Мери Хорнер Лајел

С Википедије, слободне енциклопедије
Мери Хорнер Лајел
Лични подаци
Датум рођења(1808-10-09)9. октобар 1808.
Место рођењаЛондон, Енглеска
Датум смрти24. април 1873.(1873-04-24) (64 год.)
Место смртиЛондон, Енглеска
Научни рад
Пољеконхолог, геолог

Мери Хорнер Лајел (Лондон, 9. октобар 1808 — Лондон, 24. април 1873) била је конхолог и геолог. Била је удата за чувеног британског геолога Чарлса Лајела и помагала му у његовом научном раду. Она сама никада није постала широко позната, иако историчари верују да је вероватно дала велики допринос раду свог мужа.[1] Њен познати самостални рад укључује студије на Канарским острвима, у којима је проучавала копнене пужеве 1854. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Мери Елизабет Хорнер је рођена у Лондону 1808. Била је најстарија од шест ћерки[2] Леонарда Хорнера, професора геологије и реформатора образовања који је предавао у Енглеској и Немачкој, а такође је био и председник Геолошког друштва у Лондону 1846. и 1860.[3] Леонард Хорнер је желео да сва његова деца буду добро образована и ангажовао је личне учитеље за своју децу.[4]

Мери је имала велики таленат за учење различитих језика и била је полиглота. Могла је да говори и пише на француском, немачком, холандском, шпанском и шведском, што јој је користило за комуникацију са другим геолозима и књижевним личностима.[5]

Једна од Мериних сестара била је Франсис Џоана Банбери. Била је супруга сер Чарлса Џејмса Фокса Банберија који је такође био ботаничар и геолог.[6] Користећи квалитетно образовање, све Мерине сестре су писале своја оригинална дела или су радиле преводе немачких/италијанских чланака. Међутим, из неког непознатог разлога, Мери није ништа објавила.[6]

Мери је постала конхолог и геолог, док је њена млађа сестра Катарина постала ботаничарка.

Године 1832, са 23 године, удала се за Чарлса Лајела (1787-1875), коме је њен отац претходно предавао геологију. Са супругом је делила не само љубав према геологији, већ и љубав према књижевности и пријатељске везе у свету књижевности.[7] Маријина сестра Кетрин се удала за млађег брата Чарлса Лајела, Хенрија.

Умрла је 1873. док је боравила у Лондону, само две године пре смрти свог мужа.[8] Утврђено је да је кратка болест узрок њене изненадне и непредвиђене смрти.[9]

Каријера[уреди | уреди извор]

Мери и Чарлс Лајел су били научни партнери; пратила га је на путовањима и помагала му је скицирајући геолошке цртеже, пакујући њихову одећу, опрему и примерке, каталогизирајући њихове колекције, учећи шпански и шведски поред њених говорних језика француског и немачког како би помогла у комуникацији,[10] и деловала као писар када му је у каснијим годинама опао вид.[11][12][13] Чарлс се ослањао на њу да му помогне да пронађе и каталогизира узорке, да напише геолошке радове и припреми предавања.[5] Мерине скице и слике укључивале су изданке, геолошке структуре и пресеке које су она и њен муж пронашли.[14] Дала је значајан допринос чувеној књизи свог супруга „Принципи геологије“.[15]

Радила је широм света, од висоравни Шкотске, Енглеске, Централне Европе (долине Рајне и Роне), Швајцарске, Северне Италије, Данске, Шведске, Норвешке и разних области Северне Америке, укључујући Мисисипи, Охајо, Џорџију, Нову Енглеску и Нову Шкотску, и на крају Мадеиру и Канарска острва.[16] Најпознатија је по свом научном раду из 1854. године, где је проучавала своју колекцију копнених пужева са Канарских острва.[17] Ова студија је била упоредива са студијом Чарлса Дарвина о птицама и корњачама на острвима Галапагос.[18]

Мери је сакупљала и проучавала шкољке, специјализована за шкољке мекушаца.[19] Каталогизирала је више од 36 кутија фосилних шкољки које су она и Чарлс донели из САД 1842.[5]

Имала је велики удео у дискусијама о еволуцији Чарлса Лајела и Дарвина. Такође је снабдевала Дарвина разним примерцима, као што су шкољке, о којима би заједно расправљали у писмима.[20] Такође је слободно разговарала о геолошким феноменима са другим познатим научницима и њиховим супругама, као што су Гидеон Мантел, Томас Хенри Хаксли, и Луис Агасис и његова друга жена Елизабет, која је била природњак.[21]

Мери се бавила "геолошком политиком".[22] Године 1873. катедра за геологију на Универзитету Кембриџ постала је упражњена, тако да је служила као менаџер кампање за кандидата, Томаса Мекенија Хјуза, који је био референт за геодезију у Геолошком заводу. Мекени је победио и служио на тој позицији 44 године, али је нажалост она умрла убрзо након тога.[5] Геолог Родерик Марчисон је приметио њено присуство на посебним састанцима Лондонског геолошког друштва[23] и јасно је да је имала велико интересовање и да је добро разумела геологију.

Чарлс Дарвин је похвалио Мери и описао је као „споменик стрпљења“ у сарадњи.[24] Американци су је чак толико волели да јој је омаж објављен у Бостон Дејли Адвертајзеру у којем је писало: „Постоје многа срца у Сједињеним Државама која ће бити тужна због смрти ове дивне жене... У сваком делу стекла је топле и трајне пријатеље... Снага и љупкост били су њени, и једно и друго...”[25] Због њене огромне љубазности и саосећања, чак је и Бостон Дејли Адвертајзер објавио признање у част њеног живота.[26]

Гроб Мери Хорнер Лајел на гробљу Бруквуд

Историјски контекст[уреди | уреди извор]

Иако је Мери Хорнер Лајел имала адекватна знања из области геологије, други геолози њеног времена нису гледали са истом пажњом на њен рад.[27] Ово ће касније поновити и историчари. Међутим, упркос томе, она је урадила знатан обим рада и истраживања. Најважније је било њено путовање на Канарска острва да проучава копнене пужеве. Њено геолошко знање и рад би је учинили успешним геологом да није била ограничена на друштвене и родне норме свог времена.[12]

Због друштвених ограничења са којима се Мери Хорнер Лајел суочила због тога што је жена, велики део њеног рада није повезан са њеним именом.[12] Да је истраживала у савременијем времену, њен рад би могао да остане сопствени, а не да се споји са Чарлсовим именом и делом.[28] У писму које је написао Чарлс Лајел, он се позива на математичарку Мери Сомервил и наводи „да је наша пријатељица госпођа Сомервил била удата за неког математичара, никада не бисмо чули за њен рад. Она би га спојила са радом свог мужа и издали би га као његов“.[12][29] Историчари верују да је овим речима вероватно мислио на своју жену Мери, спајајући њено дело са својим.[12][29]

Године 1833. Хорнер Лајел је била снажан заговорник права жена да похађају предавања на Кингс колеџу у Лондону.[30] Чарлс Лајел је ово дозволио и открио да су половину његових предавања од 250 присутних чиниле жене.[5] Године 1870. присуствовала је састанку чланова и присталица Националног друштва за женско право гласа на којем се обратила Милисент Фосет, присуствовала је и њена сестра, Елизабет Герет Андерсон.[5] Затим је 1871. Савет за друштво уметности основао је комисију за промовисање бољег образовања жена свих класа и Лајел је седела у овом одбору.[5]

Писма[уреди | уреди извор]

Мери Хорнер Лајел је често читала књиге, цртала слике и писала писма за свог мужа Чарлса због његовог слабог вида. Написала је десетине писама пријатељима, породици и колегама, у којима је детаљно описивала свакодневни живот ње и њеног супруга, као и њихов рад.[31][32][33] Њена писма описују и њихово геолошко путовање кроз Норвешку 1837. године, у коме су детаљно описани сусрети са разним професорима геологије и биолозима, као и посао који су обављали током својих путовања.[33]

Због познавања неколико језика Мери је била у могућности да се дописује и преводи писма европских професора, што је вероватно омогућило њој и њеном мужу да наставе своја истраживања и стекну даље везе у научној области.[34]

Хорнер Лајел се такође дописивала са Дарвином. У својим писмима говоре о шкољкама и узорцима шкољки које је она дала Дарвину, као и о шкотским долинама,[35][36][37] а у другом писму он од ње тражи преводе текстова са шведског на енглески језик, који је покушавао да учи, проширујући преводилачке способности Мери Хорнер Лајел изнад способности њеног мужа.[38]

Такође се дописивала са америчким личностима као што су просветитељ, природњак и писац Елизабет Агасиз о глацијској геологији Јужне Америке[39] и са лекаром, политичарем и природњаком Вилијамом Прескотом.[40]

Почасти[уреди | уреди извор]

Кратер на планети Венери назван је Хорнер у њену част.[41]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cole, Ellen (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. стр. 55–56. ISBN 9781136376276. 
  2. ^ Ogilvie, Marilyn B. (1986). Women in Science. The Massachusetts Institute of Technology. 
  3. ^ „Trowelblazers | Pioneering women in archaeology, palaeontology and geology — past & present.” (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-03. 
  4. ^ Bunbury, Charles James Fox (2011), Bunbury; Lyell, ур., „1884”, Memorials of Sir C.J.F. Bunbury, Cambridge: Cambridge University Press: 3—96, ISBN 9781139150750, doi:10.1017/cbo9781139150750.001, Приступљено 2023-12-10 
  5. ^ а б в г д ђ е „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  6. ^ а б „Horner Collection”. The British Institute of Florence (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  7. ^ Somerville, Mary (2001). Queen of Science: Personal Recollections of Mary Somerville. Canongate Books. стр. 351. ISBN 9781847674654. 
  8. ^ „Trowelblazers | Pioneering women in archaeology, palaeontology and geology — past & present.” (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-03. 
  9. ^ „Charles Lyell - Geologist, Stratigraphy, Uniformitarianism | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-11. 
  10. ^ Cole, Ellen (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. стр. 55–56. ISBN 9781136376276. 
  11. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  12. ^ а б в г д Hunter, Dana. „Mary Horner Lyell: "A Monument of Patience"”. Scientific American Blog Network (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  13. ^ Somerville, Mary (2001). Queen of Science: Personal Recollections of Mary Somerville. Canongate Books. стр. 351. ISBN 9781847674654. 
  14. ^ Levy, Rachel (2013-05-10). „Mary Horner Lyell”. Grandma Got STEM (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  15. ^ „Trowelblazers | Pioneering women in archaeology, palaeontology and geology — past & present.” (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-03. 
  16. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  17. ^ Cole, Ellen (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. стр. 55–56. ISBN 9781136376276. 
  18. ^ Ellen Cole; Esther D Rothblum; Donna M Ashcraft (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. стр. 55—56. ISBN 9781136376276. 
  19. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  20. ^ Levy, Rachel (2013-05-10). „Mary Horner Lyell”. Grandma Got STEM (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  21. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  22. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  23. ^ Ellen Cole; Esther D Rothblum; Donna M Ashcraft (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. стр. 55—56. ISBN 9781136376276. 
  24. ^ Levy, Rachel (2013-05-10). „Mary Horner Lyell”. Grandma Got STEM (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-03. 
  25. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  26. ^ „https://www.darwinproject.ac.uk/letter/DCP-LETT-1122.xml”. Darwin Correspondence Project (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-11.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  27. ^ Hunter, Dana. „Mary Horner Lyell: "A Monument of Patience"”. Scientific American Blog Network (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  28. ^ Hunter, Dana. „Mary Horner Lyell: "A Monument of Patience"”. Scientific American Blog Network (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  29. ^ а б Lyell, Charles (1881). Life Letters and Journals of Sir Charles Lyell, Bart (на језику: енглески). John Murray. ISBN 978-0-598-01213-5. 
  30. ^ „Mary Lyell | Geologist | Minerva Scientifica” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  31. ^ „https://www.darwinproject.ac.uk/letter”. Darwin Correspondence Project (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  32. ^ Lyell, Charles (1881). Life Letters and Journals of Sir Charles Lyell, Bart (на језику: енглески). John Murray. ISBN 978-0-598-01213-5. 
  33. ^ а б Hestmark, Gier (2011). „The meaning of 'metamorphic' - Charles and Mary Lyell in Norway, 1837”. Norwegian Journal of Geology. 91: 247—275. 
  34. ^ Hunter, Dana. „Mary Horner Lyell: "A Monument of Patience"”. Scientific American Blog Network (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10. 
  35. ^ „https://www.darwinproject.ac.uk/letter/DCP-LETT-1122.xml”. Darwin Correspondence Project (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  36. ^ Hestmark, Gier (2011). „The meaning of 'metamorphic' - Charles and Mary Lyell in Norway, 1837”. Norwegian Journal of Geology. 91: 247—275. 
  37. ^ Hunter, Dana. „Mary Horner Lyell: "A Monument of Patience"”. Scientific American Blogs. Приступљено 3. 12. 2013. 
  38. ^ „https://www.darwinproject.ac.uk/letter”. Darwin Correspondence Project (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-10.  Спољашња веза у |title= (помоћ) {{cite web}}: External link in |title=
  39. ^ Cole, Ellen (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. стр. 55–56. ISBN 9781136376276. 
  40. ^ Ellen Cole; Esther D Rothblum; Donna M Ashcraft (2013). Women's Work: A Survey of Scholarship By and About Women. Routledge. стр. 55—56. ISBN 9781136376276. 
  41. ^ Horner Gazetteer of Planetary Nomenclature, International Astronomical Union (IAU). Accessed March 2016
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мери_Хорнер_Лајел&oldid=27762226”