Олга Царевић

Олга Царевић
Датум рођења	(1925-04-09)9. април 1925.
Место рођења	Нови Сад, Краљевина СХС
Датум смрти	12. јануар 2021.(2021-01-12) (95 год.)

Проф. др Олга Царевић (Нови Сад, 9. април 1925 — 12. јануар 2021) била је биохемичарка, научна радница и хуманитарка.

Биографија

Основну и средњу школу завршила је у Новом Саду. Године 1945. уписала се на Фармацеутски факултет у Загребу на коме је дипломирала 1951. године. Докторат наука стекла је 1961. године из медицинске биохемије, а хабилитирала је 1964. године и постала доцент и научни сарадник. Године 1974. изабрана је за вишу научну сарадницу, а 1979. године за научну саветницу и редовног универзитетског професора.

Рад

Радила је у Заводу за фармакологију и токсикологију Ветеринарског факултета у Загребу, била је водитељ Групе за медицинску биохемију на Институту „Руђер Бошковић“, а затим научна саветница у Заводу за заштиту здравља града Загреба. Објавила је осамдесет и седам научних радова у земљи и иностранству и одржала бројна конгресна саопштења. Предавала је на Ветеринарском факултету, Медицинском факултету и у Центру за постдипломске студије на Универзитету у Загребу. Била је ментор више магистарских и докторских радова из подручја природних наука.

Године 1967. и 1968. радила је на Универзитету у Бирмингему у својству ванредног профессора. Године 1970. и 1971. борави неколико месеци у Лоуваину и учествује у истраживањима Групе за лизосоме у Белгији са др Кристијаном де Дувеом, добитником Нобелове награде за медицину. Године 1974, 1976. и 1978. проводи краће време на Универзитету Рокфелер у Њујорку и Харвардском универзитету у Бостону, а 1974. године на Каролинска Универзитету у Стокхолму.

Одласком у пензију 1989. године наставила је научно-истраживачки рад у Секцији за промет и екологију Знанственога Савета за промет ХАЗУ, на подручју токсичних ефеката емитованих материја из моторних возила на анималну станицу. Кроз то време објавила је девет научних радова у нашим и иностраним научним часописима.

Чланство

Чланица је Европског токсиколошког друштва од 1982. године, Научног Савета за промет ЈАЗУ од 1987. године, почасна чланица је Међународног друштва за проучавање ксенобиотика од 1990. године и редовна чланица Њујоршке академије наука од 1993. године. Била је изабрана за члана Одбора за подизање спомен-плоче Стјепану Радићу (1992), Одбора за стратегију научног и културног развитка (1992), Хрватске лиге за мир (1992), Хрватског пагвашкога друштва (1992), Одбора за заштиту слободе мисли и људских права ХАЗУ (1992), Државног одбора за нормализацију хрватско-српских односа (1993) и Савета за мир и права човека ХАЗУ (1995).

Признања

Године 1989. у Њујорку додељено јој је међународно признање за научни рад из области лизосомских истраживања, а 1994. године је примила Награду »Европски круг« за промовисање демократских вредности од Хрватског Вијећа Европског покрета у Загребу.

На Дан државности у Републици Хрватској, 25. јунa 1995. године, одликована је Редом Данице Хрватске с ликом Руђера Бошковића за научни рад.

Библиографија

• Мој српски род - моја хрватска домовина, Загреб, 1991.
• Глас срца у разума, Загреб, 1995.
• Додирнимо звијезду пријатељства, Загреб, 2006.

Спољашње везе

• Биограрија на страницама Дуриеукса (језик: хрватски)