Млађен Мандић

С Википедије, слободне енциклопедије
Млађен Мандић
Лични подаци
Датум рођења(1957-01-01)1. јануар 1957.(67 год.)
Место рођењаГрадина код Калиновика, ФНРЈ
НародностСрбин
Војна каријера
Чингенерал-мајор
Учешће у ратовимаРат у Босни и Херцеговини

Млађен Мандић, (Градина код Калиновика, 1. јануара 1957) је генерал-мајор Министарства унутрашњих послова Републике Српске у пензији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1957. године у Градини, од оца Саве и мајке Милке. Поред њега, родитељи су имали још троје дјеце. Ожењен је и у браку са супругом Маријаном има четворо дјеце. По националности је Србин. Крсна слава породице је Свети великомученик Димитрије - Митровдан (8. новембар).

Завршио је: Основну школу "Алекса Шантић" у Храсници 1971; Средњу војну школу Копнене војске - смјер пјешадија у Сарајеву 1975; Војну академију Копнене војске - смјер пјешадија у Београду 1979; Правни факултет у Сарајеву 1986; положио правосудни испит у Сарајеву 1991; постдипломске студије на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци 1998. и докторирао на Правном факултету Универзитета у Новом Саду 2000.

Произведен је у чин потпоручника пјешадије 1979. године, а унапријеђен у чин поручника 1980, капетана 1983, капетана прве класе 1987. године (исте године прешао је у Републички секретаријат унутрашњих послова Босне и Херцеговине). У чин генерал-мајора полиције Републике Српске унапријеђен је 7. априла 1997. године.

Обављао је дужности: командир вода у Школи резервних официра пјешадије у Билећи; наставника на катедри ватрене обуке у Центру војних школа Копнене војске "Коста Нађ" у Сарајеву (предавао у Средњој војној школи и Војној академији); наставник у Школи унутрашњих послова "Мијо Керошевић Гуја" Враца - Сарајево; начелник класе у Школи унутрашњих послова "Мијо Керошевић Гуја" Враца - Сарајево; начелник Школе унутрашњих послова "Мијо Керошевић Гуја" Враца - Сарајево; начелник Средње школе за унутрашље послове у Бањој Луци; директор Центра за образоваље кадрова унутрашњих послова у Бањој Луци; замјеник министра правде у Влади Републике Српске у Бањој Луци; помоћник министра правде у Влади Републике Српске у Бањој Луци; инспектор у Главном инспекторату Обавјештајне службе Републике Српске у Бањој Луци; савјетник за правна питаља предсједника Републике Српске и правобранилац Босне и Херцеговине. Редовни је професор на Правном факултету у Бањој Луци и Правном факултету у Сарајеву.

Службовао је у мјестима: Билећа, Сарајево и Бања Лука.

Од априла 1992. до 14. децембра 1995. године учествовао је у Одбрамбено-отаџбинском рату српског народа у Босни и Херцеговини у радној обавези на дужности начелника Средње школе за унутрашње послове 1992-1994. и директора Центра за образовање кадрова унутрашњих послова у Бањој Луци.[1]

Дјела[уреди | уреди извор]

Припремио је и одбранио дипломски рад на Правном факултету у Сарајеву, магистарску тезу на Правном факултету у Бањој Луци на тему "Државно уређење Босне и Херцеговине према Дејтонском споразуму" и докторску дисертацију на Правном факултету у Новом Саду под називом "Организација локалне власти са посебним освртом на Босну и Херцеговину":

Написао је и објавио књиге и уџбенике:

  • "Босна и Херцеговина - конфедерација два ентитета и три народа";
  • "Организација локалне власти у Босни и Херцеговини ";
  • "Ислам у Босни";
  • "Управно право - посебни дио";
  • "Радно право";
  • "Управно процесно право", 2003;
  • "Радно и социјално право";
  • "Управно процесно право", 2009;
  • "Управно процесно право" 2011. и "Управно процесно право': 2013.

Написао је више десетина чланака који су објављени у стручним часописима у земљи и иностранству. [1]

Одликовања и признања[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.