Корелациони дијаграм

С Википедије, слободне енциклопедије

Корелациони дијаграм је график који приказује квалитативно понашање енергијских нивоа у молекулу у зависности од растојања између два атома. На њему је приказана повезаност између два гранична случаја за два атома, када су потпуно раздвојени (R → ∞) и када се налазе уједињени један до другог (R=0). Корелационим дијаграмом двоатомског молекула је заправо приказан ефективни потенцијал без одбојног члана међу језгрима (који је обрнуто пропорционалан са растојањем).

Корелациони дијаграм није квантитативни и не приказује праве вредности енергије, већ релативне, а и редослед енергетских нивоа може да варира од молекула до молекула. Веће енергије пертурбују редослед нивоа. Такође, мења се положај R на којем долази до пресецања енергетских нивоа.

Правила[уреди | уреди извор]

При формирању корелационог дијаграма симетрија молекула важе следећа правила[1]:

  • очувава се квантни број λ, односно m, тј. могу бити повезане оне орбитале са леве и десне стране дијаграма код којих је m једнако
  • код хомонуклеарних молекула очувава се симетрија МО у односу на рефлексију, тј. парност и непарност орбитала у односу на рефлексиону раван
  • када су задовољена друга правила, попуњавају се најпре нивои са нижим квантним бројевима код орбитала истог типа, с тим да је код симетричних орбитала у односу на рефлексију (везујућих) главни квантни број n очуван при повезивању (осим у неколико изузетака), док је код антисиметричних орбитала главни квантни број раздвојених орбитала већи као n код уједињених атома

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Белић 2000, стр. 105–106

Литература[уреди | уреди извор]

Белић, Драгољуб (2000). Физика молекула. Београд.