Михал Харпањ
| Михал Харпањ | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1944. |
| Место рођења | Кисач,  Србија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | „Између две ватре“ „Priestory imaginacie “ „Песме Махала Бабинке: интерпретација“ |
Михал Харпањ (Кисач, 1944) редовни је професор универзитета у пензији, почасни доктор наука на Универзитету МатејБел у Банској Бистрици, у Словачкој и познати преводалац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Михал Харпањ је од 1969. године предавао словачку књижевност и теорију књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Предавао је и на Филолошком факултету у Београду, на Вишој педагошкој школи у Сегедину, као и на Факултету хуманистичих наука у Банској Бистрици. Поље његовог научног интересовања јесу словачка књижевност, словачка књижевност у Војводини, јужнословенско-славачке културне и књижевне везе и теорија књижевности. Његова књига Teoria literatury је штампана у пет издања, од којих четири издања у Словачкој. Репрезентатитвни избор његових студија објављен је је у Словачкој под насловом Теxty a kontexty (2004).[1]
Награде[уреди | уреди извор]
- Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност, 2023.[2]
Дела[уреди | уреди извор]
Објавио је бројне књиге студија, есеја и критике.[3]
- Између две ватре (1972)
- Priestory imaginacie (1974)
- Kriticke komentare (1978)
- Poezia a poetika Michala Babinku (1980)
- Песме Махала Бабинке: интерпретација (1985)
- Teoria literatury (1986, 1994, 2004, 2009)
- Premeny rozpravania (1990)
- O Palovi Bahušovi (1999)
- Zapas o identitu (2000)
- Literarne paradigmy (2004)
- Sliterarnou vedou a kritikou (2005)
- Predslovy a doslovy (2009)
- Scripta manent (2014)
Преводи[уреди | уреди извор]
Превео је књиге:
- Михал Бабинка - И би земља (1970) и Завичај магле (1985)
- Вићазослав Хроњец - Со, али песак (1972)
- Јанко Чеман - Не носи сваки војник пушку (1975)
- Павел Виликовски - Коњ на спрату, слепац у граду (1997) и Сурови машиновођа (2000)
- Јан Јанкович - Српска драма у Словачкој (2005)
- Душан Митана - Ношне вести (2014)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Митана, Душан (2015). Моје родно гробље. Нови Сад: Сајнос. стр. 152. ISBN 978-86-6053-150-8.
- ^ „Добитници Годишњих награда Културног центра Војводине „Милош Црњански“ за 2023. годину – Културни центар Војводине „Милош Црњански“” (на језику: српски). Приступљено 14. 12. 2023.
- ^ „Михал Харпањ”. Званичан сајт Филозофског факултета у Новом Саду. Приступљено 29. 3. 2016.[мртва веза]