Награда „Борислав Пекић”
| Награда „Борислав Пекић” | |
|---|---|
| Додељује се за | прозно дело у настајању |
| Додељује | Фонд „Борислав Пекић” |
| Локација | Београд |
| Земља | Србија |
| Прво додељивање | 1993. год. |
| Последње додељивање | 2012. год. |
| Веб-сајт | http://www.borislavpekic.com/ |
Награда „Борислав Пекић” додељивана је у виду две књижевне стипендије за прозно дело у настајању. Награду је додељивао Фонд „Борислав Пекић” у периоду од 1993. до 2012.
Историјат[уреди | уреди извор]
Фонд „Борислав Пекић” (прво: Фондација) основан је 1993. године са циљем да се стара о коришћењу и објављивању рукописне заоставштине Борислава Пекића. Исте године, на предлог Љиљане Пекић, супруге Борислава Пекића, и његових пријатеља, установљена је Награда „Борислав Пекић”. Награду је додељивао Жири, а уручивана је добитницима 4. фебруара, на дан рођења Борислава Пекића (изузетно, за 2002. годину уручење је приређено на дан његове смрти). Свечано уручење приређивано је у Београдском драмском позоришту.[1] Жири је последњи пут радио у саставу: Љиљана Пекић, академик Предраг Палавестра, проф. др Владислава Гордић Петковић, Милета Продановић и Гојко Божовић.[2] Награда је последњи пут додељена за 2012. годину, али званично није укинута.
Друго[уреди | уреди извор]
Године 1995. Фонд је установио истоимену награду која се додељује београдским гимназијалцима за књижевне радове у три категорије: за прозу, поезију и есеј. Традиционално се уручује у Трећој београдској гимназији. Последњи пут додељена је 2019. године.[3]
Добитници[уреди | уреди извор]
1993.[уреди | уреди извор]
- Светислав Басара, за синопсис романа Трговци белим робљем.
- Владислав Бајац, за синопсис романа Црна кутија.
1994.[уреди | уреди извор]
- Драган Великић, за синопсис романа Северни зид.
- Горан Петровић, за синопсис романа Опсада цркве Светог Спаса.
1995.[уреди | уреди извор]
- Јасмина Лукић, за синопсис студије Историја и мит у постмодернистичкој визури.
- Петар Лазић, за синопсис романа Дајте ми земљу један круг.
1996.[уреди | уреди извор]
- Јасмина Тешановић, за синопсис романа Сирена.
- Милета Продановић, за синопсис романа Плеши, чудовиште, на моју нежну музику.
1997.[уреди | уреди извор]
- Сретен Угричић, за синопсис романа Хартије од вредности.
- Гојко Божовић, за синопсис студије Борислав Пекић и савремена књижевност.
1998.[уреди | уреди извор]
- Љубица Арсић, за синопсис романа Икона.
- Милан Т. Ђорђевић, за синопсис романа Рушевина.
1999.[уреди | уреди извор]
- Драго Кекановић, за синопсис романа Опчињеност.
- Вуле Журић, за синопсис романа Б.
2000.[уреди | уреди извор]
- Ђорђе Писарев, за синопсис романа Под сенком змаја.
- Игор Маројевић, за синопсис романа Жега.
2001.[уреди | уреди извор]
- Ласло Блашковић, за синопсис романа Мадонин накит.
- Зоран Ћирић, за синопсис романа Хобо.
2002.[уреди | уреди извор]
- Александар Марчићев, за синопсис романа Сви животи Захарија Неузинског.
- Дамјана Мраовић, за синопсис студије Културни и политички идентитети у српској књижевности.
2003.[уреди | уреди извор]
- Никола Маловић, за синопсис романа Лутајући Бокељ.
- Зоран Пеневски, за синопсис романа Мање важни злочини.
2004.[уреди | уреди извор]
- Саша Илић, за синопсис романа Свирач у Катакомби.
- Срђан В. Тешин, за синопсис романа Куварове клетве и друге гадости.
2005.[уреди | уреди извор]
- Немања Ротар, за синопсис романа Нетрпељивост.
- Саша Јеленковић, за синопсис романа Из једне у другу главу.
2006.[уреди | уреди извор]
- Веселин Марковић, за синопсис романа Ми различити.
- Мића Вујичић, за синопсис романа Овде почива Лав Толстој.
2007.[уреди | уреди извор]
- Боривоје Адашевић, за синопсис романа Крфска новела.
- Саша Обрадовић, за синопсис романа Врт љубави.
2008.[уреди | уреди извор]
- Слободан Владушић, за синопсис романа Forward.
- Владимир Кецмановић, за синопсис романа Топ је био врео.
2009.[уреди | уреди извор]
- Соња Веселиновић, за синопсис романа Кросфејд.
- Срђан Вучинић, за синопсис романа Незајаз.
2010.[уреди | уреди извор]
- Дејан Алексић, за синопсис романа Вина и пингвина.
- Срђан Срдић, за синопсис романа Сагоревања.
2011.[уреди | уреди извор]
- Бојан Бабић, за синопсис романа Девојчице, будите добре.
2012.[уреди | уреди извор]
- Слободан Бубњевић, за синопсис романа Седми народ.
- Берислав Благојевић, за синопсис романа Тиши од воде.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Stojković, Ratko (2003). Leksikon literata laureata: srpske književne nagrade 1839-2002. Beograd: Potez. стр. 20.
- ^ „Konkurs Fonda Borislav Pekic”. Конкурси региона. 27. 4. 2012. Архивирано из оригинала 05. 07. 2022. г. Приступљено 19. 5. 2022.
- ^ „Награда „Борислав Пекић” најталентованијим гимназијалцима”. Политика. 22. 5. 2019. Приступљено 19. 5. 2022.