Никола Лекић (револуционар)

С Википедије, слободне енциклопедије
никола лекић
Лични подаци
Датум рођења(1909-00-00)1909.
Место рођењаСеоца, код Бара,  Књажевина Црна Гора
Датум смрти1. децембар 1941.(1941-12-01) (31/32 год.)
Место смртиПљевља, Црна Гора НД Црна Гора
Деловање
Члан КПЈ од1931.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Никола Лекић (Сеоца, код Бара, 1909Пљевља, 1. децембар 1941), револуционар и учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1909. године у селу Сеоца, код Бара.

По занимању је био банкарски чиновник. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1931. године. Био је секретар Месног комитета КПЈ за Бар, а потом и секретар Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, од 1934. до 1936. године. Био је уредник илегалног партијског листа „Удар”.

Приликом велике полицијске провале у партијску организацију у Црној Гори, половином 1936. године, заједно са Ристом Лекићем је емигрирао у Краљевину Албанију. По повратку у земљу, децембра 1937. године, по партијском задатку се легализовао, због чега је био ухапшен и осуђен због комунистичке делатности на две године затвора.

На Осмој покрајинског конференцији КПЈ за Црну Гору и Боку, августа 1940. године, био је изабран за члана Покрајинског комитета и за делегата за Пету земаљску конференцију КПЈ.

Био је учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године.

Погинуо је у Пљеваљској битци, 1. децембра 1941. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јосип Броз Тито - сабрана дјела (том четврти). „Комунист“ Београд, „БИГЗ“ Београд и „Напријед“ Загреб, 1982. година.