Конзервација коже
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (новембар 2012) |
Конзервација коже једна је од специјализација унутар конзервације рестаурације културне баштине. Посвећена је како превентивној заштити предмета од коже тако и методама интервентне конзервације, односно раду на самом конкретном објекту. Пожељно је да конзерватор рестауратор коже познаје основе технологије обраде, историју, те историју умијетности, односно основе етнологије или археологије. Битно је и познавање конзерваторске етике, те савремених метода конзервације коже. Неизоставно је и знање о методама научно заснованих истраживања предмета.
Историја обраде коже[уреди | уреди извор]
Технике обраде[уреди | уреди извор]
Основне врсте[уреди | уреди извор]
Иако се кожа може делити и по пореклу, те сврси најчешћа је подела по начину штављења. Такође је можемо делити и по начину завршне обраде - нпр лакирана, обојена, необојена, семиш.
- Алаун штављена кожа
- Формалдехид штављена кожа
- Хромом штављена кожа
- Кожа штављена помоћу биљних препарата
- Синтаном штављена кожа
- Димљењем штављена кожа
Узроци пропадања[уреди | уреди извор]
Основни је разлог пропадања исушивање коже, која пак услед тога постаје крта и ломљива. Превелика влага такође кожи изразито штети, а исто важи и за температуру изнад 50 Ц. Влажна је кожа подложна нападу плесни, гљива те микроба.
Код археолошких налаза најнеповољније делују влажна, благо алкална тла. У киселим мочварним, те глиненим тлима се пак кожа може дуго очувати. Повољно на очување утиче и евентуални контакт са бакром или његовим легурама, јер бакар како знамо делује бактерицидно.
Превентивна конзервација[уреди | уреди извор]
Предмете је најбоље чувати при 50-55% релативне влажности ваздуха, те при расвијетли од највише 50 лукса, температура најбоље око 18 Ц. Предмете чувати од загађеног ваздуха, прашине и УВ зрачења. Археолошки предмети захтевају посебну бригу зависно о томе да ли се ради о сувом (до 16 Ц, до 40% РВ, најбоље мање од 20% РВ), мокрим или минерализована налазима. Што чешће контролисати стање предмета!
Интервентна конзервација историјских предмета[уреди | уреди извор]
Документовање затеченог стање[уреди | уреди извор]
Стање предмета пре захвата, те током и након захвата темељни је део документације. Осим тога део документације мора бити и навођење резултата евентуалних научних испитивања спроведених на предмету као и препорука за даље чување предмета.
Доношење одлука о потреби, обиму, те последицама захвата[уреди | уреди извор]
Пожељно је да у доношењу ових одлука учествује што већи број стручњака, као минимум можемо узети повијесничара умијетности, стручњака за пропадање коже, те самог конзерватора рестауратора.
Чишћење[уреди | уреди извор]
- Механичко
- Хемијско
За хемијско чишћење се могу користити следећи раствори:
За чишћење тамнијих врста коже:
1 део говеђе жучи
1 део етанола
2 дела дестиловане воде
За чишћење светлијих врста коже:
15 гр дечјег сапуна
5 гр боракса
80 млл амонијака 10%
6,2 млл етанола
120 млл дестиловане воде
Након ових операција кожу још додатно обрадимо минимално натопљеним тампонима дестиловане воде[1]
Дублирање[уреди | уреди извор]
Раздеротине и рупе дублирамо помоћу неткане тканине на бази полиестера (Ремаи, Холитекс). Као лепак користимо смесу од 1 дела Ласко 360 ХВ и 3 дела Ласко 498 ХВ [2]
Обрада оштећења[уреди | уреди извор]
У принципу исто као код дублирања. Можемо користити и уметке од коже од какове је и сам предмет. У том случају морамо те делове и означити годином постављања.
Надокнада изгубљених делова[уреди | уреди извор]
Изгубљене делове реконструишемо или у изворном или у неком другом лако уклонивом материјалу. Реконструкције од изворног материјала обавезно означимо годином израде.
Интервентна конзервација археолошких предмета[уреди | уреди извор]
Документовање затеченог стање[уреди | уреди извор]
Стање предмета пре захвата, те током и након захвата темељни је део документације. Осим тога део документације мора бити и навођење резултата евентуалних научних испитивања спроведених на предмету као и препорука за даље чување предмета. Код археолошких предмета пожељно је и да део документације буду и напомене о ископавању предмета, те саставу и провлажености тла у којем је предмет нађен (код водених налаза напомене о врсти воде, смеру струја, вентилације, дубини итд).
Доношење одлука о потреби, обиму, те последицама захвата[уреди | уреди извор]
Пожељно је да у доношењу ових одлука учествује што већи број стручњака, као минимум можемо узети археолога, стручњака за пропадање коже, те самог конзерватора рестауратора
Чишћење мокре археолошке коже[уреди | уреди извор]
Код чишћења археолошке коже обавезно користимо и антисептике попут тимола, на пример у мешавини етанола, глицерина, воде и тимола. Мрље од гљивица и плесни уклањамо водоник-пероксидом којем додамо малу количину 2% амонијака. Мрље од кородираног метала уклањамо раствором оксалне киселине, ЕДТА или амонијум цитрата, но у овом случају не заборавимо да ова средства из коже уклањајуи штавила, те масноће [3]
Чишћење суве археолошке коже[уреди | уреди извор]
Примењујемо искључиво крајње пажљиво механичко чишћење.
Стабилизација мокре археолошке коже[уреди | уреди извор]
Мокра археолошка кожа нипошто не сме бити исушена, тако да се одмах по вађењу из земље или воде обавезно мора обезбедити и мокро чување ових налаза. Најједноставнија је мера уматање благо смочених предмета у двоструки слој полиетиленске фолије. Предмете до конзервације чувати у тамном и хладном простору (1-5 Ц). Обавезно контролисати стање предмета, код појаве буђи третирати фунгицидима попут Панацида или Адесола.
- Дехидрација помоћу растварача
- Више се не користи
- Дехидрација замрзавањем
- Данас преферирани поступак, у комбинацији са третманом полиетлен гликолом (ПЕГ 400/15%) или глицерином. Предмете потом смрзавамо на -20 до -30 Ц.
- Третман силиконским уљем
Види конзервација предмета од дрвета
- Третман полиетилен гликол (ПЕГ)
ПЕГ 600 поступак:
На предмет помоћу четкице наносимо 50% водену отопину ПЕГ 600. Можемо додати и до 1% сорбинске киселине (фунгицид). Обрађене предмете чувати у полиетиленским врећицама
ПЕГ 1800 поступак
Исушену кожу уронити у растопљени ПЕГ 1800 при 40°C температуре. Служи за обнову еластичности и пруживости коже, код жељеног стања зауставити поступак, сувишак уклонити ксилена или хексаном. Чувати при РВ мањој од 70%[4]
Стабилизација суве археолошке коже[уреди | уреди извор]
- Поступак са глицерином
59% глицерина/39% воде / 1% формалина или 25% глицерина/75% етанола
Предмете уронити у раствор, до постизања жељене мекоће и пруживости, Поступак траје до неколико недеља. Глицерин је хигроскопан и лако постане пљесњив.
- Средство за негу коже британског музеја
(200 гр безводног ланолина/30 гр пчелињег воска/30 мл цедровог уља/350 млл хексан) - евентуално претходно кожу исушити ацетоном
- Поступак са полиетилен гликолом (ПЕГ)
Сува се кожа може натопити водом или алкохолом те третирати 10% ПЕГ раствором (ПЕГ 1450.600.540,400). Концентрацију постепено повећавати до 30%. ПЕГ поступком третирана кожа може бити хигроскопна, тамна, масна, те ПЕГ може бити излучен из објекта.
- Третман БАВОН-ом
6 делова Бавон АСАК АПБ отопити у 4 дела 1:1:1 триклоретана. Бавон је готов патентирани производ. За врло суву и тврду кожу. Код постизања жељене мекоће и пруживости извадити из раствора.
Консолидација[уреди | уреди извор]
- Паралоид Б-72
- Клуцел Г
- Циклодекан
Обрада оштећења[уреди | уреди извор]
Надокнада изгубљених делова[уреди | уреди извор]
Додатна литература[уреди | уреди извор]
1.Thomson,R.;Kite,M. Conservation of leather and related materials,London 2006.
- Wills,B.(Ed.)Leather Wet and Dry: Current Treatments in the Conservation of Waterlogged and Dessicated Archaeological Leather,London 2001.
- Nikitin,M.K.;Meljnikova,E.P. Himija v restavracii.Lenjingrad 1990.
- Kuehn,H. Erhaltung und Pflege von Kunstwerken und Antiquitaeten,Muenchen 1981.
- Jackman, J., Leather Conservation. London, The Leather Conservation Centre, 1982.
- Lehmann, D., 'Hinweise zur Leder-konservierung', članak u: Maltechnik, 89 (1983), 3, pp. 204–207.
- McCrady, E., 'Research on the Dressing and Preservation of Leather', članak u: Abbey Newsletter, 5 (1981), 2, pp. 23–25.
- McCrady, E., 'How Leather Dressing may have Originated', članak u: Abbey Newsletter, 14 (1990), 1, pp. 19–20.
- Noehles, M., Lederpflege, Lederkonservierung. Frankfurt, Freies Deutsches Hoch-stift - Frankfurter Goethe Museum, 1986.
- Procter,H.R. The principles of leather manufacture(1903)[1]
- Recy,G.N.M. The decoration of leather(1905)[2]
- Leather in the decorative arts,Exhibition catalogue(1950)[http://www.archive.org/details/leatherindecorat00coop
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Guidelines for the conservation of leather and parchment bookbindings
- Leather Conservation
- The Leather Conservation Centre
- White,L.G.PASSIVATION POLYMER BULKING VERSUS SUCROSE IMPREGNATION:A CROSS-METHODOLOGICAL APPROACH TO THE CONSERVATION OF LEATHER
- Museum of leathercraft
- Gilt leather conservation
- The conservation of gilt leather, 25-27 March 1998, KIK/IRPA, Brussels, ICOM-CC Working Group Leather and Related Objects Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- РЕСТАВРАЦИЯ И КОНСЕРВАЦИЯ ИЗДЕЛИЙ ИЗ КОЖИ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2011)
- Некоторые проблемы реставрации археологической кожи Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2012)
- BEVA 371 AND ITS USE AS AN ADHESIVE FOR SKIN AND LEATHER REPAIRS: BACKGROUND AND A REVIEW OF TREATMENTS
- CONSERVATION OF LEATHER AND TEXTILES FROM THE DEFENCE
- CONSERVATION OF LEATHER WALL HANGINGS IN THE JAMES J. HILL MANSION
- Care of Alum, Vegetable, and Mineral Tanned Leather Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2012)
- Care of Rawhide and Semi-Tanned Leather Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2013)
- Removing Mould from Leather Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2013)