Лука Павићевић (политичар)

С Википедије, слободне енциклопедије
лука павићевић
Лични подаци
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија]]
Датум смрти1956. (80 год.)
Место смртиБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Професијаполитичар и синдикални
активиста

Лука Павићевић (18761956), политички радник и синдикални функционер.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1876. године у Београду. Био молерско-лакирерски радник и трговачки путник. Од 1903. до 1914. је био секретар и председник Главног радничког савеза (ГРС) и од 1910. до 1914. године члан Главне управе Српске социјалдемократске партије (ССДП). На почетку Првог светског рата је био потпредседник Београдске општине, због чега му је било замерено у радничком покрету.

Године 1919. је учествовао у оснивању Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста). Њен члан је био до Вуковарског конгреса, 1920. године, на коме се као „опортуниста“ сукобио са комунистима. Из Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је искључен као потписник „Манифеста опозиције КПЈ“, крајем 1920. године. После доношења „Обзнане“, од 1921. је радио као функционер прорежимске Радничке коморе и Главног радничког савеза Србије. Учествовао је у оснивању Социјалистичке партије Југославије и био члан њеног Извршног одбора. Године 1925. је био један од оснивача и председник Уједињеног радничког синдикланог савеза Југославије (УРССЈ), у коме је био функционер све до његове забране 1940. године.

За време Другог светског рата је радио ка службеник у Бањи Ковиљачи и Ваљеву. После ослобођења Југославије, 1945. године иако није био комуниста постао је службеник најпре у Министрарству социјалне политике, а потом у Министарству народног здравља Народне Репубилике Србије. Пензионисан је 1948. године. Умро је 1956. године у Београду.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Слободан Петровић Седам секретара СКОЈ-а. „Рад“, Београд 1979. година.
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига прва). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
  • Јосип Броз Тито - сабрана дјела (том трећи). „Комунист“ Београд, „БИГЗ“ Београд и „Напријед“ Загреб, 1981. година.