Конзервација коже

С Википедије, слободне енциклопедије
Египат 3500. п. н. е., обрада коже

Конзервација коже једна је од специјализација унутар конзервације рестаурације културне баштине. Посвећена је како превентивној заштити предмета од коже тако и методама интервентне конзервације, односно раду на самом конкретном објекту. Пожељно је да конзерватор рестауратор коже познаје основе технологије обраде, историју, те историју умијетности, односно основе етнологије или археологије. Битно је и познавање конзерваторске етике, те савремених метода конзервације коже. Неизоставно је и знање о методама научно заснованих истраживања предмета.

Историја обраде коже[уреди | уреди извор]

Технике обраде[уреди | уреди извор]

Основне врсте[уреди | уреди извор]

Иако се кожа може делити и по пореклу, те сврси најчешћа је подела по начину штављења. Такође је можемо делити и по начину завршне обраде - нпр лакирана, обојена, необојена, семиш.

  • Алаун штављена кожа
  • Формалдехид штављена кожа
  • Хромом штављена кожа
  • Кожа штављена помоћу биљних препарата
  • Синтаном штављена кожа
  • Димљењем штављена кожа

Узроци пропадања[уреди | уреди извор]

Основни је разлог пропадања исушивање коже, која пак услед тога постаје крта и ломљива. Превелика влага такође кожи изразито штети, а исто важи и за температуру изнад 50 Ц. Влажна је кожа подложна нападу плесни, гљива те микроба.

Код археолошких налаза најнеповољније делују влажна, благо алкална тла. У киселим мочварним, те глиненим тлима се пак кожа може дуго очувати. Повољно на очување утиче и евентуални контакт са бакром или његовим легурама, јер бакар како знамо делује бактерицидно.

Превентивна конзервација[уреди | уреди извор]

Предмете је најбоље чувати при 50-55% релативне влажности ваздуха, те при расвијетли од највише 50 лукса, температура најбоље око 18 Ц. Предмете чувати од загађеног ваздуха, прашине и УВ зрачења. Археолошки предмети захтевају посебну бригу зависно о томе да ли се ради о сувом (до 16 Ц, до 40% РВ, најбоље мање од 20% РВ), мокрим или минерализована налазима. Што чешће контролисати стање предмета!

Интервентна конзервација историјских предмета[уреди | уреди извор]

Документовање затеченог стање[уреди | уреди извор]

Стање предмета пре захвата, те током и након захвата темељни је део документације. Осим тога део документације мора бити и навођење резултата евентуалних научних испитивања спроведених на предмету као и препорука за даље чување предмета.

Доношење одлука о потреби, обиму, те последицама захвата[уреди | уреди извор]

Пожељно је да у доношењу ових одлука учествује што већи број стручњака, као минимум можемо узети повијесничара умијетности, стручњака за пропадање коже, те самог конзерватора рестауратора.

Чишћење[уреди | уреди извор]

  • Механичко
  • Хемијско

За хемијско чишћење се могу користити следећи раствори:

За чишћење тамнијих врста коже:

1 део говеђе жучи

1 део етанола

2 дела дестиловане воде

За чишћење светлијих врста коже:

15 гр дечјег сапуна

5 гр боракса

80 млл амонијака 10%

6,2 млл етанола

120 млл дестиловане воде

Након ових операција кожу још додатно обрадимо минимално натопљеним тампонима дестиловане воде[1]

Дублирање[уреди | уреди извор]

Раздеротине и рупе дублирамо помоћу неткане тканине на бази полиестера (Ремаи, Холитекс). Као лепак користимо смесу од 1 дела Ласко 360 ХВ и 3 дела Ласко 498 ХВ [2]

Обрада оштећења[уреди | уреди извор]

У принципу исто као код дублирања. Можемо користити и уметке од коже од какове је и сам предмет. У том случају морамо те делове и означити годином постављања.

Надокнада изгубљених делова[уреди | уреди извор]

Изгубљене делове реконструишемо или у изворном или у неком другом лако уклонивом материјалу. Реконструкције од изворног материјала обавезно означимо годином израде.

Интервентна конзервација археолошких предмета[уреди | уреди извор]

Документовање затеченог стање[уреди | уреди извор]

Стање предмета пре захвата, те током и након захвата темељни је део документације. Осим тога део документације мора бити и навођење резултата евентуалних научних испитивања спроведених на предмету као и препорука за даље чување предмета. Код археолошких предмета пожељно је и да део документације буду и напомене о ископавању предмета, те саставу и провлажености тла у којем је предмет нађен (код водених налаза напомене о врсти воде, смеру струја, вентилације, дубини итд).

Доношење одлука о потреби, обиму, те последицама захвата[уреди | уреди извор]

Пожељно је да у доношењу ових одлука учествује што већи број стручњака, као минимум можемо узети археолога, стручњака за пропадање коже, те самог конзерватора рестауратора

Чишћење мокре археолошке коже[уреди | уреди извор]

Код чишћења археолошке коже обавезно користимо и антисептике попут тимола, на пример у мешавини етанола, глицерина, воде и тимола. Мрље од гљивица и плесни уклањамо водоник-пероксидом којем додамо малу количину 2% амонијака. Мрље од кородираног метала уклањамо раствором оксалне киселине, ЕДТА или амонијум цитрата, но у овом случају не заборавимо да ова средства из коже уклањајуи штавила, те масноће [3]

Чишћење суве археолошке коже[уреди | уреди извор]

Примењујемо искључиво крајње пажљиво механичко чишћење.

Стабилизација мокре археолошке коже[уреди | уреди извор]

Мокра археолошка кожа нипошто не сме бити исушена, тако да се одмах по вађењу из земље или воде обавезно мора обезбедити и мокро чување ових налаза. Најједноставнија је мера уматање благо смочених предмета у двоструки слој полиетиленске фолије. Предмете до конзервације чувати у тамном и хладном простору (1-5 Ц). Обавезно контролисати стање предмета, код појаве буђи третирати фунгицидима попут Панацида или Адесола.

  • Дехидрација помоћу растварача
  • Више се не користи
  • Дехидрација замрзавањем
  • Данас преферирани поступак, у комбинацији са третманом полиетлен гликолом (ПЕГ 400/15%) или глицерином. Предмете потом смрзавамо на -20 до -30 Ц.
  • Третман силиконским уљем

Види конзервација предмета од дрвета

  • Третман полиетилен гликол (ПЕГ)

ПЕГ 600 поступак:

На предмет помоћу четкице наносимо 50% водену отопину ПЕГ 600. Можемо додати и до 1% сорбинске киселине (фунгицид). Обрађене предмете чувати у полиетиленским врећицама

ПЕГ 1800 поступак

Исушену кожу уронити у растопљени ПЕГ 1800 при 40°C температуре. Служи за обнову еластичности и пруживости коже, код жељеног стања зауставити поступак, сувишак уклонити ксилена или хексаном. Чувати при РВ мањој од 70%[4]

Стабилизација суве археолошке коже[уреди | уреди извор]

  • Поступак са глицерином

59% глицерина/39% воде / 1% формалина или 25% глицерина/75% етанола

Предмете уронити у раствор, до постизања жељене мекоће и пруживости, Поступак траје до неколико недеља. Глицерин је хигроскопан и лако постане пљесњив.

  • Средство за негу коже британског музеја

(200 гр безводног ланолина/30 гр пчелињег воска/30 мл цедровог уља/350 млл хексан) - евентуално претходно кожу исушити ацетоном

  • Поступак са полиетилен гликолом (ПЕГ)

Сува се кожа може натопити водом или алкохолом те третирати 10% ПЕГ раствором (ПЕГ 1450.600.540,400). Концентрацију постепено повећавати до 30%. ПЕГ поступком третирана кожа може бити хигроскопна, тамна, масна, те ПЕГ може бити излучен из објекта.

  • Третман БАВОН-ом

6 делова Бавон АСАК АПБ отопити у 4 дела 1:1:1 триклоретана. Бавон је готов патентирани производ. За врло суву и тврду кожу. Код постизања жељене мекоће и пруживости извадити из раствора.

Консолидација[уреди | уреди извор]

  • Паралоид Б-72
  • Клуцел Г
  • Циклодекан

Обрада оштећења[уреди | уреди извор]

Надокнада изгубљених делова[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

1.Thomson,R.;Kite,M. Conservation of leather and related materials,London 2006.

  1. Wills,B.(Ed.)Leather Wet and Dry: Current Treatments in the Conservation of Waterlogged and Dessicated Archaeological Leather,London 2001.
  2. Nikitin,M.K.;Meljnikova,E.P. Himija v restavracii.Lenjingrad 1990.
  3. Kuehn,H. Erhaltung und Pflege von Kunstwerken und Antiquitaeten,Muenchen 1981.
  4. Jackman, J., Leather Conservation. London, The Leather Conservation Centre, 1982.
  5. Lehmann, D., 'Hinweise zur Leder-konservierung', članak u: Maltechnik, 89 (1983), 3, pp. 204–207.
  6. McCrady, E., 'Research on the Dressing and Preservation of Leather', članak u: Abbey Newsletter, 5 (1981), 2, pp. 23–25.
  7. McCrady, E., 'How Leather Dressing may have Originated', članak u: Abbey Newsletter, 14 (1990), 1, pp. 19–20.
  8. Noehles, M., Lederpflege, Lederkonservierung. Frankfurt, Freies Deutsches Hoch-stift - Frankfurter Goethe Museum, 1986.
  9. Procter,H.R. The principles of leather manufacture(1903)[1]
  10. Recy,G.N.M. The decoration of leather(1905)[2]
  11. Leather in the decorative arts,Exhibition catalogue(1950)[http://www.archive.org/details/leatherindecorat00coop

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nikitin,M.K.;Meljnikova,E.P. Himija v restavracii,Lenjingrad 1990.,pp. 261
  2. ^ Conservation of leather and related materials,London 2007./pp. 268
  3. ^ Nikitin,M.K.;Meljnikova,E.P. Himija v restavracii,Lenjingrad 1990./pp. 261
  4. ^ Hucke,J.;Bleck,R.D. Chemikalien und Rezepte,Weimar 1990.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]