Манојло Лазаревић
Манојло Лазаревић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1. август 1875. |
| Место рођења | Крагујевац |
| Датум смрти | 8. октобар 1943. (68 год.) |
Манојло Лазаревић (Крагујевац, 1. август 1875 — Београд, 8. октобар 1943[1]) био је српски правник и управник града Београда у периодима 4. август 1912 — 9. септембар 1918. и 24. септембар 1919 — 27. децембар 1934.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Крагујевцу од оца Лазара и мајке Милеве рођене Николић. Завршио је Правни факултет у Београду 1896. године. Постао је 1903. године начелник среза сврљшишког, заглавачког и поморавског. Од 1907. био је члан Управе града Београда, а од 1908. начелник округа у Смедереву, Ћуприји и Врању. Био је шеф београдске полиције (управник града Београда) 1912-1918 и 1919-1934. Пензионисан је 27. децембра 1934.[2][3]
Био је ожењен Ристосијом, рођеном Трајчевић, са којом је имао два сина: Димитрије (1907) и Родољуб (1909).[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Коло", 16. октобар 1943 (фото)
- ^ а б Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944, изд. Просвета, Београд (2009). стр. 290.COBISS.SR 170123788
- ^ Бранислав Божовић: „Лазаревић, Манојло Л.”, страна 499, Српски биографски речник, том 5, Нови Сад, 2011. године
