Комисија Уједињених нација о статусу жена

С Википедије, слободне енциклопедије
Комисија Уједињених нација о статусу жена
United Nations Commission on the Status of Women
Амблем УН
СкраћеницаCSW или UNCSW
Датум оснивања21. јуна 1946.
Типмеђународна организација,
регулаторно и саветодавно тело
СедиштеЊујорк,
 САД
Чланови45
ПредседникMher Margaryan[1]
 Јерменија
Матична организацијаЕкономски и социјални савет Уједињених нација
Веб-сајтCSW at unwomen.org

Комисија о статусу жена (енгл. United Nations Commission on the Status of Women, CSW, UNCSW) је функционална комисија Економског и социјалног савета Уједињених нација (ECOSOC), једног од главних органа УН у оквиру Уједињених нација. CSW је описана као орган УН који промовише родну равноправност и оснаживање жена. [2] Сваке године, представници држава чланица окупљају се у седишту Уједињених нација у Њујорку како би проценили напредак родне равноправности, идентификовали изазове, поставили глобалне стандарде и формулисали конкретне политике за промовисање родне равноправности и права жена широм света. У априлу 2017. ECOSOC је изабрао 13 нових чланова у CSW за четворогодишњи мандат 2018–2022. [3] Једна од нових чланица је Саудијска Арабија, која је критикована због третмана жена.

Агенције УН активно прате своје органе који доводе жене у развојне приступе и програме и конференције. Жене учествују у припремним комисијама, осмишљавају стратегију, одржавају састанке посланичких група, повезују се у различитим тачкама дневног реда о којима се преговара у разним комитетима и раде као информисани лобисти на самим конференцијама. CSW је једна од комисија УН која не ограничава учешће само на државе. На пример, невладиним организацијама је такође дозвољено да учествују на седницама CSW, присуствују скуповима и панелима и организују сопствене паралелне догађаје преко НВО Комитета за статус жена, Њујорк. [4] Ово је посебно важно за спорне територије као што је Тајван, који није члан УН. У последњих неколико година, невладине организације са Тајвана (као што је Национална алијанса тајванских женских удружења) могле су да учествују на сесијама CSW.

CSW се састоји од по једног представника из сваке од 45 држава чланица које је изабрао ECOSOC на основу правичне географске дистрибуције: 13 чланова из Африке; 11 из Азије; 9 из Латинске Америке и Кариба; 8 из западне Европе и других држава и 4 из источне Европе. Чланови се бирају на четворогодишњи мандат. Међу својим активностима, CSW је припремила неколико конвенција и декларација, укључујући Декларацију о елиминацији дискриминације жена из 1967. године и агенције које се баве женама као што су UNIFEM (Развојни фонд Организације уједињених нација за жене) и INSTRAW. Приоритетна тема Комисије на 57. седници била је „елиминација и превенција свих облика насиља над женама и девојчицама”. Пре тога, у Бангкоку, Тајланд, од 17. до 20. септембра 2012. одржан је састанак експертске групе: превенција насиља над женама и девојчицама. [5]

Биро[уреди | уреди извор]

Биро CSW игра важну улогу у припреми и обезбеђивању успешности годишњих заседања CSW. Чланови Бироа служе две године. [7]

Историја[уреди | уреди извор]

CSW је основана 1946. године као механизам за промовисање, извештавање и праћење питања која се односе на политичка, економска, грађанска, социјална и образовна права жена. Била је то јединствена званична структура за скретање пажње на бриге жена и лидерство у УН. CSW се први пут састала у Лејк Суксесу, Њујорк, у фебруару 1947. Свих 15 представника влада биле су жене, што је разликовало CSW од других покрета УН-а, а CSW је наставила да броји већину жена делегата. На првој седници Комисија је као један од својих водећих принципа прогласила:

да подигне статус жена, без обзира на националност, расу, језик или веру, до равноправности са мушкарцима у свим областима људског предузетништва и да елиминише сваку дискриминацију жена у одредбама статутарног права, у правним максимама или правилима, или у тумачењу обичајног права.

Један од првих задатака CSW био је да допринесе изради Универзалне декларације о људским правима. Чланови комисије убацили су родно осетљив језик — аргументујући против позивања на „мушкарце“ као синоним за човечанство и фраза попут „мушкарци су браћа“. Добили су отпор чланова Комисије за људска права, али су успели да уведу нови, инклузивни језик.

Репродуктивна права и Комисија[уреди | уреди извор]

Рани рад и CEDAW[уреди | уреди извор]

Комисија је почела да ради након свог оснивања 1946. године како би директно увела права жена на међународну арену. [8] Ово је постигнуто на различите начине, најчешће покушајима прикупљања података који показују дискриминацију жена. [8] У сарадњи са глобалним женским покретом у настајању, УН и CSW су од 1976. до 1985. године прогласили Декаду жена Уједињених нација. За то време, репродуктивна права су укључена у централну акцију Комисије, Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW), која је ступила на снагу 1981. године. [8] Овом конвенцијом је прописано да у погледу репродуктивних права репродукција „не би требало да буде основ за дискриминацију“. [9] Такође признаје друштвене импликације мајчинства и наводи да су брига о деци и заштита материнства интегрална права и да их треба проширити на све области живота жена. [9] CEDAW је једини међународни споразум о људским правима који се отворено позива на планирање породице. [10] У њему се наводи да је људско право за жене да „слободно и одговорно одлучују о броју и размаку годишта своје деце и да имају приступ информацијама, образовању и средствима која ће им омогућити да остваре ова права“, а свака држава потписница Уговора је обавезна да обезбеди образовање о планирању породице и репродуктивним правима, укључујући различите облике контрацепције. [9] [11] Присилни абортус или стерилизација представљају кршење споразума. [11] Сједињене Државе нису успеле да ратификују CEDAW. [12] Поред CEDAW-а, CSW је предузела неколико других напора да се бави репродуктивним правима. Током овог периода, Комисија је била домаћин четири глобалне конференције о женама како би се позабавила питањима укључујући репродуктивна права. [13] Локације су биле Мексико Сити 1975. године, Копенхаген 1980. и Најроби 1985. [13]

Четврта светска конференција о женама и Пекиншка платформа за акцију[уреди | уреди извор]

Комисија је 1995. године одржала Четврту светску конференцију за акцију, познатију као Пекиншка декларација и платформа за акцију из 1995. године. [14] Ово је уследило након три друге конференције које су се бавиле потребама и правима жена широм света. [15] Пекиншку платформу је Центар за репродуктивна права поздравио као „најсвеобухватнију артикулацију међународних обавеза у вези са женским људским правима“. [16] Посебан акценат ставља на репродуктивна права кроз законодавство у вези са планирањем породице, у којем се наводи да је право свих жена „да буду информисане и да имају приступ сигурним, ефикасним, приступачним и прихватљивим методама планирања породице по свом избору, као што као и друге методе по свом избору за регулисање плодности које нису противзаконите“. [17] Конкретно, Платформа подстиче владе држава да преиспитају казнене мере које се примењују на абортус, обезбеде планирање породице и низ контрацептива као алтернативу абортусу, као и квалитетну негу након абортуса. [17] Платформа такође представља безбедну, здраву трудноћу као људско право које се остварује кроз квалитетне ресурсе и здравствену заштиту на располагању свим женама без обзира на економски статус. [17] Неки научници су тврдили да је Платформа служила за компликовање питања сексуалне неге адолесцената и компликација које су последица Сиде. [15]

Репродуктивна права у двадесет првом веку[уреди | уреди извор]

Од новог миленијума, CSW је такође предузела акцију да интегрише репродуктивна права у међународну арену кроз креирање Миленијумских развојних циљева, посебно циља 5, који је постизање универзалног приступа репродуктивном здрављу. УН су 2005. године додале одредбу 5 која је имала за циљ да се „до 2015. постигне универзални приступ репродуктивном здрављу“, одређен распрострањеношћу контрацептива, стопом наталитета адолесцената, употребом пренаталне неге и немогућношћу приступа методама планирања породице. [18] У споразумима који су објављени са 57. седнице CSW 2013. године помиње се и значај репродуктивних права као људских права и приступа безбедној репродуктивној нези као средства за решавање насиља над женама. Декларација такође схвата ову бригу као средство за превенцију будућег насиља, потврђује систематске факторе и начин на који они утичу на негу и репродуктивна права. [19] У скорије време, CSW је поново потврдила приоритет сексуалног образовања, репродуктивних права и репродуктивне правде за све жене, укључујући коришћење савремених опција за планирање породице (укључујући низ опција за контрацепцију) објављивањем своје Декларације о споразумима из 2014. године. [20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://www.unwomen.org/en/news/stories/2020/7/press-release-commission-on-the-status-of-women-64th-session-concludes retrieved 28 August 2020
  2. ^ Commission on the Status of Women
  3. ^ U.N. Elects Saudi Arabia to Women’s Rights Commission, For 2018–2022 Term, Launching 2017 Coordination Segment, Economic and Social Council Adopts 10 Decisions, Elects Subsidiary Body Members amid Debate on NGO Participation
  4. ^ UN Commission on the Status of Women, Fifty-first session. Accessed on July 16, 2007.
  5. ^ Expert Group Meeting Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2020)EGM: prevention of violence against women and girls announced. Retrieved 28 February 2013.
  6. ^ Council resolution 46/101
  7. ^ In 2002, in order to improve its work and ensure continuity, the Commission held the first meeting of its subsequent session immediately following the closure of the regular session. It was for the sole purpose of electing the new Chairperson and other members of the Bureau.[6]
  8. ^ а б в „Short History of the Commission on the Status of Women” (PDF). United Nations. Приступљено 21. 2. 2017. 
  9. ^ а б в United Nations High Commissioner for Refugees. „Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women”. Refworld (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-23. 
  10. ^ „OHCHR | Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women”. www.ohchr.org. Приступљено 2021-02-16. 
  11. ^ а б Bustelo, Carlota (април 1995). „Reproductive Health and CEDAW”. American University Law Review. 44 (4): 1145—1155. 
  12. ^ „CEDAW Advances Women's Human Rights”. Center for Reproductive Rights (на језику: енглески). 2014-02-20. Приступљено 2017-02-22. 
  13. ^ а б „World Conferences on Women”. UN Women (на језику: енглески). Приступљено 2017-03-01. 
  14. ^ „Fourth World Conference on Women, Beijing 1995”. www.un.org. Приступљено 2017-02-22. 
  15. ^ а б Haslegrave, Marianne; Havard, John (1995). „Women's Right to Health and the Beijing Platform for Action: The Retreat from Cairo?”. Health and Human Rights. 1 (4): 461—471. JSTOR 4065253. doi:10.2307/4065253. 
  16. ^ „BEIJING + 15 No Equality Without Full Enjoyment of Women's Sexual and Reproductive Rights” (PDF). Center for Reproductive Rights. Приступљено 21. 2. 2017. 
  17. ^ а б в „United Nations, Beijing Declaration and Platform of Action, adopted at the Fourth World Conference on Women, 27 October 1995”. refworld.org. Приступљено 15. 2. 2017. 
  18. ^ „Expanding Millennium Development Goal 5: Universal access to reproductive health by 2015” (PDF). UNICEF. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 03. 2009. г. Приступљено 21. 2. 2017. 
  19. ^ „Elimination and prevention of all forms of violence against women and girls 2013 Commission on the Status of Women Agreed Conclusions” (PDF). Commission on the Status of Women. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 03. 2017. г. Приступљено 21. 2. 2017. 
  20. ^ Lederer, Edith M (22. 3. 2014). „UN document promotes equality for women”. AP NEWS. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Alston, Phillip. The United Nations and human rights: a critical appraisal. New York: Oxford University Press, 1992.
  • Riofrio Bueno Martha de los A. Gender Equality special report of discrimination against indigenous women. UN Security Council, 1998
  • CSW March 1, 2010 meeting. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2009)
  • Jain, Devaki. Women, Development, and the UN. Bloomington, IN: Indiana University Press, 2005
  • NGO CSW
  • UN CSW 2010

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комисија_Уједињених_нација_о_статусу_жена&oldid=26902562”