Одликовања Српске православне цркве

С Википедије, слободне енциклопедије

Одликовања Српске православне цркве представљају систем одликовања која додељује Свети архијерејски синод Српске православне цркве као општецрквена или епархије као сопствена одликовања.

Устав Српске православне цркве (члан 55, тачка 10) из 1957. године, предвиђа да црквена одликовања и одличја додељује патријарх српски, по уредби коју прописује Свети архијерејски сабор. Предлоге за одликовање свештених лица дају епархијски архијереји (архиепископ, митрополити, епископи), а одлуку доноси Свети архијерејски синод. Такође, предвиђено је да архијереји могу сами одликовати лица, оним одликовањима чија је додела у њиховој надлежности, односно епархијским одликовањима (Устав СПЦ, чл. 108, тачка 12).

Историјат одликовања Српске православне цркве[уреди | уреди извор]

Српска православна црква није додељивала посебна одликовања пре 1945. године. Са доласком комуниста на власт у Југославији, односно падом монархије и увођењем потпуне одвојености државе и цркве, јавила се потреба за увођењем посебних црквених признања у виду одликовања.

Прво одликовање Српска православне цркве се појавило 1946. године, поводом 600. годишњице уздизања српске цркве из архиепископије у патријаршију, односно устоличења првог српског патријарха Јоаникија. Орден Светог патријарха Јоаникија је додељиван само епархијама у Северној Америци.

Епископ рашко-призренски Артемије је у земљи успоставио први црквено одликовање, а то је била Медаља мајке Југовића, које је додељивано мајкама са више деце.

Од 1985. године, Свети архејерејски синод Српске православне цркве додељује Орден Светог Саве, који је изворно установљен као државно одликовање, указом краља Милана Обреновића од 23. јануара 1883. године и додељиван је све до 1945. године, када је наставио да га додељује старешина краљевске породице Карађорђевић као династичко одликовање, тако да данас постоје два ордена Светог Саве - црквени и краљевски.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије одликује Дмитрија Медведева, председника Руске Федерације, Орденом Светог Саве (20. октобар 2013)

Општецрквена одликовања према важности[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светог Саве (један степен)
  2. Орден Светог краља Милутина (један степен) Додељује се за ктиторство и доброчинство.
  3. Орден Светог Петра Цетињског (један степен) Додељује се за мисионарство, миротворство, евангелизацију и лични подвиг.
  4. Орден Светог деспота Стефана Лазаревића (један степен) Додељује се за науку, културу, књижевност, преводилаштво и хуманистичке науке.
  5. Орден Свете царице Милице (Препободне монахиње Евгеније) Додељује се за дела човекољубља.
  6. Орден Светог Симеона Мироточивог Додељује се за побољшање односа између цркве и државе. Некада је додељиван од стране епископа шумадијског, али је постао општецрквени орден.
  7. Орден Светог цара Константина Додељује се за допринос слободи вере и људским правима.
  8. Орден Светог Јована Владимира[1]

Епархијска одликовања[уреди | уреди извор]

Митрополија црногорско-приморска[уреди | уреди извор]

  1. Златни лик Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца (неносиво признање)

Митрополија дабробосанска[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светог митрополита Петра

Митрополија загребачко-љубљанска[уреди | уреди извор]

  1. Орден Кантакузине Катарине Бранковић

Епархија банатска[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светог Теодора Вршачког

Епархија будимљанско-никшићка[уреди | уреди извор]

  1. Споменица јубилеја манастира Ђурђеви Ступови, са ликом Светог Георгија првомученика и победоносца.

Епархија будимљанско-никшићка је имала у плану оснивање Ордена Светог Георгија Победоносца (један степен) и Орден кнеза Мирослава (три степена), али та идеја није реализована.

Епархија ваљевска[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светог Николаја српског (Епархија ваљевска)

Епархија врањска[уреди | уреди извор]

  1. Орден преподобног Прохора Пчињског

Епархија горњокарловачка[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светих новомученика карловачких

Епархија далматинска[уреди | уреди извор]

  1. Орден др Никодима Милаша

Епархија жичка[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светог Симеона Монаха (један степен) Установио га је епископ жички др Јустин (Стефановић) у септембру 2017. године, поводом 800. годишњице крунисања Стефана Првовенчаног за краља.

Епархија зворничко-тузланска[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светог краља Драгутина - Преподобног Теоктиста

Епархија бихаћко-петровачка[уреди | уреди извор]

  1. Орден Новомученика бихаћко-петровачких

Епархија милешевска[уреди | уреди извор]

  1. Орден белог анђела (на ланцу)

Епархија нишка[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светог Константина
  2. Орден Светог Романа

Епархија осјечкопољска и барањска[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светог кнеза Стефана Штиљановића

Епархија рашко-призренска[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светог кнеза Лазара (два степена)
  2. Медаља мајке Југовића (два степена)

Епархија сремска[уреди | уреди извор]

  1. Орден кнеза Данила Првог
  2. Орден Светог Арсенија Сремца
  3. Орден Светог Максима Бранковића

Епархија шабачка[уреди | уреди извор]

  1. Орден Светог Николаја српског (Епархија шабачка)

Епархија шумадијска[уреди | уреди извор]

  1. Орден вожда Карађорђа

Православни богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи[уреди | уреди извор]

  1. Медаља Светог Василија Острошког

Бивша одликовања[уреди | уреди извор]

Орден Светог Симеона Мироточивог је некада додељиван од стране епископа шумадијског, али је он преведен у општецрквена одликовања.

До раздвајања епархије шабачке и ваљевске, епархија шабачко-ваљевска је додељивала Орден Светог Николаја српског. Након раздвајања две епархије, обе су наставиле да додељују овај орден, са истим именом, али различитим стилским решењем.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Новоустановљени орден Светог Јована Владимира рад је протојереја-ставрофора Драгана Митровића и протођакона Владимира Јарамаза”. Митрополија загребачко-љубљанска. 29. септембар 2016. 
  2. ^ Ацовић, Драгомир (26. јануар 2018). „Шест векова одликовања међу Србима: Време садашње”. Политикин забавник. 3342: 29.