Манастир Благовештење
| Манастир Благовештење | |
|---|---|
 Рушевине манастирске цркве испред испоснице | |
| Опште информације | |
| Место | Ждрело |
| Општина | Петровац на Млави |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | рушевине манастира |
| Време настанка | крај 14. века |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево |
Манастир Благовештење је некадашњи средњовековни манастир, чије се рушевине налазе уз десну обалу реке Млаве у зони улаза у Горњачку клисуру, из правца Петровца на Млави. Остаци манастира представљају део јединствене целине, која је обухватала шире подручје средњовековног града Ждрела.[1][2]
Манастирски комплекс[уреди | уреди извор]
Манастирски комплекс са пратећим објектима изграђена је на стеновитој косини која се каскадно спушта до пута, окружена са три стране литицама. У историјским изворима се помиње први пут 1428. године када бежећи пред угарском војском из манастира Дајше код Каоне у Благовештење долази монах познат под именом Инок из Далше.[3]. У Благовештењу је преписао Јеванђеље и писао летопис. Последњи пут се помиње у 17. веку, 1628. године. Читав комплекс је археолошки истражен 1981. и 1984. године, а упоредо су обављени и конзерваторско-рестауторски радови на читавом комплексу.
Манастирска црква[уреди | уреди извор]
Црква има основу у облику типичног моравског трикохонса са припратом на западу, па је датована у крај 14. века. Укупна дужина износи 12,5m, а ширина 6m (8,5m са конхама). Грађена је од притесаног камена, а дебљина зидова је 90cm. У средишту олтарске апсиде пронађена је дводелна камена часна трпеза. Јужна половина је, према падини, већим делом због одроњавања уништена. Простор у манастиру је доста скучен због природе терена. Издељен је потпорним зидовима у више нивоа на којима је откривено неколико помоћних манастирских објеката (трпезарија, пекара, пећ за керамику).
У пространој зазиданој пећини источно од цркве налази се испосница у три нивоа.
Галерија[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Радовановић, Дејан М. [ttps://www.scribd.com/document/445247011/Dejan-M-Radovanovic-Arheoloska-Nalazista-Sa-Sakralnim-Sadrzajem-Na-Podrucju-Podunavskog-i-Branicevskog-Okruga Arheoloska Nalazista Sa Sakralnim Sadrzajem Na Podrucju Podunavskog I Branicevskog okruga]. стр. 245-246. Приступљено 27. 1. 2022.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Манастир Благовештење”. Завичајни музеј Хомоља. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ „ОСТАЦИ МАНАСТИРА МИТРОПОЛИЈА И БЛАГОВЕШТЕЊЕ”. Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ М. Спремић, нав. дело, 99-101
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Манастир Благовештење — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Горњачка клисура, Митрополија, Благовештење и пећинска испосница”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126.
