Национални етнографски музеј у Кроји

С Википедије, слободне енциклопедије
Национални етнографски музеј у Кроји
Muzeu Etnografik i Krujës
Зграда музеја
Оснивање20. новембар 1989.
ЛокацијаKроја
 Албанија
Врстамузеј
АдресаКроја, Street „Kala”, Krujë

Национални етнографски музеј у Кроји је институција културе, основана 1989. године, у старој албанској кући унутар зидина Дворца Кроје у Албанији. Као један од најбољих етнографских музеја у Албанији, основана је са циљем да чува, проучава и излаже — хронолошки или тематски — збирке старина, народне радиности, уметнине, природњачке, техничке и сл. предмете.[1]

Положај и размештај[уреди | уреди извор]

Национални етнографски музеј у Кроји налази се у традиционалној оријенталној кући у комплексу Дворца Кроја, испод музеја Скандербег, у оригиналној отоманској кући из 18. века, изграђеној 1764. године. Кућа је припадала имућној породици Топтани (или породица Топија пре исламизације) која је у то време владала Кројом.[2] Породица Топтани' једна од најстаријих албанских феудалних породица и једна од неколико које су преузеле контролу над делом територије Српског царства цара Душана после смрти цара Душана и распада његовог царства 1355. године.

Кућа у којој је смештен Музеј изграђена је унутар утврђеног дворишта, дворца Кроја непосредно уз Скендербегов музеј, у белој спратној грађевини. Зграда је засветљена дрворезбареним прозорима свих величина, и поседује укупно 15 соба које говоре о породичном животу у граду Кроје. Карактеристично за ову кућу су ниска врата која су присиљавала људе да спусте главу као знак поштовања према укућанима.

Историја зграде музеја[уреди | уреди извор]

Од почетка 1800-их, када се породица Топтанци преселили у Тирану и постали господари централне Албаније, кућа је постала власништво породице из Кроје са презименом Калаја (Зејнел ефендија Калаја), која је сачувала кућу и имање све док 1950-тих година, албанска држава није експроприисала ову имовину.

Данашља зграда Музеј, који је првобитно био харемллек (приватни стан), проглашен је за културно добро и 1959. године је у целости обновљена по нацртима професора Емина Ризе. У њој је 20. новембар 1989. године основан Национални етнографски музеј у Кроји.[3]

Предмети који су изложени у Музеју имају неупоредиво малу историјску и етнографску вредност у односу на саму зграду Музеја, која је јединствени објекат те врсте из 18. века на Балканском полуострву.

Музејска поставка[уреди | уреди извор]

Изложба почиње у радном делу дворишта куће, у којој се налазе столетна пећнице, пчелиње кошнице од камена, кућице за псе и пилиће и многе други традиционални алатаи предмети једног домаћинства. Изложени предмети у музеју су у 90% случајева оригинални и највећим делом још увек функционални. Старост ових предмета варира од 60-70 до 500 година[4]

У Музеју не само да је приказан ниво луксуза једне породице, већ је приказана и богата етнографска збирка, сакупљена у многим албанским породичним кућама, самосталност домаћинства које се одржавало производећи властиту храну, пиће, кожу и оружје. Зидови куће обложени су фрескама из 1764. године, резбареном столаријом, а просторије опремљене живописно осликаним намештајем и мини турским купатилом (хамамом). Кућа је имала и воденицу.

Приземље[уреди | уреди извор]

У приземљу зграде изложени су традиционални пољопривредни алати, некада коришћени у старим занатима за обраду коже, вуне или других материјала или су коришћени у традиционалном узгоју маслина и цеђењу маслиновог уља.[а]

Спрат[уреди | уреди извор]

Спрат зграде посвећен је породичном животу и засигурно је један од најфасцинантнијих делова музеја, јер се састоји од соба за мушкарце и за жене, собе за госте, кухиње и хамам. Завршава се малом собом у којој су изложени врхунски традиционални костими из целе Албаније.[5]

Женска соба

Женска соба или младеначка соба укључује оно што Албанци називају пиџом, са колекцијом посебно израђених предмета које млада жена спремају и чувају за свој будући брак - често укључујући прекриваче, стољњаке, украсне и друге сличне предмете.

Мушка соба

Мушка соба има потпуно другачију атмосферу јер је украшена мачевима и пушкама. Жене су проматрале активности мушкараца у мушкој соби кроз мале прозоре како би се увериле да им не недостаје хране и пића, и само им је било допуштено да уђу у ову собу да би их послужили.

Спаваћа соба

У великој спаваћој соби изложена је одећа католичке и муслиманске традиције коју су користе староседеооци у Кроје и досељеници.

Породична (дневна) соба

Породична соба је једна од већих просторија у којој је могла да стане цела породица. Дневна соба демонстрира традицију гостопримства, као и њихову традиционалну улогу уз понизно послуживања главе домаћинства У то време мушкарцима и женама није било дозвољено да у тој просторији бораве заједно.

У дневној соби је и кутак у којем су деца боравила играла се и обедовала, како не би ометала одраслима за софром за јело.

Кухиња

Просторија за кување, која је аутентичног изгледа са димњаком, има своје особитости као ложишта тако и посуђа. Посуђе је керамичко, дрвено или бакарно, а ложиште за кување и димњак је у облику великог аспиратора.

Хамам

Ово је била једна од ретких кућа у Албанији која је унутар зграде имала парно купатило (хамам). Била у облику куполе, са Опремом за масажу која се обављала у окружењу са топлом паром.

Информације за туристе[уреди | уреди извор]

Радно време
  • Лети: од маја до окробра, сваки дан од 09:00 - 19:00 часова
  • Зими: од октобра до маја, сваки дан од 09:00 до 14:00 и од 16:00 до 19:00, недељом од 09:00 до 19:00 часова
Водичи

Национални музеј у Кроји поседује водиче на албанском и енглеском језику.

Цена улазнице

Улазница за музеј стаје 300 лека, око 2,5 еврa.[6]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kruja ima dugu tradiciju uzgoja maslina i preradi maslinovog ulja, što seže sve do vremena legendarnog Skanderbega u 15. veku

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „National Ethnographic Museum”. www.intoalbania.com. 2018. Приступљено 28. 4. 2020. 
  2. ^ „What Can you Experience at the Museum? У:National Ethnographic Museum”. www.intoalbania.com. 2018. Приступљено 28. 4. 2020. 
  3. ^ „Muzeu Etnografik i Krujës”. www.kultura.gov.al. Приступљено 28. 4. 2020. 
  4. ^ „A Museum and Castle, У:National Ethnographic Museum”. www.intoalbania.com. 2018. Приступљено 28. 4. 2020. 
  5. ^ Besmir Toçila. „Muzeu Kombëtar Etnografik i Krujës”. Flas Shqip (на језику: албански). Приступљено 2020-04-29. 
  6. ^ „Muzeu Etnografik - Gjirafa.biz”. Muzeu Etnografik - Gjirafa.biz. Приступљено 2020-04-29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]