Корисник:TaraK22/песак

Координате: 2° 17′ 27″ С; 121° 07′ 12″ И / 2.2907° С; 121.12000° И / 2.2907; 121.12000
С Википедије, слободне енциклопедије
Језеро Матано
Језеро Матано залазак сунца
Координате2° 17′ 27″ С; 121° 07′ 12″ И / 2.2907° С; 121.12000° И / 2.2907; 121.12000
2° 17′ 27″ С; 121° 07′ 12″ И / 2.2907° С; 121.12000° И / 2.2907; 121.12000
ТипТектонско језеро
ОтокеРека Пентен
Земље басенаИндонезија
Макс. дужина28 km
Макс. ширина8 km
Површина161.1 km2
Прос. дубина290 m
Макс. дубина590 m
Над. висина382 m
Језеро Матано на карти Индонезије
Језеро Матано
Језеро Матано

Језеро Матано (Индонежански: Данау Матано), такође познато као Матана, је тропско језеро у Регенству Источни Лув, провинција Јужни Сулавест, Индонезија, вредно пажње због јединствене животне средине у својим дубљим слојевима.

Са дубином од 590 метара, то је најдубље језеро у Индонезији ( рангирано по максималној дубини), једанаесто језеро по дубини у свету и најдубље језеро на острву по максималој дубини. Надморска висина површине у односу на средњи ниво мора је само 382 метра, што значи да је најдубљи део језера испод нивоа мора ( криптодепресија). То је једно од два највећа језера (друго је језеро Товути) у систему језера Малили[1]. Језеро Матано се сматра древним језером, а формирано је у тектонском рову пре око 1 до 2  милиона година.[2]

Језеро Матано и подручје  његовог  слива имају пуно ендемске флоре и фауне. Земљиште и стене подручја слива чине да језеро има релативно високу количину гвожђа. Због тога што се температура  на Сулавеси острву не мења много током године, епилимнион се никада не охлади довољно да би се мешао са хиполимнионом. Животно окружење у хиполимниону је вредно пажње због своје могуће сличности  са океанима у архејском и палеопротерозоик еону, пре Велике оксидације. Биогеохемијска активност у хиполимниону је проучавана као модел за ове океане.

Животно окружење[уреди | уреди извор]

Слив[уреди | уреди извор]

Слив језера Матано је око 436 километара квадратних или око 2,7 пута већи од површине језера. Слив се састоји од земљишта са садржајем  оксида гвожђа/хидроксида који може премашивати 20% , што објашњава висок садржај гвожђа у језеру Матано. Количина стена карбоната вредна пажње је присутна  јужно од  језера. [1]. Сваких десет година, на око 2% подручја слива језера Матано се врши крчење шума, да би се створило ново пољопривредно земљиште. Пољопривредно земљиште у сливу би могло да служи као извор хранљивих материја, са могућношћу да изазове еутрофикацију. Ово би на крају могло да поремети јединствену животну средину језера и да смањи број  ендемских врста. Језеро Матано је већ подложно примању антропогенског азота из атмосфере због своје географске локације. [2]

Клима и кружење воде[уреди | уреди извор]

Језеро Матано је лоцирано у тропској климатској зони и има два годишња доба, мокро и суво годишње доба, са просечном константном температуром целе године. Због константне температуре окружења, вода у епилимниону не може довољно да се охлади за размену са хиполимнионом. Релативно висока концентрација укупних растворених чврстих честица у дубљим слојевима, повећава њихову густину, даље спречавајући мешање слојева. Запажено је да се густина епилимниона, који се протеже до око 100 метара испод површине, повећава током сувог годишњег доба ( мада не до довољног нивоа за мешање), а смањује током мокрог годишњег доба. [1] Испод епилимниона, густина је генерално константна током године. Због тога што хиполимнион не прима воду од епилимниона, физичко и хемијско окружење у хиполимниону се у великој мери разликује од окружења у епилимниону [1][3].

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Флора[уреди | уреди извор]

Тропске Кишне Шуме[уреди | уреди извор]

Околина Језера Матано прекривена је густим тропским кишним шумама које чине срж биодиверзитета овог подручја. Ове шуме су богате врстама које су се прилагодиле високим нивоима влажности и константним температурама. Дрвеће попут диптерокарпа (породица Dipterocarpaceae) доминира овим шумама, стварајући високе крошње које омогућавају развој различитих биљака у нижим слојевима. Тропске кишне шуме су дом многим врстама палми, папрати, орхидеја и лиана. Палме попут кокосове палме и ареке (Ареца цатецху) играју важну улогу у локалној економији и култури. Папрати, као што су Цyатхеа и Асплениум, често прекривају тло и дрвеће, додајући сложеност вегетацијском покрову.

Водена Флора Језера[уреди | уреди извор]

Језеро Матано је познато по својој кристално чистој води, што омогућава раст специфичне водене флоре. У језеру се налазе различите врсте водене траве и алге које су прилагођене животу у дубокој води са високим садржајем кисеоника. Најзначајније биљке укључују врсте из рода Vallisneria и Ceratophyllum које су битне за одржавање екосистема језера пружајући склониште и храну за многе рибе и водене организме. Алге, као што су зелених алга Chloportuha и дијатомеја (Bacillariophyta), кључне су за производњу кисеоника у води и играју виталну улогу у прехрамбеном ланцу језера. Њихова присутност указује на високу квалитету воде и стабилност екосистема.

Мангровске Шуме[уреди | уреди извор]

У близини Језера Матано, у нижим обалним пределима, могу се наћи мангровске шуме које играју кључну улогу у очувању еколошке равнотеже. Мангрове врсте као што су Rhizophora apiculata и Avecnnia marina развиле су се у бракичним водама и штите обалу од ерозије. Њихови сложени корени омогућавају таложење седимента и стварање нових земљишта, док пружају станиште за многе водене врсте. Мангрови су од суштинске важности за локалне заједнице јер штите обалу од олуја и поплава, филтрирају загађиваче и обезбеђују ресурсе као што су дрво и мед. Очување ових шума је кључно за одржавање здравих екосистема и заштиту биодиверзитета.

Планинске Шуме и Ендемичне Врсте[уреди | уреди извор]

Планински предели око Језера Матано пружају дом специфичним биљним врстама које су прилагођене хладнијим и сушнијим условима на већим надморским висинама. Ове шуме садрже многе ендемичне врсте које не могу преживети у нижим, топлијим подручјима. Рододендрони (Рхододендрон) су међу најпознатијим врстама које расту у планинским пределима. Њихови јаркоцветни цветови додају боју и лепоту овим областима. Такође, орхидеје су честе, а неке врсте, попут Папхиопедилум, су познате по својој реткости и лепоти. Маховине и лишајеви прекривају тло и стене, помажући у задржавању влаге и пружању станишта за мање организме.

Економски Важне Биљке[уреди | уреди извор]

Флора око Језера Матано има значајну економску вредност за локалне заједнице. Пољопривреда је важна активност, а многе биљке које расту у овом региону користе се за исхрану, лекове и занатство. Пиринач (Орyза сатива) је основна храна и узгаја се на терасастим пољима, док воћке као што су манго (Мангифера индица) и дуриан (Дурио зибетхинус) обезбеђују драгоцене плодове.Поред прехрамбених биљака, локалне заједнице користе и лековите биљке за традиционалну медицину. Биљке попут куркуме (Цурцума лонга), ђумбира (Зингибер оффицинале) и неем (Азадирацхта индица) користе се за лечење разних болести и здравствених стања. Ова традиција биљне медицине дубоко је укорењена у култури и представља важан аспект локалног знања и праксе.

Папрат[уреди | уреди извор]

Велика разноликост врста папрати је присутна у басену језера Матано. Ове врсте долазе из неколико фамилија, као што су  Adiantaceae, Davalliaceae, Dennstaedtiaceae, и Schizaeaceae. Неке, као Schizaeaceae, се налазе само испод Воласове линије, на местима као што је Нова Гвинеја. Друге, укључујући Аdiantaceae, се обично налазе изнад Воласове линије, у местима као што је Борнео.

Неке врсте, као што је Линдсеа pellaeiformis, су највероватније ендемске за Сулавеси острво, где се налази језеро Матано. [4]

Дијатомеје[уреди | уреди извор]

Отприлике, петина дијатомеја у језеру Матано је ендемска; највећи број врста дијатомеја у систему Малали језера припада роду Surirellla. Иако вода из језера Матано тече преко река до језера Махалона и језера Товути, изгледа да овај ток не шири дијатомеје из језера Матано у ова језера, јер је удео таксона сваког од ова два језера, као и за језеро Матано [5] ( отприлике пола) исти као и за језеро Масапи, још једно језеро на Сулавеси острву, одвојено од језера Матано. Неколико примера таксона дијатомеја који се налазе само у језеру Матано су Surirellla бисериата хетерополис, Surirella celebesiana [6] матаненсис и Gomphonema matanensis,који служе као пример гигантизма дијатомеја.[7]Још једна ендемска врста је Cymbells дистингуенда, расправља се о томе да ова врста може да чини посебан род ђајтомеја.

Фауна[уреди | уреди извор]

Језеро Матано је дом многим врстама ендемских риба и других животиња (на пример Царидина škampi[8], Parathelphusid [9] ракови и Tylomelania[10] пужеви). Ендемске рибе Матана се пореде са јатима врста острва долине Рифт у Африци. Иако не тако разноврсне, сматра се да су све настале из једне врсте предака и да су се развиле у бројне друге врсте, које сада попуњавају многе од раније упражњених еколошких ниша,као што се може видети у породици Telmatherinidae[11]. Ендемске и скоро ендемске рибе из других породица укључују  Glossogobius matanensis, Мугилогобиус адеиа, Nomorhamphus weberi и Oryzias матаненсис. Многе ендемске врсте су озбиљно угрожене услед загађења и предаторства/ конкуренције од стране широког спектра уведене рибе, укључујући flowerhorn ciklade[12] Водена змија Enhydris matannensis je позната само у близини језера Матано и на Муна острву.[13]

Микробна и биохемијска активност[уреди | уреди извор]

Тракасте формације гвожђа[уреди | уреди извор]

Приказана је молекуларна структура бактериохлорофила е. Породица бактерије Chlоrоbiаcеае, врста зелених сумпорних бактерија користи бактериохлорофил е за аноксигену фотосинтезу у дубљој аноксичној зони.

Животна средина у језеру Матано у хиполимниону се сматра упоредивом са животном средином у океану у архејском еону, као и на почетку протерозојског еона, пре Велике оксидације.То је зато што су овим океанима, попут језера Матано, вероватно недостајали сулфати и кисеоник и вероватно су имали велику количину Fe (II) . Тракасте формације гвожђа које имају Fe( II) и Fе ( III) депоноване су у таквим срединама. Начин формирања у таквим срединама је нејасан, једна могућност је фотоферотрофија. Као и у океанима пре Велике оксидације, постојала је ниска доступност фосфата, ограничавајући количину живота коју епилимнион може да подржи. Због овога, постоји довољно зрачења са Сунца за фотосинтезу зелених сумпорних бактерија са бактериохлорофиломе, чак и на дубинама већим од 100 метара. У окружењу као што је језеро Матано, фотоферотрофија таквих бактерија је описана овом једначином:

Гвожђе би имало оксидационо стање од +3, што потенцијално објашњава Fe(III) у тракастим формацијама гвожђа. [11]Сматра се да је већина Fe ( III) прекривена са Fe ( II) , а не изложена организмима за употребу. [3] Међутим, мала количина Fe( III) довољна  да се потроши тридесети део органског угљеника, смањује се помоћу микроорганизама за дисање.[12]

Кружење метана[уреди | уреди извор]

Метан је практично одсутан изнад отприлике 105 m, његова концентрација затим стално расте до око 200 m пре него што се стабилизује на око 1,25 m mol/L. Количина угљеника-14 у метану узетом из језера сугерише да је метан стар само око 2 миленијума и да није могао настати због хидротермалне активности. δ13C-CH4 у језеру Матано је око -70 пермила, што сугерише да је угљеник у метану вероватно дошао из организма. Метаногенеза у језеру Матано испод 110 m је анаеробна и вероватно се јавља услед метаболизма ацетата или редукције угљен-диоксида са H2. Сваки кисеоник који би стигао у аноксичну зону би вероватно абиотички оксидирао Fe(II), а не метан. Нејасно је како се оксидација метана може десити на 122 m , пошто практично нема сулфата или нитрата. Спајање са катализованом редукцијом гвожђа и манган хидроксида је једна од могућности.[3]

δ13C-CO2 је на око -8 пермила испод епилимниона. CО2 би могао бити исцрпљен до ове мере јер угљеник у овом CО2 долази оксидацијом осиромашеног CH4[3],  или зато што има до сада непознат извор. [12]Осиромашен је на 104 m и 122 m, што вероватно указује на биотичку оксидацију метана. Подручје мање осиромашеног δ13C-CO2 на око 110 м може бити последица метаболизма CО2 од стране зелених сумпорних бактерија.[3]

У оксидним срединама, као што су оне присутне у већини модерних екосистема, метаногени су надмашени за метаболизам органског угљеника, тако да се сваке године више од 99% органског угљеника не метаболизира у метан. Пошто је већина ових конкурентских организама аеробна, вероватно је да таква конкуренција није постојала у аноксичним срединама које су биле присутне пре Велике оксидације, а које су присутне на местима као што је хиполимнион у језеру Матано, у истој мери. Због овог релативног недостатка конкуренције, више органског угљеника се метаболише у метан. Проценат метаболизма у метан је нејасан; предложени су износи од 5-10%[13][12] до 80%[3].

Спољшње везе[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Аутори: John Patrick Kociolek и  Dmitry Kapustin чланак "Diatom Research" година издања  2016.   
  • Аутори: Andrew J. Bramburger  и Paul B. Hamilton  чланак "Hydrobiologia" година издања  2008.
  • Аутори: Fabian Herder  и Jobst Pfaender  чланак "Evolution" година издања  2009.
  • Аутори: Crowe, Sean A.; O’Neill, Andrew H.; Katsev, Sergei; Hehanussa, Peter; Haffner, G. Douglas; Sundby, Bjørn; Mucci, Alfonso; Fowle, David A. чланак  "The biogeochemistry of tropical lakes" година издања  2008.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Crowe, Sean A.; O’Neill, Andrew H.; Katsev, Sergei; Hehanussa, Peter; Haffner, G. Douglas; Sundby, Bjørn; Mucci, Alfonso; Fowle, David A. (January 2008). "The biogeochemistry of tropical lakes: A case study from Lake Matano, Indonesia". Limnology and Oceanography. 53 (1): 319–331. doi:10.4319/lo.2008.53.1.0319. hdl:1808/16958. ISSN 0024-3590.
  2. ^ а б Hampton, Stephanie E.; McGowan, Suzanne; Ozersky, Ted; Virdis, Salvatore G. P.; Vu, Tuong Thuy; Spanbauer, Trisha L.; Kraemer, Benjamin M.; Swann, George; Mackay, Anson W.; Powers, Stephen M.; Meyer, Michael F.; Labou, Stephanie G.; O'Reilly, Catherine M.; DiCarlo, Morgan; Galloway, Aaron W. E. (September 2018). "Recent ecological change in ancient lakes". Limnology and Oceanography. 63 (5): 2277–2304. doi:10.1002/lno.10938. ISSN 0024-3590.
  3. ^ а б в г д ђ Crowe, S. A.; Katsev, S.; Leslie, K.; Sturm, A.; Magen, C.; Nomosatryo, S.; Pack, M. A.; Kessler, J. D.; Reeburgh, W. S.; Roberts, J. A.; González, L.; Douglas Haffner, G.; Mucci, A.; Sundby, B.; Fowle, D. A. (January 2011). "The methane cycle in ferruginous Lake Matano". Geobiology. 9 (1): 61–78. doi:10.1111/j.1472-4669.2010.00257.x. PMID 20854329.
  4. ^ Hovenkamp, P.; De Joncheere, G. J. (1988). "Additions to the fern flora of Sulawesi". Blumea: Biodiversity, Evolution and Biogeography of Plants. 33 (2): 395–409.
  5. ^ Bramburger, Andrew J.; Hamilton, Paul B.; Hehanussa, Peter E.; Haffner, G. Douglas (2008). "Processes regulating the community composition and relative abundance of taxa in the diatom communities of the Malili Lakes, Sulawesi Island, Indonesia". Hydrobiologia. 615 (1): 215–224. doi:10.1007/s10750-008-9562-2. ISSN 0018-8158. S2CID 44194423.
  6. ^ Bramburger, Andrew J.; Haffner, G. Douglas; Hamilton, Paul B.; Hinz, Friedel; Hehanussa, Peter E. (2006). "AN EXAMINATION OF SPECIES WITHIN THE GENUS SURIRELLA FROM THE MALILI LAKES, SULAWESI ISLAND, INDONESIA, WITH DESCRIPTIONS OF 11 NEW TAXA". Diatom Research. 21 (1): 1–56. doi:10.1080/0269249X.2006.9705650. ISSN 0269-249X. S2CID 85145241.
  7. ^ Kociolek, John Patrick; Kapustin, Dmitry; Kulikovskiy, Maxim (3 April 2018). "A new, large species of Gomphonema Ehrenberg from ancient Lake Matano, Indonesia". Diatom Research. 33 (2): 241–250. doi:10.1080/0269249X.2018.1513868. ISSN 0269-249X. S2CID 91377564
  8. ^ Bramburger, Andrew J.; Hamilton, Paul B.; Hehanussa, Peter E.; Haffner, G. Douglas (лето 2008). „Processes regulating the community composition and relative abundance of taxa in the diatom communities of the Malili Lakes, Sulawesi Island, Indonesia”. Hydrobiologia (на језику: енглески). 615 (1): 215—224. ISSN 0018-8158. doi:10.1007/s10750-008-9562-2. 
  9. ^ Bramburger, Andrew J.; Haffner, G. Douglas; Hamilton, Paul B.; Hinz, Friedel; Hehanussa, Peter E. (зима 2006). „AN EXAMINATION OF SPECIES WITHIN THE GENUS SURIRELLA FROM THE MALILI LAKES, SULAWESI ISLAND, INDONESIA, WITH DESCRIPTIONS OF 11 NEW TAXA”. Diatom Research (на језику: енглески). 21 (1): 1—56. ISSN 0269-249X. doi:10.1080/0269249X.2006.9705650. 
  10. ^ Kociolek, John Patrick; Kapustin, Dmitry; Kulikovskiy, Maxim (2018-04-03). „A new, large species of Gomphonema Ehrenberg from ancient Lake Matano, Indonesia”. Diatom Research (на језику: енглески). 33 (2): 241—250. ISSN 0269-249X. doi:10.1080/0269249X.2018.1513868. 
  11. ^ а б Herder, Fabian; Pfaender, Jobst; Schliewen, Ulrich K. (зима 2009). „ADAPTIVE SYMPATRIC SPECIATION OF POLYCHROMATIC “ROUNDFIN” SAILFIN SILVERSIDE FISH IN LAKE MATANO (SULAWESI)”. Evolution. 62 (9): 2178—2195. ISSN 0014-3820. doi:10.1111/j.1558-5646.2008.00447.x. 
  12. ^ а б в г Herder, Fabian; Schliewen, Ulrich; Geiger, Matthias; Hadiaty, Renny; Gray, Suzanne; McKinnon, Jeffrey; Walter, Ryan; Pfaender, Jobst (јесен 2012). „Alien invasion in Wallace’s Dreamponds: records of the hybridogenic “flowerhorn” cichlid in Lake Matano, with an annotated checklist of fish species introduced to the Malili Lakes system in Sulawesi”. Aquatic Invasions. 7 (4): 521—535. ISSN 1818-5487. doi:10.3391/ai.2012.7.4.009. 
  13. ^ а б IUCN, Ана (зима 2009). Enhydris matannensis: Murphy, J.: The IUCN Red List of Threatened Species 2010: e.T176696A7285471 (Извештај) (на језику: енглески). International Union for Conservation of Nature. doi:10.1080/0269249X.2006.9705650. 

.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:TaraK22/песак&oldid=27796944”