Образовна лингвистика

С Википедије, слободне енциклопедије

Образовна лингвистика је термин који се понекад користи да означи примену лингвистичких теорија, метода и дескриптивних открића на проучавање наставе матерњег језика у школама и другим образовним срединама. У специфичне теме интересовања спадају језички варијетети у наставном плану, као и настава лингвистике, граматике итд. у школама.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kristal, Dejvid, Encilopedijski rečnik moderne lingvistike. Biblioteka Odrednice. Nolit. Beograd. 1985 (pp. 170)