Корисник:Sofijsis722/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Ренцо Росо
Датум рођења(1955-09-15)15. септембар 1955. (68 год.)
Место рођењаБруђине, Италија
ЗанимањеПредседник ОТБ групе

Ренцо Росо (рођен 1955.) је италијански предузетник и бизнисмен. Он је оснивач бренда Дизел и председник ОТБ Групе, матичне кпаније Мејзон Маргијела, Марни, Виктор & Ролф, као и Џил Сандер-а. У 2022. години, Форбс је проценио његову нето вредност на 3,6 билиона долара[1].

Бизнис каријера[уреди | уреди извор]

Дизел[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Дизел (бренд)

Лого бренда Дизел

Росо је напустио Универзитет у Венецији 1975. године и прешао у Молтекс, где је почео да ради као менаџер производње. Молтекс је био локални произвођач одеће, специјализован за панталоне за различите италијанске модне марке. Вођа Молтексове матичне компаније, Генијална Група, био је Адриано Голдшмид, који је касније постао Росов ментор и пословни партнер. Када је 1977. године Молтекс почео да повећава производњу, Росо је разматрао могућност напуштања и оснивања свог бизниса. Међутим, Голдшмид је успео да га убеди да остане тако што му је понудио 40% удела у Молтексу и предложио му да заједно формирају нову компанију. Тако је настао бренд Дизел[2][потребан поузданији извор].Овим новим партнерством, Росо је постао и акционар у Генијалној Групи, која је обухватала познате брендове као што су Риплеј, Кинг Јеанс, Виаваи и Голди[3].

Назив бренда Дизел изабран је због перцепције да је „дизел” представљао „алтернативно гориво" током нафтне кризе. Росу и Голдшмиду се свидела идеја да њихов бренд буде посматран као алтернатива у свету фармерки, за разлику од преовлађујућих брендова лежерне одеће. Такође, им је била занимљива чињеница да је реч „дизел” интернационални израз који се користи широм света, што је ускладу са Росовом визијом да глобално модно тржиште не би требало да буде подељено на националне границе, већ на начине живота људи[3]. CNN је 2004. године описао Дизел као „први бренд који је заиста веровао у глобално село и који га је пригрлио раширених руку”[4]. Од 1978. године, Дизел је успео да продa више од 100,000,000 пара фармерки, како је извештавано у чланку The New York Times-a у августу 2013.[5]

Године 1985., Росо је стекао потпуну контролу над компанијом. Продајом својих акција у Генијалној групи за преостале у Дизелу које су биле у власништву Голдшмида, постао је главни власник компаније[6]. Продаја одеће са брендом Дизел је тада достигла око 5 милиона долара годишње[3], након успешног лансирања Diesel Kid-a годину дана раније, тада познатог као Dieselito[7]. Са жељом да се фокусира на тексас, Росо је почео да експериментише са различитим начинима третирања тканине камењем и прањем. Након избора тима дизајнера касних 1980-их, компанија је почела да бележи период значајног раста и ширења.[6]

Дизел је отворио велике продавнице у Њујорку, Сан Франциску, Риму и Лондону, као и друге моно-бренд продавнице за Диесел и покренуо је своју веб страницу.

ОТБ[уреди | уреди извор]

Главни чланак: ОТБ Групе

Почетком 2000-их, Росо је постао значајан играч у свету моде када је почео да улаже у друге модне дизајнере и компаније[8]. Године 2000. Росо је направио своју прву аквизицију када је купио Staff International. Раст ОТБ-а је довео до тога да су медији често упоређивали Ренца Роса са француским бизнисменима Бернаром Арноом и Франсоа Пиноом, председницима LMVH и Керинг, респективно, који поседују неколико водећих светских луксузних брендова.[потребан цитат] У интервјуу за италијанскe дневне новине Corriere della Sera у априлу 2011, Росо је рекао да није намеравао да иде њиховим путем, већ је желео да створи „демократску” и алтернативну корпоративну групу. „Изузетно поштујем луксуз, сектор који ради веома добро, али је превише конзервативан. Мој сан је, међутим, да будем место сусрета брендова нових генерација, који ће бити будући лидери.[9][потребан поузданији извор]

Ролф Сноерен из Виктор & Ролф је рекао: „Росо је јединствен, бизнисмен који је такође креативан и не би ометао нашу естетику и контролу квалитета. Он се савршено уклапа”.[10]

Тренутно, група контролише акције брендова Дизел, Мејзон Маргијела, Марни, Виктор & Ролф, Џил Сандер, Амири, као и компаније Staff International и Brave Kid, које су произвођачи и дистрибутери неколико лиценцираних модних марки.

Staff International[уреди | уреди извор]

Staff International је купио Ренцо Росо у октобру 2000.

Staff International је стекао репутацију у Ready-to-wear (RTW) арени, што му је омогућило да ради за дизајнере и брендове као што су Карл Лагерфелд, Емануел Унгаро, Валентино, Costume National, Clements Ribeiro и Мисони, између осталих. Када је Ренцо Росо купио Staff International, компанија је већ била у партнерству са Мартином Маргиелом на производњи својих колекција.[11]

Данас, компанија дистрибуира лиценциране брендове као што су Мејзон Маргијела, Марни, Dsquared², Роберто Кавали и Koché.[12]

Мејзон Маргијела[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Мејзон Маргијела

Године 2002. Россо је купио већину модне куће Мејзон Маргијела.[13]

У интервјуу за Women's Wear Daily 2004. године, Росо је објаснио своје дивљење Мејзон Маргијели: „Ради се о томе да будете јединствени, и то привлачи људе са јаким личностима који не желе да прате гомилу.“[14] Након фазе улагања од стране Роса ради побољшања производње и општег управљања, до 2005. године Мејзон Маргијела је повећао продају на 30 милиона евра, у поређењу са 15 милиона евра у 2002. години.[15] У 2008. години компанија је показала профитабилност по први пут од аквизиције, достигавши продају изнад 60 милиона евра.[16]

Виктор & Ролф[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Виктор & Ролф

У јулу 2008. године, Росо је стекао већински део акција у Виктор & Ролф. Након закључења договора, Ролф Сноерен је за The New York Times изјавио: „Имамо велике амбиције. Преговарали смо две године јер је ово био кључни чек. Желели смо да будемо сигурни да ћемо се удружити са правим партнером. Ренцо разуме креативност и има визију и снагу да постигне успех.”[17]

Brave Kid[уреди | уреди извор]

Године 1984., Ренцо Росо је започео Dieselito, линију дечије одеће. 1999. године, она је еволуирала у Diesel Kid, а неколико година касније постала је самостална компанија.[18] Аналогно томе, постао је и Brave Kid 2012.

Остале инвестиције и подухвати[уреди | уреди извор]

ФК Виченца[уреди | уреди извор]

Главни чланак: ФК Виченца

Росо је 1996. године постао власник Басано Виртус 55 Сокер Тима, главног фудбалског клуба у граду Басано дел Грапа у којем живи. Водио је клуб до јуна 2018. године, доводећи га до најважнијих резултата у својој историји, освајања шампионата Серије Д 2005. године, промоције у Серију Ц, Купа Италије у Серији Ц у сезони 2008/2009 и Lega Pro Seconda Divisione championship Lega Pro Seconda Divisione са Supercoppa di Lega di Seconda Divisione сезоне 2013/2014. Тим је неколико пута био близу промоције у Серију Б, такође је стигао до финала плеј-офа у сезони 2014/2015.

Након банкрота историјски познатог фудбалског тима Виценза Цалцио, Ренцо Росо је преузео пословну јединицу путем ликвидационе аукције и формализовао њену куповину 18. јуна 2018.

Црвени круг и инвестиције Црвеног круга[уреди | уреди извор]

Крајем 1992. Росо је купио фарму близу седишта Дизел-а у Молвени, у италијанској регији Венето, где је почео да производи вино и маслиново уље под именом Дизел Фарма. У почетку је куповина била замишљена као гест његовом оцу. У време куповине, фарма и њено земљиште били су у опасности да буду подељени на засебне парцеле за више купаца, али је Росо успео да спречи ово тако што је преузео контролу над целим имањем. Данас се земљиште и његове старе господарске зграде сматрају природним резерватом. Године 2001. Россо је почео да производи и продаје вино и маслиново уље. Године 2015. Дизел Фарма је започела процес да постане потпуно органска.[потребан цитат]

Године 1994. Росо је поново отворио хотел Пеликан на улици Саут Бич у Мајамију. Хотел, који је био историјска зграда у стилу Ар Деко изграђена 1939. године, реконструисан је под управом његовог Креативног тима након што се Росо заљубио у зграду 1991. и купио је месец дана касније.[19]

Током 2000-их, Росо је почео да прави мања финансијска улагања преко своје приватне компаније Црвени круг инвестиције. Росоова прва инвестиција преко Црвеног круга извршена је у марту 2009. године, када је купио 4,9% акција у Yoox[20] онлајн продавцу вишебрендоване одеће и додатака за поруџбину, сада познатом као YOOX Net-a-Porter Group.

Године 2013. Ренцо је постао партнер Андре Балаза (Chateau Marmont, The Mercer Hotel) и Ерика Шмита (тада генералног директора Google) у хотелу Chiltern Firehouse у Лондону.[21]

Филантропија[уреди | уреди извор]

ОТБ Фондација[уреди | уреди извор]

Росо је 2008. године покренуо ОТБ фондацију, непрофитну организацију која доприноси одрживом развоју мање развијених подручја.

Године 2009. Росо је заједно са Millennium Promise почео да подржава развој Only The Brave Millennium Village у Диору, Мали.[22]

Касније те године, Росо је именован за глобалног лидера Миленијумских циљева развоја у Уједињеним нацијама у вези са Миленијумским самитoм о циљевима развоја, заједно са Сенегалским музичарем и амбасадором УНИЦЕФ-а Youssou Ndour, оснивачем Microsoft-а Билом Гејтсом, музичарем и активистом Бобом Гедолфом, Ранијаном ел Абдулах од Јордана, добитником Нобелове награде Мухамедом Јунусом и филантропом Тедом Тарнером, између осталих. Основана 2005. године, Millennium Promise је водећа међународна непрофитна организација која је искључиво посвећена подршци остваривању Миленијумских развојних циљева за умањење екстремног сиромаштва на пола до 2015.[потребан цитат]

У фебруару 2012, Росо је позван од Дипломатске мисије Италије при Уједињеним нацијама да буде домаћин конференције за штампу у Уједињеним нацијама заједно са Џефријем Саксом, директором Института за Земљу на Универзитету Колумбија и специјалним саветником генералног секретара Уједињених нација Баном Кимуном, о напретку Миленијумског обећања и ОТБ фондације.[23] Конференција за новинаре је била део серије под називом „Un caffè con...“ (Кафа са...) на којој је учествовао и италијански премијер Марио Монти. После конференције, италијански лист Ла Стампа написао је „Узмите визионара попут Ренца Роса и проницљивог, реалног економисту као што је Џефри Сакс, и испоставиће се да екстремно сиромаштво заиста може нестати из Африке“.[потребан цитат]

Росо је 26. јула 2012. године створио Фонд Brave Circle како би помогао људима погођеним земљотресима 2012. године у Емилији-Ромањи у Италији.[24] Лична задужбина од 5 милиона евра посвећена је успостављању програма микрокредитирања за локално становништво и мала и средња предузећа којима је потребна помоћ у реконструкцији домова и предузећа, али који иначе не би имали приступ традиционалном банкарском систему због недостатка гаранција.[24] Приликом лансирања, Росо је рекао да је циљ финансирање „700–800 пројеката са по 5.000–50.000 евра“.

Дана 14. децембра, The New York Times је саопштио да ће Росо донирати 5 милиона евра за обнову чувеног Венецијанског моста Ријалто.[25]

У јуну 2008. Росо је донирао 2.000.000 ХКД ($250,000) Специјалном фонду за помоћ деци погођеној земљотресом у Сичуану 2008. године, који је основао УНИЦЕФ да помогне деци погођеној земљотресом у југозападној Кини 12-ог маја.[26]

Од 2010. Росо је лично инвестирао и у пројекте фокусиране на његову матичну регију Венето, североисточна Италија. Ово укључује довођење бесплатног јавног Вај-Фај-а и покретање пројеката обнове у његовом родном граду Басано дел Грапа.[27]

Награде[уреди | уреди извор]

Росо је добио Гранд Прикс награде 1992[28] 2001,[29]2007,[30]2009,[31] и 2010[32] и провајдера године 1998.[33]

Године 2004. Росо је добио награду за међународног водећег предузетника у Монте Карлу.[34] Представљен на Недељи Инвеститора у Монаку, одаје почаст напорима бизнисмена који представља визију, професионалну етику и храброст да се предузме одређени подухват.[35]

Године 2005. Росо је проглашен за „Човека године“ од стране Немачког издања GQ.[36]

Росо је добио почасне дипломе Универзитета у Верони, Италија, 2005. године; и од CUOA фондације у Алтавила Вичентина, Италија, 2000. године, која је цитирала Дизел као „један од предузетничких феномена 1990-их“.[37]

Године 2010., Росо је именован за глобалног лидера Миленијумских развојних циљева Миленијумских обећања у вези са Самитом Миленијумских развојних циљева у Уједињеним нацијама у Њујорку.[38]

У октобру 2011., Росо је проглашен витезом Кавалијер дел Лаворо од стране председника Републике Италије Ђорђа Наполитана. Церемонија доделе је одржана у Квириналу у Риму и директно је преношена на RAI у Италији.[39]

Ренцо Росо је 2015. године добио почасни истраживачки докторат из пословне економије на Универзитету у Риму Тор Вергата. Росо је препознат по својим напорима „као предузетник који је променио начин на који људи интуитивно замишљају, мисле, размишљају, планирају и шире стил и начин облачења широм света, дајући вредност територији на којој ради“.[40]

Књиге[уреди | уреди извор]

Током свог живота, Росо је објавио четири књиге, под називом 'Четрдесет' (Дизел, 1996), 'Педесет' (Гесталтен Верлаг, 2005), 'Буди глуп: за успешан живот' (Ризоли, 2011) и 'Радикална ренесанса 55+5 ' (Асулин, 2016). Објављен на енглеском, италијанском, немачком, јапанском и корејском, „Буди глуп: за успешан живот“ је приручник практичних и теоретских пословних савета који се ослања на његово искуство као креативног предузетника, где објашњава како храброст, доносити храбре одлуке и способност да види ствари какве би могле бити му је помогла да изгради успешну компанију. Прати концепт Дизелове награђиване кампање „Буди глуп“ из 2009. године, која се заснива на филозофији коју је Росо доста практиковао током свог живота и каријере.

Објављене за Росов 40. односно 50. рођендан, 'Четрдесет' и 'Педесет' осврћу се на кључне тренутке у историји Дизел-а, од његових почетака „џинса и радне одеће”, праћених годинама револуционарног оглашавања, до његовог тренутног врхунског позиционирања. Последња публикација укључује доприносе Далај Ламе, Вивијен Вествуд, Пола Смита, Александра Меквина, Мејсон Маргиеле, Бона, Винсента Галоа, Наоми Кембел, Терија Џонса, Кевина Робертса, Питера Савила, Дазед & Конфјузд, Нумеро и Vogue.[потребан цитат]

Објављена на 60. рођендан Ренца Роса, „Радикална ренесанса 55+5“ прати еволуцију његове групе компанија које размишљају о напредовању и садрже провокативне фотографије привлачних кампања, револуционарних емисија на писти и раније необјављених слика иза кулиса. Књига истражује светове дизајнерских визионара, укључујући Мартина Маргиелу, Николу Формикетија, Џона Галијана, Консуело Кастиљони, Виктора Хорстинга и Ролфа Снорена.

2019. године је објављен „Diesel Dream Disruption Deviation Denim”.[41]

Остале књиге објављене о Ренцу Росу и његовој причи су „Дизел: Носивост Широм Света“ од Темзе и Хадсона, коју је написао Тед Полхемус 1998. године; „XXX Године Дизел Комуникације”, коју је објавио Ризоли 2008. и „Револуција” Рикарда Микелетија, коју је 2013. објавио Марцианум.

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Рођен у Бруђине (Падова), од средине 1970-их Росо живи у Басано дел Грапа, Венето. Оженио се трећи пут, са Аријаном Алеси, у великој тајности у Мајамију марта 2022. године, откривши то тек 2023. Има седморо деце (троје ради у компанији): постао је отац свог најмлађег детета, девојчице, у 60. години.[42] У интервјуу за CNN 2004. године, Росо је рекао да своје слободно време обично проводи вежбајући, учећи пилатес и возећи бицикл.[43]

Росо је страствени колекционар и ентузијаста, и често путује на изложбе и сајмове уметности широм света. Поред поседовања дела Ендија Ворхола [44] и савремених италијанских уметника Франческа Везолија, Баскијата, Шнабела и Фонтане, Росо је континуирано гурао Дизел да подржи млађе, талентоване уметнике, иницирајући и спонзоришући широк спектар пројеката широм уметности, укључујући Дизел Нова уметност и Дизел зид.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Renzo Rosso & family”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-12. 
  2. ^ Rosso, Renzo: "Be Stupid: For Successful Living". Rizzoli, 2011. ISBN 978-0-8478-3758-8
  3. ^ а б в „History of Diesel SpA – FundingUniverse”. www.fundinguniverse.com. Приступљено 2024-05-13. 
  4. ^ „CNN.com - Renzo Rosso, CEO, Diesel - May 10, 2004”. edition.cnn.com. Приступљено 2024-05-13. 
  5. ^ Colman, David. „By the Numbers”. www.nytimes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-13. 
  6. ^ а б „renzo rosso, interview with the creator of diesel”. web.archive.org. 2016-01-10. Приступљено 2024-05-13. 
  7. ^ Rosso, Renzo (2005). Fifty: [the amazing story of Renzo Rosso and Diesel. Berlin: Die Gestalten. ISBN 978-3-89955-095-5. 
  8. ^ „History of Diesel SpA – FundingUniverse”. www.fundinguniverse.com. Приступљено 2024-05-14. 
  9. ^ „Archivio Corriere della Sera”. archivio-corriere-it.translate.goog. Приступљено 2024-05-14. 
  10. ^ „Viktor & Rolf Say Flowerbomb Was Their Business Weapon”. The Business of Fashion (на језику: енглески). 2010-09-10. Приступљено 2024-05-14. 
  11. ^ „Otb tiene nel 2014 grazie a Staff International”. Pambianconews notizie e aggiornamenti moda, lusso e made in Italy (на језику: италијански). 2015-05-04. Приступљено 2024-05-14. 
  12. ^ Naef, Isabella (2019-11-19). „Staff International sigla un accordo di licenza con Koché”. FashionUnited (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-14. 
  13. ^ Voight, Rebecca (2005-10-03). „Nourishing fashion's lifeblood: Up-and-coming young designers”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-14. 
  14. ^ Murphy, Robert (2004-12-29). „Getting Down to Business at Margiela”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14. 
  15. ^ „Martin Margiela to Leave Fashion House He Founded - NYTimes.com”. web.archive.org. 2015-05-10. Приступљено 2024-05-14. 
  16. ^ „Elie Saab Spring/Summer 2005 Couture”. the Fashion Spot (на језику: енглески). 2005-01-26. Приступљено 2024-05-14. 
  17. ^ Menkes, Suzy (2008-07-22). „Renzo Rosso takes control of Viktor & Rolf label”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-14. 
  18. ^ Brave & Brilliant Series, University of Calgary Press, 2022-04-15, стр. 320—320, ISBN 978-1-77385-265-2, Приступљено 2024-05-14 
  19. ^ „The best fashion hotels, just in time for your summer getaway - Fashion - Life & Style - The Independent”. web.archive.org. 2014-02-26. Приступљено 2024-05-14. 
  20. ^ Williams, Greg. „How Yoox turned the luxury-goods industry onto digital”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2024-05-14. 
  21. ^ Zargani, Luisa (2014-04-14). „Renzo Rosso’s World”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14. 
  22. ^ „The goals of Renzo Rosso - Vogue.it”. www.vogue.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-14. 
  23. ^ „Il Sole 24 Ore: notizie di economia, finanza, borsa, fisco, cronaca italiana ed esteri”. Il Sole 24 ORE (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-14. 
  24. ^ а б Turra, Alessandra (2012-07-26). „Renzo Rosso Creates Fund to Help With Earthquake Relief”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14. 
  25. ^ „PONTE DI RIALTO”. OTB Foundation (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-14. 
  26. ^ Turra, Alessandra (2012-07-26). „Renzo Rosso Creates Fund to Help With Earthquake Relief”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14. 
  27. ^ „Rosso alla sua Bassano: «Basta con il vecchiume ci vogliono idee giovani» - Corriere del Veneto”. corrieredelveneto.corriere.it. Приступљено 2024-05-14. 
  28. ^ „Diesel limited edition jeans modelled by Daisy Lowe go on sale”. The Telegraph (на језику: енглески). 2008-10-09. Приступљено 2024-05-14. 
  29. ^ Day, Julia (2001-06-20). „Brits disappoint at Cannes ad awards”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-14. 
  30. ^ „USA TODAY - Breaking News and Latest News Today”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14. 
  31. ^ „Diesel wint award in Cannes - Mode Jobs, Nieuws, Vacatures, Fashion, Belgie, kleding, winkels, FashionUnited”. web.archive.org. 2015-10-01. Приступљено 2024-05-14. 
  32. ^ Sweney, Mark (2010-06-23). „Diesel and Argentinian beer ads share top prize at Cannes”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-05-14. 
  33. ^ Elliott, Stuart (1998-06-29). „THE MEDIA BUSINESS: ADVERTISING -- ADDENDA; Three Ads for Nike Win the Grand Prix”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-14. 
  34. ^ „SOLAR IMPULSE - AROUND THE WORLD IN A SOLAR AIRPLANE”. web.archive.org. 2012-04-01. Приступљено 2024-05-14. 
  35. ^ „Entrepeneur honoured - The Riviera Times Online”. web.archive.org. 2015-09-30. Приступљено 2024-05-14. 
  36. ^ „Renzo Rosso Large Retailers' Know How Is Good For Growth”. World News (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14. 
  37. ^ BLOOMBERG, L (1998-03-01). „THE BLOOMBERG TOPICAL ANESTHESIA TECHNIQUE USING THE BLOOMBERG OPHTHALMIC RING”. Ophthalmology Clinics of North America. 11 (1): 117—122. ISSN 0896-1549. doi:10.1016/s0896-1549(05)70030-4. 
  38. ^ „People | Millennium Promise”. web.archive.org. 2011-12-23. Приступљено 2024-05-14. 
  39. ^ „Napolitano nomina Renzo Rosso Cavaliere del lavoro | News | bassanonet.it”. web.archive.org. 2014-08-14. Приступљено 2024-05-14. 
  40. ^ Martens, Cynthia (2015-04-14). „Renzo Rosso Receiving Honorary Doctorate”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14. 
  41. ^ Nast, Condé (2019-11-04). „5D: Diesel Dream Disruption Deviation Denim, il libro retrospettiva per festeggiare 40 anni rivoluzionari”. Vanity Fair Italia (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-14. 
  42. ^ francesconeri (2017-04-04). „Renzo Rosso: Più che un manager sono un super padre”. Grazia (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-14. 
  43. ^ „CNN.com - Communications revolution - Oct 4, 2004”. edition.cnn.com. Приступљено 2024-05-14. 
  44. ^ „Modewelt: Jeans-König und Diesel-Boss Renzo Rosso im Interview”. Annabelle (на језику: немачки). 2012-09-11. Приступљено 2024-05-14. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Sofijsis722/песак&oldid=27785143”