Методе одвикавања од пушења дувана

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Симбол забрањеног пушења

Методе одвикавања од пушења дувана је сложен и дуготрајан процес за којије потребна чврста одлука и јака воља пушача и дуготрајно ангажовање терапеута. Како се сумња да се данас у цигарете додају састојци који поред никотина изазивају зависност и пушачка криза одвикавање траје много дуже него што би требало да буде када је пушач само на чистом никотину.[1]

Начини престанка пушења[уреди | уреди извор]

Постоје два начина за престанак пушења:[2]

Први начин[уреди | уреди извор]

Спонтано престанак пушења, када је пушач јаке воље, лично мотивисан или уз психолошку подршку друге особе (лекара, породице, пријатеља) престаје да пуши. Ову методу користе две подгрупе пушача:[2]

Прва подгрупа — коју чине пушачи који болују од тешких болести (срчани удар, апоплексија, карцином плућа, хронични бронхитис, емфизем).

Друга подгрупа — коју чине дугогодишњи „здрави“ пушачи, код којих је пушење довело до почетних здравствених проблема, а делимично су мотивисани најчешће од стране лекара.

Други начин[уреди | уреди извор]

Као други начин за престанак пушења користе се познате методе и искуствена правила. Ово је активан начин рада са пушачима, без обзира да ли се сматра да су„здрави“ или болесни пушачи, са кратким и дугим пушачким искуством, али и мањи зависници, са мотивацијом и без мотивације.[2]

Предуслови[уреди | уреди извор]

Како се многи пушачи тешко одлучују на овај корак јер се боје наглог добијања у тежини, што није истина, потребна је претходно добра едукација од стране терапеута како би се код пацијента уклониле све заблуде о нежељеним ефектима престанка пушења.

Одвикавање од пушења се најбоље изводи одлуком о дану када ће се прекинути са пушењем. Будући непушач данима пре дана „Д“ треба себе да убеђује да то може, и да схвати све здравствене, социјеалне и економске бенифите престанка пушења.[3]

Прекид пушења треба извести заиста планираног дана и то одједном и дефинитивно. Остављање пушења методом постепеног смањивања цигарета, не даје резултате.

Неке од предности престанка пушења
Физичке Емоционалне Друштвене
  • бољи осећај укуса и мириса,
  • храна боље прија,
  • зуби су бељи,
  • дах из уста је свеж,
  • циркулација крви је боља,
  • кожа поприма здравији изглед,
  • престанак пушачког кашља,
  • правилнији рад срца,
  • нижи крвни притисак,
  • побољшање укупног здравља.
  • задовољство због контролисања свог понашања,
  • расте осећај личне вредности,
  • самопоуздање је веће,
  • задовољство због позитивног примера деци,
  • губитак осећаја кривице,
  • укупни осећај бољитка
  • више времена за посао, породицу, пријатеље,
  • несметање другима присилним пушењем,
  • кућа и одећа одишу свежином,
  • могућност уживања тамо где је пушење забрањено.

Одвикавање од дувана је процес промене понашања на које се може утицати специфичним и понављаним интервенцијама, а које укључују:[4][5][6][7][8][9]

  • терапју лековима
  • терапју хипнозом
  • терапију ласером
  • супституциона терапија никотином

Прописивање ових третмана одвија се паралелно са престанком пушења, као динамичком променом понашања које се одвија кроз више фаза.

Методе[уреди | уреди извор]

Терапија лековима[уреди | уреди извор]

Раније, а у неким случајевима и данас, за одвикавање од пушења користи се лобелин, сребрени ацетат, клонидин. Самостално или уз друге методе могу се користити седативи, антидепресиви, бета блокатори и витамини. На нашем тржишту за одвикавање од пушења налази се бупропион ХЦИ (Зибан тбл. а 150 мг), издаје се на рецепт и треба га узимати под надзором лекара.

Ипак постоје и помагала у виду пастила који се сисају те фластера са екстрактом никотина који се лепе на тело. Преко коже се инфилтрира никотин па је пушачу лакше да преброди „пушачку кризу“.

Терапија хипнозом[уреди | уреди извор]

Овим методом елиминише се позитиван однос пушача према цигарети, а развија се и подстиче негативан ефекат пушења. Хипнозом се пушачи успешно одвикавају од пушења, али је престанак пушења краткотрајан. Ефекти су бољи када се хипноза комбинује са неком другом методом.[10]

Терапија ласером[уреди | уреди извор]

Слична је методи акупунктуре, ласерски зраци стимулишу одређене тачке уместо игала, стимулишу се природни ендорфини и ублажава се потреба за цигаретом. Овој методи недостаје научна потврда.[10]

Терапија акупунктуром[уреди | уреди извор]

Користе је обучени љекари, није потребна активна сарадња пушача. Под дејством убодних игала ослобађају се ендогени опијати, подстичу се бихевиоралне промене. Студије показују да ова метода има краткотрајан ефекат у престанку пушења.[10][11]

Супституциона терапија никотином[уреди | уреди извор]

Супституциона терапија никотином сматра се методом која има и научно и практично оправдање, уз услов да су пушачи упозорени да док су под терапијом не смеу пушити.

Индикације

Супституциона терапија се прописује:

  • здравим, одраслим пушачима и
  • пушачима рецидивистима, код којих постоји мотивација да се одрекну пушачке навике.

Познато је да терапија супституцијом никотина помаже само мотивисаним пушачима како би лакше савладали апстиненцијалну кризу и тако повећали изглед за дуготрајан престанак пушења.[12]

Контраиндикације

Терапија се не препоручује:

  • деци,
  • повременим пушачима,
  • особама осетљивим на никотин,
  • женама у трудноћи и током дојења
Мере опреза

Посебне мере опреза морају се применити код:

  • старијих особа,
  • особа са обољењима јетре и бубрега,
  • кардиоваскуларних болести,
  • хипертиреозе,
  • инсулин зависане шећерне болести
  • чира на желуцу и
  • нестабилне хипертензије.
Начини уношења

Супституциона терапија никотином (код које не постоји нека битнија разлика између више врста никотинских замена), обухвата неколико различитих начина уношења никотина, путем:

  • никотинских жвакаћих гума,
  • никотинских фластера и
  • никотинских назалних спрејева.

Супституциона терапија се мора узимати према приложеним упутствима произвођача и под контролом лекара.[10] Битно је споменути и да никотинска замена нема неки велики утицај на телесну тежину, изузев никотинске жвакаће гуме која умањују или одлаже увећање телесне тежини, кој са евентуално може јавити код престајања пушења.[13]

Резултати

Опсежна метаанализа је показала да различите врсте никотинских замена увећавају стопу апстиненције у периоду од 6 до 12 месеци за око 1,7 пута, што у просеку чини 17% наспрам 10% у „placebo” групи, резултујући с маргиналном ефикасношћу од 7%.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Medicinska enciklopedija. Pušenje. Jugoslavenski leksikografski zavod. Zagreb;1985 (V): 511-515
  2. ^ а б в Stevan Jović, Pušenje, 13.6.1. Prestanak pušenja. U: Doc. dr sc. med. Mirko Stanetić urednik, Pulmološki priručnik, Medicinski fakultet u Banjoj Luci, Banja Luka, 2002. str.379
  3. ^ Ebling, Z, Eljuga D. Bolesti uzrokovane pušenjem. Hrvatska liga protiv raka, Zagreb, 1998
  4. ^ Moller AM, Villebro N, Pedersen T, Tonnesen. Effect of preoperative smoking intervention on postoperative complications: A ran¬domised clinical trial. Lancet 2002;359:114-7
  5. ^ Prochaska JO, Goldstein MG. Process of smoking cessation: implications for clinicians. Clin Chest Med 1991;12:727-35
  6. ^ Lumley J, Oliver S, Waters E. Interventions for promoting smoking cessation during pregnancy (Cochrane Review). In: The Cochrane Library, Issue 1, 2003. Oxford: Update Software
  7. ^ Basler HD. Patient education with reference to the process of behavioural change. In: Assal JP, Golay A, Visser A, eds. New trends in patient education. Amsterdam : Elsevier ; 1995.
  8. ^ Prochaska JO, Di Clemente CC. Stages and processes of self-change in smoking: Towards an integrative model of change. J Consult Clin Psychol 1983;51:390-5.
  9. ^ Di Clemente C, Prochaska JO, Fairhurst SK, Velicer WF, Velasquez MM, Rossi JS. The process of smoking cessation: an analysis of precontemplation, contemplation and preparation stages of change. J Consult Clin Psychology 1991;59:295-304.
  10. ^ а б в г Stevan Jović, Pušenje, 13.6. Odvikavanje od pušenja. U:Doc. dr sc. med. Mirko Stanetić urednik, Pulmološki priručnik, Medicinski fakultet u Banjoj Luci, Banja Luka, 2002. str.379-380
  11. ^ White AR, Rampes H, Ernst E. Acupuncture for smoking cessation (Cochrane Review). In: The Cochrane Library, Issue 4, 2003. Oxford: Update Software.
  12. ^ Priručnik za primjenu sistema supstitucije nikotina u odvikavanju od pušenja. Yusafarm, Beograd, 1998
  13. ^ Henningfield JE. Nicotine medications for smoking cessation. N Engl J Med 1995;333:1196-203.
  14. ^ Silagy C, Lancaster T, Stead L, Mant D, Fowler G,. Nicotine replacement therapy for smoking cessation. In: the Cochrane Library, Issue 4, 2003 Oxford: Update Software

Литература[уреди | уреди извор]

  • Doc. dr sc. med. Mirko Stanetić urednik, Pulmološki priručnik, Medicinski fakultet u Banjoj Luci, Banja Luka, 2002.
  • Whyte F. and Kearney Tobacco control fact sheets: Enhancing the nurse's role in tobacco control

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Методе_одвикавања_од_пушења_дувана&oldid=27442247”