Набатејски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
набатејски
Говори се у25 држава
набатејски писмо
Језички кодови
ISO 639-3mis
Фрагмент са натписом на набатејском писму Богу Касију.[1]

Набатејски језик је био западноарамејски дијалекат и језик Набатејаца из Негева, са источне обале Јордана и Синајског полуострва.

Током исламског златног доба неки арапски историчари су приписивали термин другим источноарамејским језицима у вавилонској алувијалној равници Ирака и Сиријске пустиње. Ове области су арабизоване током халифата, а неке и прије њега.

Поријекло[уреди | уреди извор]

Са пропашћу Ахеменидског царста, арамејски језик је изгубио на важности као лингва франка Блиског истока. На важности је добио грчки језик. Некедашња обједињена писана култура се распала на локалне школе и стари дијалекти су добили на важности као писани језици. Набатејски језик је настао као посљедица тих догађаја. Натписи на језику Набатејаца показује локални развој арамејског језика. С обзиром да је становништво Набатејског царства већином говорила сјеверноарапкси дијалект, набатејски језик се може сматрати надасве писаним језиком.

Лингвистичка класификација[уреди | уреди извор]

Нбатејски језик је један од изданака империјалног арамејскиг. Са порашћу досељавања арапских номадских племена, набатејски језик је добио на важности у Арабији. Од исламског доба, арапски утицај постаје огроман, на тај начин се може рећи да је набатејски језик био прелаз из арамејског у арапски језик.

Докази[уреди | уреди извор]

Писани докази набатејског језика могу се наћи у Петра, Буси и Херги и мали број доказа на Синајском полуострву. Постоји пар набатејских текстова у Кумрану.

Писмо[уреди | уреди извор]

Набатејско рукопис је карактеристичан веома посебним курзивним стилом. Набатејско писмо је настало од арамејског писма. Посло је претеча арапског писма, које је настало од курзивне варијанте набатејског писма у 5. вијеку.

Литература[уреди | уреди извор]

  • al-Khraysheh, Fawwaz: Die Personennamen in den nabatäischen Inschriften des Corpus Inscriptionum Semiticarum. Marburg 1986. In German
  • Euting, Julius: Nabatäische Inschriften aus Arabien. Berlin 1885. In German
  • Hackl, Ursula/Jenni, Hanna/Schneider, Christoph: Quellen zur Geschichte der Nabatäer. NTOA 51. Fribourg. 2003. ISBN 978-3-7278-1410-5.. In German

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Basalt, 1st century CE. Found in Sia in the Hauran, Southern Syria.