Марина Матић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Марина Матић
Лични подаци
Датум рођења1972.
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Уметнички рад
Пољеисторија уметности, историја културе

Марина Матић (Београд, 1972) српска је историчарка уметности. Њена ужа стручна област је историја уметности од XV до XIX века.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за историју уметности темом „Мотив витешке љубави као грала срца у минијатурама Бертелемија д’Ајка – илустрацијама за дело Ренеа Анжујског Срце запаљено љубављу (Livre du cœur d'Amour épris)“. Током студија била је стипендиста Владе Србије, Амбасаде Краљевине Норвешке (у оквиру пројекта „Петсто најбољих студената“) и Задужбине Ђоке Влајковића, под управом Универзитета у Београду.

Мастер студије на истом Одељењу, са Визуелном културом новог века као ужом истраживачком облашћу, завршила је 2008. одбраном рада „Два лица жене у ренесансној уметности и култури – жена као светица и жена као вештица“.

На докторским студијама, на истом Одељењу, остаје у оквирима европског новог века, а дисертацију Манастир Савина у XVIII веку одбранила је 2015. године.

Сарађивала је на научним пројектима. Објављује радове у часописима: Зборник Народног музеја, Историјски часопис, Етноантрополошки проблеми, Гласник Етнографског института, Црквене студије, Balcanica, Зборник Матице српске за ликовне уметности, Зборник Матице српске за друштвене науке, Зборник Матице српске за историју, Историјски часопис, Археографски прилози, Архивски записи, Српске студије, Култура...

Пише енциклопедијске прилоге (Српски биографски речник).

Живи у Београду и ради као професор на Академији Српске православне цркве за уметности и конзервацију.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Манастир Савина у XVIII веку – православни идентитет и млетачка власт, научна монографија, Подгорица–Цетиње–Београд 2022. Награда за издавачки подухват године на Међународном сајму књига у Херцег-Новом, 2023. Savina Monastery in the XVIII Century – Orthodox Christian Identity and Venetian Rule, Scientific Monograph, Podgorica–Cetinje–Beograd 2022. Award for Publishing Enterprise of the Year at the International Book Fair in Herceg-Novi, 2023.
  • „Počeci popularne kulture – prilozi proučavanju početaka evropske masovne kulture u štampi“, у: Kultura – Dekodiranje slike, Beograd 2009, 11–33. („The beginnings of Popular Culture – Contributions to the Study of the beginnings of European Mass Culture in the Press“, in: Culture – Decoding the Image, Belgrade 2009).
  • „Architectural Forms of the Savina Monastery Big Church”, у: Beyond the Adriatic Sea: A Plurality of Identities and Floating Boarders in Visual Culturei, еd. S. Brajović, Novi Sad: Mediteran, 2015, 173–200.
  • „Окружница епископа Петронија Љубибратића из манастира Савина“, у: Мешовита грађа 37, Београд 2016, 7–15. („Circular of Bishop Petronije Ljubibratić from Savina Monastery“, in: Miscellanea 37, Belgrade 2016).
  • „Bishop Savatije Ljubibratić under the Auspices of the Republic of Venice (1687–1716)“, у: Истраживања 27 (Istraživanja 27), Нови Сад 2016, 106–119.
  • „Борба за Далматинско-бокељску епископију у XVIII веку“, у: Историјски часопис 65, Београд 2016, 159–182. („Savina Monastery Fighting for the Diocese of Dalmatia and Boka in the XVIII Century“, in: The Historical Review 65, Belgrade 2016).
  • „Мултикултуралност и мултиконфесионалност у Боки Которској у XVIII веку“, у: Етноантрополошки проблеми 4, Београд 2016, 1101–1116. („Multiculturalism and Multiconfessionalism in Boka Kotorska in the XVIII Century“, in: Issues in Ethnology and Anthropology 4, Belgrade 2016).
  • „Економски живот манастира Савина у XVIII веку“, у: Гласник Етнографског института САНУ LXIV (2), Београд 2016, 363–374. „The economic life of Savina Monastery in the XVIII century“, in: Bulletin of the Institute of Ethnography SASA LXIV (2), Belgrade 2016].
  • „Представа ,Стена јеси дјевам‘ из манастира Савина“, у: Саопштења XLVIII, Београд 2016, 291–297. („Presentation of the Akathist to the Virgin ,Thou Art a Wall to Virgins‘ from Savina Monastery“, Saopštenja XLVIII, Belgrade 2016).
  • „Радови сликарске породице Димитријевић–Рафаиловић у манастиру Савина“, у: Црквене студије 14, Ниш 2017, 703–715. („Works of the Dimitrijević–Rafailović Family of Painters in Savina Monastery“, in: Orthodox Studies 14, Niš 2017).
  • „The Virgin of Savina – Identity and Multiculturalism“ у: Balcanica XLVIII, Beograd 2017, 33–54.
  • „Икона Богородичиног Покрова из манастира Савина“, у: Зборник Матице српске за ликовне уметности 45, Нови Сад 2017, 181–188. („Icon of the Protection of the Mother of God from the Savina Monastery“, in: Matica Srpska Journal of Fine Arts 45, Novi Sad 2017).
  • „Везе манастира Савина са Русијом у 18. веку и њихов утицај у Боки Которској“, у: Зборник Матице српске за друштвене науке 162/2, Нови Сад 2017, 267–283. („The Connections of Savina Monastery with Russia in the XVIII Century and Their Reflection in the local Ethnic Community in Boka Kotorska“, in: Matica Srpska Journal of Social Sciences 162/2, Novi Sad 2017).
  • „Указ которског ванредног провидура Марка Цорција (Marco Zorzi) братству манастира Савина (15. мај 1795)“ у: Зборник Матице српске за историју 96/2, Нови Сад 2017, 123–130. [„Decree of the Extraordinary Provveditore of Kotor Marco Zorzi to the Savina Monastery Fraternity (15 may 1795)“, in: Matica Srpska Journal of History 96/2, Novi Sad 2017].
  • „Околности изградње Велике цркве манастира Савина у Боки Которској 18. века“, у: Историјски часопис LXVI, Београд 2017, 277–292. („Circumstances in which the Savina Monastery Big Church was constructed in the Bay of Kotor in the 18th Century“, in: The Historical Review LXVI, Belgrade 2017).
  • „Сликарски радови Алексија Лазовића у манастиру Савина“, у: Саопштења XLIX, Београд 2017, 171–183. („Paintings of Aleksije Lazović in Savina Monastery“, in: Saopštenja XLIX, Belgrade 2017).
  • „Синодик манастира Савина“, у: Археографски прилози 39, Београд 2017, 23–33. („Savina Monastery Synodicon“ in: Archaeographic Supplements 39, Belgrade 2017)
  • „Попис грађе о манастиру Савина из Архива Херцег-Новог (млетачки период 1689–1797)“, у: Архивски записи XXIII/2016, бр. 2, Цетиње 2017, 135–172. [„List of Documentary Material about Savina Monastery from the Archive of Herceg-Novi (Venetian Period 1689–1797)“, in: Archival Records XXIII/2016, no. 2, Cetinje 2017].
  • „Travels of the Savina Monastery Monks in the 18th Century and Their Objective and Role in the local Community of the Bay of Kotor“, у: Istraživanja 29, Нови Сад 2018, 78–91.
  • „Барокна хијеротопија Велике цркве манастира Савина: сакрална реторика и идентитет“, у: Зборник Матице српске за ликовне уметности 46, Нови Сад 2018, 75–92. („Baroque Hierotopy of the Savina Monastery Big Church: Sacral Rhetoric and Identity“, in: Matica Srpska Journal of Fine Arts 46, Novi Sad 2018).
  • „Две окружнице из манастира Савина (18. век)“, у: Српске студије 9, Београд 2018, 337–345. [„Two Circular Letters from Savina Monastery (18th Century)“, in: Serbian Studies 9, Belgrade 2018].
  • „Иконописне представе Недреманог ока – радови Симеона Лазовића“, у: Зборник Народног музеја XXIII/2 (Историја уметности), Београд 2018, 63–79. („Presentations of the Anapeson in Icons – Works of Simeon Lazović“, in: Journal of The National Museum XXIII/2 (Art History), Belgrade 2018).
  • „Ћирилични натписи у Великој и Малој цркви манастира Савина“, у: Натписи и записи 4, Београд, Ваљево, Крушевац 2018. („Cyrillic Inscriptions in Savina Monastery Big and Small Churches“, in: Inscriptions and Records, Belgrade, Kruševac, Valjevo, 2018).
  • „Теолошко-симболичке аналогије прилазног дела иконостаса Велике цркве манастира Савина“, у: Црквене студије 16/2, Ниш 2019, 787–804. („Theological and symbolic Analogies of the Savina Monastery Big Church Iconostasis Forepart“, in: Orthodox Studies 16/2, Niš 2019).
  • „Две престоне иконе из Цркве светог Николе у Баошићима (Херцег-Нови)“, у: ЗЛУМС 48, Нови Сад 2020, 31–39. [Two altar icons from the Church of St. Nicholas in Baošići (Herceg-Novi), in: Matica Srpska Journal of Fine Arts 48, Novi Sad 2020, 31–39]
  • „Bishop Nikodim Busović and Uniatism in late seventeenth and early eighteenth century Dalmatia and Boka“, in: Istraživanja 31, Novi Sad 2020, 112–130.
  • „Protection of the Theotokos („Pokrov“) as subject in Serbian baroque painting“, in: Orthodox Studies 20, Niš 2023, 567–589.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марина_Матић&oldid=27618658”