Кућа Јовановића у Пепељевцу
| Кућа Јовановића у Пепељевцу | |
|---|---|
 Кућа Јовановића у Пепељевцу | |
| Опште информације | |
| Место | Пепељевац |
| Општина | Лајковац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | кућа |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Кућа Јовановића у Пепељевцу (општина Лајковац) налази се на списку споменика културе од великог значаја. [1] [2]
Изглед куће[уреди | уреди извор]
Кућа иако мала по величини (4,50 х 6,50 метра) поседује вредне градитељске одлике. Подигнута је на високом каменом темељу, издужене правоугаоне основе, са јаким и масивним дрвеним гредама тавањачама као типична дводелна кућа са једном собом и "кућом" у којој је уз подеони попречни зид постављено огњиште у средишњем делу зграде. Изнад огњишта се налази део посебне конструкције за одвођење дима преко изузетно широког димњака у врху крова, чији завршни део је оштећен. У "кућу" се улази кроз двоја наспрамно постављена врата, која су урађена од широких, тесаних талпи. Доњи део конструкције "куће" чине масивне широке талпе поређане у три реда које су ућертене на угловима са знатним али неједнако препуштеним делом талпи, што згради са испуштеним долапом на источној страни, даје посебне архикттонске и могло би се рећи чак и скулптуралне одлике. Горњи део конструкције је затворен вертикално постављеним шашовцима између хоризантално постављених талпи и удвојених табањача. Због оваквог конструктивног тешења изнад укрштања талпи, на угловима су постављени скраћени дрвени стубови за прихватање венчаница. Друга половима зграде је у бондручкој конструкцији са шепером. На све три стране собе налази се по један мали двокрилни прозор чија се крила отварају споља и унутра. Сви подови су земљани. Таванска конструкција је од греда тавањача. над собом су постављене малтерисане и окречене коленике, а у делу "куће" су постављене шашовци. Кров је четвороводан, блажег нагиба, јако широких стреха печуркастог изгледа покривен ћерамидом. Кућа је готово у целости сачувала све првобитне одлике.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
- ^ „Завод за проучавање културног развитка”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 01. 11. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.
