasts: A History of Classical Archaeology in the Nineteenth and Twentieth Centuries. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-13497-1. 
• Efthymiou, Maria D. (2021). „Athens”. Ур.: Kitromilides, Paschalis M.; Tsoukalas, Constantinos. The Greek Revolution: A Critical Dictionary. Cambridge, MA: Harvard University Press. стр. 166—177. ISBN 978-0-674-25932-4. 
• Epigraphic Museum of Athens (19. 2. 2021). „Κυριακός Πιττάκης (1798–1863)”. Архивирано из оригинала 8. 12. 2022. г. Приступљено 23. 4. 2023. 
• Fine, John V.A. (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08149-3. 
• Förster, Ludwig (1854). „Reisen in Italien, Griechenland und der Levant” [Journeys in Italy, Greece and the Levant]. Notizblatt der Allgeimeinen Bauzeitung (на језику: немачки). Vienna: 21—26. ISSN 0002-5801. Архивирано из оригинала 20. 12. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2022. 
• Fowden, Elizabeth Key (2018). „The Parthenon, Pericles and King Solomon: A Case Study of Ottoman Archaeological Imagination in Greece”. Byzantine and Modern Greek Studies. 42 (2): 261—274. ISSN 1749-625X. S2CID 165918625. doi:10.1017/byz.2018.8. 
• Gabrielsen, Vincent (2014). „The Piraeus and the Athenian Navy: Recent Archaeological and Historical Advances”. Proceedings of the Danish Institute at Athens. 4: 37—48. ISSN 2241-9195. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 22. 12. 2022. 
• Galanakis, Yannis; Nowak-Kemp, Malgosia (2013). „Ancient Greek Skulls in the Oxford University Museum, Part II: The Rhousopoulos-Rolleston Correspondence”. Journal of the History of Collections. 25 (1): 1—17. ISSN 1477-8564. doi:10.1093/jhc/fhq040. 
• Galanakis, Yannis; Skaltsa, Stella (2012). „Tomb Robbers, Art Dealers, and a Dikast's Pinakion from an Athenian Grave”. Hesperia. 81 (4): 619—653. ISSN 1553-5622. JSTOR 10.2972/hesperia.81.4.0619. S2CID 163987166. doi:10.2972/hesperia.81.4.0619. 
• Grant, Michael (1994). The Antonines: The Roman Empire in Transition. Abingdon: Taylor and Francis. ISBN 978-1-317-97211-2. 
• Greenberg, Raphael; Hamilakis, Yannis (2022). Archaeology, Nation, and Race: Confronting the Past, Decolonizing the Future in Greece and Israel. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-009-16023-0. 
• Hamilakis, Yannis; Yalouri, Eleana (1999). „Sacralising the Past: Cults of Archaeology in Modern Greece”. Archaeological Dialogues. 6 (2): 115—135. ISSN 1478-2294. S2CID 145214423. doi:10.1017/S138020380000146X. 
• Hamilakis, Yannis (2007). The Nation and Its Ruins: Antiquity, Archaeology, and National Imagination in Greece. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-923038-9. 
• Haugsted, Ida (1996). Dream and Reality: Danish Antiquaries, Architects and Artists in Greece. London: Archetype Publications. ISBN 978-1-873132-75-3. 
• Hellmann, Marie-Christine; Fraisse, Phillipe; Jacques, Annie (1982). Paris-Rome-Athens: Travels in Greece by French Architects in the Nineteenth and Twentieth centuries [Exhibition Catalogue]. Houston: University of Texas Press. ISBN 978-0-89090-032-1. 
• Helm, Christoph (2000). „Ludwig Ross und seine Bedeutung für die klassischen Altertumswissenschaften” [Ludwig Ross and his Importance for Classical Studies]. Ур.: Kunze, Max. Akzidenzen 12: Flugblätter der Winckelmann-Gesellschaft (PDF) (на језику: немачки). Stendal: Winckelmann-Gesellschaft. стр. 3—24. ISBN 3-910060-38-2. OCLC 1249640687. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 2. 2020. г. Приступљено 24. 12. 2022. 
• Herzfeld, Michael (2020). Ours Once More: Folklore, Ideology, and the Making of Modern Greece. New York: Berghahn. ISBN 978-1-78920-722-4. 
• Iakovidis, Spyridon (2005). „Mycenae: Past Achievements, Present Tasks and Future Prospects”. Bulletin of the Institute of Classical Studies. 48: 163—171. ISSN 2041-5370. JSTOR 43646724. doi:10.1111/j.2041-5370.2005.tb00259.x . 
• Jenkins, Ian (1990). „Acquisition and Supply of Casts of the Parthenon Sculptures by the British Museum, 1835–1939”. The Annual of the British School at Athens. 85: 89—114. ISSN 2045-2403. JSTOR 30102843. S2CID 193237324. doi:10.1017/S0068245400015598. 
• Jenkins, Romilly (1953). „Byron's Maid of Athens: Her Family and Surroundings. By C. G. Brouzas. Pp. 65, 4 pll. Philological Papers (Volume 7), West Virginia University Bulletin, Series 49, No. 12–VI, June, 1949”. The Journal of Hellenic Studies. 73: 200. ISSN 2041-4099. JSTOR 628366. S2CID 161447716. doi:10.2307/628366. 
• Junker, Klaus (1995). „Ludwig Ross und die Publikation seiner Ausgrabungen auf der Athener Akropolis” [Ludwig Ross and the Publication of his Excavations on the Acropolis of Athens]. Archäologischer Anzeiger (на језику: немачки): 755—762. ISSN 2510-4713. 
• Kaldellis, Anthony (2009). The Christian Parthenon: Classicism and Pilgrimage in Byzantine Athens. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-88228-6. 
• Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate. San Bernardino: The Borgo Press. ISBN 978-1-4344-5876-6. 
• Kokkou, Angeliki (2009). Η μέριμνα για τις αρχαιότητες στην Ελλάδα και η δημιουργία των πρώτων μουσείων [The Attitudes Towards Antiquities in Greece and the Founding of the First Museums] (на језику: грчки). Athens: Kapon Editions. ISBN 978-960-6878-11-4. 
• Koliopoulos, John S.; Veremis, Thanos M. (2009). Modern Greece: A History Since 1821. Chichester: Wiley. ISBN 978-1-4443-1483-0. 
• Lambrinou, Lena (2012). „The Parthenon North Side”. Ур.: Bouras, Charalambos; Ioannidou, Maria; Jenkins, Ian. Acropolis Restored. London: The British Museum Press. стр. 49—56. ISBN 978-0-86159-187-9. 
• Lambrinou, Lena (2016). „Ancient Ruins and Their Preservation: The Case Study of the Parthenon's East Porch”. Ур.: Miles, Margaret. A Companion to Greek Architecture. Oxford: Wiley. стр. 526—545. ISBN 978-1-4443-3599-6. 
• Lee, Toby (2020). The Public Life of Cinema: Conflict and Collectivity in Austerity Greece. Oakland: University of California Press. ISBN 978-0-520-37902-2. 
• Mackridge, Peter (2012). „The Heritages of the Modern Greeks” (PDF). British Academy Review. 19: 33—41. ISSN 2047-1874. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 1. 2023. г. Приступљено 22. 4. 2023. 
• Mallouchou-Tufano, Fani (1994). „The History of Interventions on the Acropolis”. Ур.: Economakis, Richard. Acropolis Restoration: The CCAM Interventions. Athens: Academy Editions. стр. 69—85. ISBN 978-1-85490-344-0. 
• Mallouchou-Tufano, Fani (1998). Η Αναστήλωση των αρχαίων μνημείων στη νεώτερη Ελλάδα (1834–1939) [The Restoration of Ancient Monuments in Modern Greece (1834–1939)] (на језику: грчки). Athens: Archaeological Society of Athens. ISBN 978-960-7036-78-0. 
• Mallouchou-Tufano, Fani (2007). „The Vicissitudes of the Athenian Acropolis in the Nineteenth Century: From Castle to Monument”. Ур.: Valavanis, Panos. Great Moments in Greek Archaeology. Athens: Kapon Press. стр. 36—57. ISBN 978-0-89236-910-2. 
• Maniatea, Tonia (19. 11. 2022). Ειδικο Θεμα: Κυριακός Πιττάκης, ο πρώτος αυτοδίδακτος Έλληνας αρχαιολόγος [Special Topic: Kyriakos Pittakis, the First Self-Taught Greek Archaeologist] (на језику: грчки). Athens-Macedonian News Agency. Архивирано из оригинала 1. 2. 2023. г. Приступљено 24. 4. 2023. 
• Matthiou, Angelos; Pallis, Georgios, ур. (2021). Επί πέτρας λευκής. Πρακτικά Συμποσίου εις μνήμην Κυριακού Σ. Πιττάκη [Upon a White Stone: Proceedings of a Symposium in Memory of Kyriakos S. Pittakis] (на језику: грчки). Athens: Greek Epigraphical Society. ISBN 978-618-5459-04-8. 
• Merry, Bruce (2004). „Chronicle of Anthimos”. Encyclopedia of Modern Greek Literature. Westport, Connecticut: Greenwood Press. стр. 74. ISBN 978-0-313-30813-0. 
• Mishkova, Diana (2015). „The Afterlife of a Commonwealth: Narratives of Byzantium in the National Historiographies of Greece, Bulgaria, Serbia and Romania”. Ур.: Daskalov, Roumen; Vezenkov, Alexander. Entangled Histories of the Balkans: Volume 3: Shared Pasts, Disputed Legacies. Leiden and Boston: Brill. стр. 118—273. ISBN 978-90-04-29036-5. 
• Moore, Dudley; Rowlands, Edward; Karadimas, Nektarios (2014). In Search of Agamemnon: Early Travellers to Mycenae. Newcastle-upon-Tyne: Cambridge Scholars Press. ISBN 978-1-4438-5776-5. 
• Neville, Leonora (2018). Guide to Byzantine Historical Writing. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-62688-0. doi:10.1017/9781139626880. 
• Ousterhout, Robert (2005). „'Bestride the Very Peak of Heaven': The Parthenon After Antiquity”. Ур.: Neils, Jennifer. The Parthenon: From Antiquity to the Present. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 293—329. ISBN 978-0-521-82093-6. 
• Pantos, Petros (2008). Αρχείο Ελλήνων Λογοτεχνών: Φίλιππος Ιωάννου [Archive of Greek Writers: Philippos Ioannou] (на језику: грчки). Архивирано из оригинала 19. 3. 2023. г. Приступљено 23. 4. 2023. 
• Papadopoulos, Georgios (2021). „Οι έρευνες του Κ. Σ. Πιττάκη στην Σαλαμίνα”. Ур.: Matthiou, Angelos; Pallis, Georgios. Επί πέτρας λευκής. Πρακτικά Συμποσίου εις μνήμην Κυριακού Σ. Πιττάκη [Light upon the Stones: Proceedings of a Conference in Memory of Kyriakos S. Pittakis] (на језику: грчки). Athens: Greek Epigraphical Society. стр. 115—132. ISBN 978-618-5459-04-8. 
• Papazarkadas, Nikolaos (2014). „Epigraphy in Early Modern Greece”. Journal of the History of Collections. 26 (3): 399—412. ISSN 1477-8564. doi:10.1093/jhc/fhu018. 
• Petrakos, Vasileios (1982). Δοκίµιο για την αρχαιολογική νοµοθεσία [Essay on Archaeological Legislation] (на језику: грчки). Athens: Archaeological Resources and Expropriations Fund (Ταμείο Αρχαιολογικών Πόρων και Απαλλοτριώσεων). OL OL47773078M. 
• Petrakos, Vasileios (1987). Η Εν Αθήναις Αρχαιολογική Εταιρεία: η ιστορία των 150 χρόνων της [The Archaeological Society of Athens: The History of its 150 Years] (на језику: грчки). Athens: Archaeological Society of Athens. OL OL47767071M. 
• Petrakos, Vasileios (1989). Παρωχημένη ἐπικαιρότης (Ὁ Κυριακὸς Σ. Πιττάκης καὶ τὰ ἀρχαῖα τῆς ᾿Ελλάδος) [Out of Date (Kyriakos S. Pittakis and the Antiquities of Greece] (PDF). Mentor (на језику: грчки). 6: 22—26. ISSN 1105-1205. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 1. 2022. г. Приступљено 22. 4. 2023. 
• Petrakos, Vasileios (1993). Βιβλιογραφία περί του Κ.Σ. Πιττάκη [Bibliography on K.S. Pittakis] (PDF). Mentor (на језику: грчки). 27: 126—127. ISSN 1105-7181. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 9. 2022. г. Приступљено 24. 4. 2023. 
• Petrakos, Vasileios (2004). Η απαρχή της ελληνικής αρχαιολογίας και η ίδρυση της Αρχαιολογικής Εταιρείας [The Beginning of Greek Archaeology and the Foundation of the Archaeological Society] (PDF). Mentor (на језику: грчки). 73: 111—220. ISSN 1105-1205. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 9. 2022. г. Приступљено 20. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Petrakos, Vasileios (2007). „The Stages of Greek Archaeology”. Ур.: Valavanis, Panos. Great Moments in Greek Archaeology. Athens: Kapon Press. стр. 16—35. ISBN 978-0-89236-910-2. 
• Petrakos, Vasileios (2011). Η εν Αθήναις Αρχαιολογική Εταιρεία. Οι Αρχαιολόγοι και οι Ανασκαφές 1837–2011 (Κατάλογος Εκθέσεως) [The Archaeological Society of Athens. The Archaeologists and the Excavations 1837–2011 (Exhibition Catalogue)] (на језику: грчки). Athens: Archaeological Society of Athens. ISBN 978-960-8145-86-3. 
• Petrakos, Vasileios (2013). Πρόχειρον αρχαιολογικόν 1828–2012: Μέρος Ι: Χρονογραφικό [Archaeological Handbook 1828–2012: Part 1: Chronological] (PDF) (на језику: грчки). Athens: Archaeological Society of Athens. ISBN 978-618-5047-00-9. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 10. 2022. г. Приступљено 21. 5. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Pittakis, Kyriakos (1835). L'ancienne Athènes ou la description des antiquités d'Athènes [Ancient Athens, or the Description of the Antiquities of Athens] (на језику: француски). Athens: M.E. Antoniades. OCLC 10216999. 
• Pittakis, Kyriakos, ур. (1852). „Archaeological Journal” (PDF). Archaeological Journal (на језику: грчки). 31. ISSN 2241-5041. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 9. 2022. г. Приступљено 24. 4. 2023. 
• Pittakis, Kyriakos (1858). Περὶ Θεάτρου Ἠρώδου τοῦ Ἀττικοῦ [On the Theatre of Herodes Atticus] (PDF). Αρχαιολογική Εφημερίς (на језику: грчки): 1707—1714. ISSN 2241-5041. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 1. 2022. г. Приступљено 23. 12. 2022. 
• Pizanias, Petros T. (2020). The Making of the Modern Greeks: 1400–1820. Newcastle-upon-Tyne: Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-5275-6248-6. 
• Plantzos, Dimitris (2008). „Time and the Antique: Linear Causality and the Greek Art Narrative”. Ур.: Damaskos, Dimitris; Plantzos, Dimitris Plantzos. A Singular Antiquity: Archaeology and Hellenic Identity in Twentieth-Century Greece. Athens: Benaki Museum. стр. 253—272. ISBN 978-960-8347-96-0. 
• Plantzos, Dimitris (2014). „Dead Archaeologists, Buried Gods: Archaeology as an Agent of Modernity in Greece”. Ур.: Tziovas, Dimitris. Re-imagining the Past: Antiquity and Modern Greek Culture. Oxford: Oxford University Press. стр. 147—164. ISBN 978-0-19-967275-2. 
• Schmalz, Geoffrey (2006). „The Athenian Prytaneion Discovered?”. Hesperia: The Journal of the American School of Classical Studies at Athens. 75 (1): 33—81. ISSN 1553-5622. JSTOR 25067975. S2CID 162289053. doi:10.2972/hesp.75.1.33. 
• Shepard, Jonathan (2010). „General Introduction”. Ур.: Shepard, Jonathan. The Cambridge History of the Byzantine Empire c.500–1492. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 1—96. ISBN 978-1-139-05599-4. doi:10.1017/CHOL9780521832311. 
• Smith, Lindsay (2020). „Fugitive Stones: The Temple of Athena Nike, Athens in Nineteenth-Century Photographs” (PDF). Nineteenth-Century Contexts. 42 (2): 137—158. ISSN 1477-2663. S2CID 214102663. doi:10.1080/08905495.2020.1733317. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 6. 2022. г. Приступљено 22. 12. 2022. 
• Sotiropoulos, Michalis (2022). Liberalism after the Revolution: The Intellectual Foundations of the Greek State, c.1830–1880. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-009-25465-6. 
• St. Clair, William (1998). Lord Elgin and the Marbles: The Controversial History of the Parthenon Sculptures. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-288053-6. 
• St. Clair, William (2022). Who Saved the Parthenon? A New History of the Acropolis Before, During and After the Greek Revolution (PDF). Cambridge: Open Book Publishers. ISBN 978-1-78374-461-9. S2CID 248842303. doi:10.11647/OBP.0136 . Архивирано из оригинала (PDF) 27. 5. 2022. г. Приступљено 7. 1. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Tomlinson, Richard Allan (2021). „Archaeology”. Ур.: Speake, Graham. Encyclopedia of Greece and the Hellenic Tradition. London: Routledge. стр. 119—122. ISBN 978-1-135-94206-9. 
• Stefanidis, Ioannis D. (2021). „Diplomats and Diplomacy”. Ур.: Kitromilides, Paschalis M.; Tsoukalas, Constantinos. The Greek Revolution: A Critical Dictionary. Cambridge, MA: Harvard University Press. стр. 364—384. ISBN 978-0-674-25932-4. 
• Tomlinson, Richard Allan (1991). The Athens of Alma Tadema. Stroud: Alan Sutton Publishing. ISBN 978-0-86299-876-9. 
• Tsiovas, Dimitris (2014). „Introduction: Decolonising Antiquity, Heritage Politics and Performing the Past”. Ур.: Tziovas, Dimitris. Re-imagining the Past: Antiquity and Modern Greek Culture. Oxford: Oxford University Press. стр. 1—26. ISBN 978-0-19-967275-2. 
• Tsouli, Chrysanthi (2020). „Kyriakos Pittakis: Sincere Patriot, Unwearied Guard and Vigilant Εphor of Αntiquities”. Ур.: Lagogianni-Georgakarakos, Maria; Koutsogiannis, Thodoris. These Are What We Fought For: Antiquities and the Greek War of Independence. Athens: Archaeological Resources Fund. стр. 266—275. ISBN 978-960-386-441-7. 
• Tsouli, Chrysanthi (2021). „Panorama of Personalities”. National Archaeological Museum of Athens. Архивирано из оригинала 21. 12. 2022. г. Приступљено 21. 12. 2022. 
• Tucker, Spencer C. (2009). A Global Chronology of Conflict. Santa Barbara: ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-672-5. 
• Van Rookhuijzen, Janric (2021). „The Turkish Harem in the Karyatid Temple and Antagonistic Narratives on the Athenian Acropolis” (PDF). Opuscula: Annual of the Swedish Institutes at Athens and Rome. 14: 341—362. ISSN 2000-0898. S2CID 239846299. doi:10.30549/opathrom-14-16. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 8. 2022. г. Приступљено 21. 12. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Veloudis, Georgios (1970). „Jakob Philipp Fallmerayer und die Entstehung des neugriechischen Historismus” [Jakob Philipp Fallmerayer and the Emergence of Modern Greek Historicism]. Südost-Forschungen (на језику: немачки). 29: 43—90. ISSN 2364-9321. Архивирано из оригинала 23. 4. 2023. г. Приступљено 23. 4. 2023. 
• Voutsaki, Sofia (2003). „Archaeology and the Construction of the Past in Nineteenth-Century Greece”. Ур.: Hokwerda, Hero. Constructions of the Greek Past: Identity and Historical Consciousness from Antiquity to the Present. Groningen: Egbert Forsten. стр. 231—255. ISBN 978-90-04-49546-3.